mesto za vašu reklamu

vaša reklama

STRES MOŽE BITI I KORISTAN

Opšte je poznato da je stres štetan po naše zdravlje, ali u nekim slučajevima i u malim „dozama” može da deluje korisno na nas i naš mozak.

Stres je normalna fizička i mentalna reakcija na pretnju ili zahtev rešavanja teških situacija. Kada je osoba pod stresom, telo postaje napeto i mozak se opterećuje usled mnogobrojnih misli. Što je stres češći i intenzivniji, sve je teže čoveku da savlada svakodnevne obaveze. Ali sve stvari u životu, pa čak i stres, imaju „drugu stranu medalje”. Stres može da bude pozitivan i posluži kao lek u određenim prilikama. U takvim slučajevima deluje kao katalizator i omogućava nam da se nosimo sa svakom težinom situacije.

Od stresa ne možemo da obolimo.
Prema ispitivanju izvršenom nad 29 000 ljudi, stres ne „krade” godine. Problem leži u samom uverenju da je stres nužno zlo. Prosto rečeno, ne ubija nas stres, već naš stav prema njemu. Studija je pokazala da oni koji veruju da je stres štetan po njihovo zdravlje imaju 43% povećan rizik od oboljenja u bliskoj budućnosti, za razliku od ispitanika koji stres ne smatraju štetnim. Dakle, nije verovatno da ćemo se razboleti od stresa, nasuprot tome kako izgleda.

Stres pomaže prilikom učenja.
Jedna studija iz 2013. godine pokazala je da pritisak hormona stresa (kortikosteron) može da pomogne rastu nervnih ćelija u hipokampusu (centar u mozgu zadužen za proces učenja).

Kada je stres koristan?
Grupa naučnika koja je sprovela ispitivanje otkrila je da stresne situacije poboljšavaju mentalne performanse pacova. Iz ugla preživljavanja, ovaj zaključak je potpuno logičan. U životinjskom svetu, sećanje na neki stresan događaj im pomaže da u budućnosti izbegnu slične situacije. A nama?

Stres štiti DNK i RNK.
Mala „doza” stresa podstiče telo da proizvede antioksidante kako bi se borili protiv slobodnih radikala, onih dosadnih molekula za koje se smatra da su glavni uzroci starenja. Do ovoga dolazi jer započinju jedan aktivno destruktivni lanac koji donosi štetu važnim ćelijskim strukturama (proteinima, ćelijskim membranama, DNK). U ovom slučaju, mala „doza” stresa nam može pomoći tako što umanjuje štetu nanetu DNK i RNK. Hroničan stres, naravno, ima potpuno suprotan efekat.

Stres jača imuni sistem.
Iako hroničan stres šteti imunom sistemu, mala količina stresa ga može stimulisati i učiniti fleksibilnijim i otpornijim, kako su pokazale studije izvršene na pacovima. Osim toga, odgovor organizma na stres je da štiti telo, a ne da ga raboli.

Stres se može povezati sa filantropijom.
Naravno, najbolje je u potpunosti izbegavati stresne situacije. Ipak, ako vam to ne pođe za rukom, stres možete savladati uz pomoć filantropije. Na osnovu jednog istraživanja koje je izvršeno nad 850 osoba, opasnost od smrti se povećava za čak 30% nakon nekog stresnog događaja, kao što je npr. gubitak voljene osobe. Ali i za ovo postoji lek! Prema zaključcima ispitivanja, ljudi koji pomažu drugima, posebno ukoliko daruju stvari, eliminišu ovaj rizik. Kada kažemo darivanje, ne mislimo samo na novac i materijalne stvari. I na kraju zaključujemo da se ne kaže džabe da u svemu treba biti umeren, pa čak i u nerviranju.

STRES NOVE STUDIJE
Scroll to Top