mesto za vašu reklamu

vaša reklama

SEDAM MITOVA O ZAŠTITI OD SUNCA

Mnogi od nas veruju kako hlad i oblaci efikasno štite od sunca ili da, ako smo namazani kremom za sunčanje ili se nalazimo u vodi, nije moguće da izgorimo.
Međutim, istina je drugačija, kako tvrdi dermatovenerolog Markos Mihelakis, koji navodi 7 mitova o zaštiti od sunca koje smo usvojili kao adekvatne. Mitovi nam olakšavaju život tokom leta, ali našu kožu izlažu opasnosti.

Crvenilo je neophodno kako bismo pocrneli
Crvenilo je prva posledica preteranog izlaganja UV zracima, a ne preduslov za tamnjenje. Pored toga, potamneo ten je znak oštećenja kože od sunca (kao što meso potamni, kada ga pečemo u rerni).

Sunce “peče” samo od 2 do 3 popodne
Ultraljubičasto zračenje A (UVA), koje je odgovorno za fotostarenje (bore, pege itd.), konstantno je tokom celog dana. Ono koje pokazuje varijabilnost jeste ultraljubičasto zračenje B (UVB), povezuje se sa malignim melanomom (najagresivniji oblik raka kože) i najintenzivnije je u podne i u ranim popodnevnim časovima. Međutim, koži je potrebna zaštita od oba, zato se preporučuje izbegavanje izlaganja suncu u podne.

Kada se nalazimo u vodi, ne gorimo
Mnogi misle da su u vodi bezbedni, budući da osećaju svežinu i nisu svesni uticaja UV zračenja na kožu. Međutim, istina je da će postati svesni opekotine 2-6 časova kasnije (obično uveče) kada iznenada vide da je njihova koža počela da crveni i osete da je postala topla. To je tako, jer je potrebno vreme dok se aktiviraju čulni mehanizmi kože koji nas “obaveštavaju” o oštećenju kože u vidu opekotine.

Krema za sunčanje nije neophodna u hladu
UV zraci ne dolaze samo od Sunca, već se reflektuju i od vode, peska, stakla i svih glatkih površina, dok drveće i suncobrani ne apsorbuju UV zrake u potpunosti. Ni oblaci ih ne apsorbuju, s obzirom da zraci prodiru više od 80%. Stoga, svako ko je leti na otvorenom treba da koristi kremu za sunčanje.

Najbolje kreme za sunčanje su one koje imaju zaštitni faktor 50
Razlike u stepenu zaštite krema za sunčanje nisu toliko velike kao što mislimo. Dobra krema za sunčanje sa zaštitnim faktorom 15 blokira 93% ultraljubičastih zraka, sa zaštitnim faktorom 30, 97%, a ona sa zaštitnim faktorom 50 - 98%. Međutim, ovo važi uz dva preduslova: a) koristićete dovoljne količine kreme i b) nećete sedeti satima na suncu. Opšte pravilo glasi da je onaj ko potamni od sunca, pretrpeo kožna oštećenja, tako da taman ten treba da prestane da bude cilj letnjeg odmora.

Krema za sunčanje je potrebna samo za delove tela koji su izloženi suncu
Ovo važi samo kada neko nosi odeću od tkanine sa posebnim filterima za zaštitu od sunca. Standardna odeća apsorbuje UV zrake onoliko koliko i krema za sunčanje sa zaštitnim faktorom manjim od 10, dakle ostavlja veliki prostor UV zracima da prolaze kroz kožu. Bolji apsorbanti su tamne tkanine sa gustim tkanjem (kada ih približite svetlosti i pogledate, videćete da se uopšte ne provide), ali za veću sigurnost nanesite kremu za sunčanje na celo telo, posebno ako ste pod visokim rizikom od opekotina od sunca (svetla koža koja lako gori a teško tamni, plave oči i/ili plava ili crvena kosa).

Vodootporne kreme za sunčanje traju ceo dan
Ne postoje potpuno vodootporne (waterproof) kreme za sunčanje. Postoje one koje su otporne u vodi (water-resistant) i one koje se duže zadržavaju na koži tokom znojenja ili plivanja. I opet, međutim, potrebno je obnavljanje. Opšte pravilo za obične kreme za sunčanje jeste da treba da ih upotrebljavamo pola sata pre nego što izađemo na sunce i da se od tada ponovo mažemo na svaka dva sata. U slučaju da neko pliva ili se previše znoji mazanje treba da se češće ponavlja. Ponovno nanošenje vodootpornih krema za sunčanje trebalo bi da se događa na 3-4 sata, a ako neko pliva ili se previše znoji što je češće moguće.

MIT ZDRAVLJE LETO Latest news Latest news
Scroll to Top