mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PREKOMERNO SEDENJE UČINIĆE VAŠE ĆELIJE DO 8 GODINA STARIJIM

Predugo sedenje u toku dana može dovesti do oboljenja kao što su gojaznost, srčani problemi, dijabetes, pa i prerana smrt. Nije teško shvatiti zašto se to dešava – neaktivnost može doprineti gojenju, što povećava rizik od srčanog udara, hipertenzije i povišenog nivoa šećera u krvi.
Štaviše, prema novom izveštaju objavljenom u časopisu „American Journal of Epidemiology”, sedenje ima i štetne efekte na ćelije, na biološkom nivou.
U novom istraživanju, naučnici na čelu sa Aladinom Šejdiabom, doktorom nauka za porodičnu medicinu i zdravstvo na Univerzitetu San Dijego u Kaliforniji, otkrili su da sedenje utiče na hromozome. Testirali su krv skoro 1.500 starijih žena koje su članovi Inicijative za zdravlje žena (Women’s Health Initiative), odnosno dugotrajnog istraživanja hroničnih bolesti kod žena posle menopauze. Istraživanje je bilo usredsređeno na telomere: vrhove gusto zbijenog DNK u svakoj ćeliji. Prethodna istraživanja pokazala su da deljenjem i starenjem ćelija one gube i delove telomera, tako da dužina ove regije može biti oznaka za starost ćelije (a indirektno i osobe kojoj pripadaju). Istraživači su uporedili dužinu telomera sa tim koliko često su te žene vežbale, da bi proverili da li fizička aktivnost utiče na starenje.
Prethodna istraživanja su takođe ispitala i dužinu i aktivnost telomera, ali su se oslonila na odgovore ljudi o količini svoje aktivnosti – nešto što često može biti netačno. Šejdiab se umesto toga oslonio na objektivnija merenja fizičke aktivnosti, a to su brzinomeri koje su žene nosile tokom nedelju dana. U početku nije našao nikakvu vezu između dužine telomera i količine fizičke aktivnosti. Međutim, kada se usredsredio na žene koje nisu dostigle preporučenih 30 minuta prosečne dnevne fizičke akrivnosti, počeo je da primećuje neke zanimljive trendove.
Među ženama koje nisu dostigle pola sata dnevne aktivnosti, one koje su provele više vremena u sedećem položaju (oko 10 sati i više) imale su kraće telomere od onih koje su provele manje vremena sedeći svakodnevno. Kako su naučnici zaključili, količina skraćivanja dodala je oko 8 godina starosti, što je značilo da su neaktivne žene koje su provele više vremena sedeći, bile u proseku oko 8 godina starije od onih koje su bile neaktivne, ali su provodile manje vremena u sedećem položaju.
Kod žena koje su dostigle preporučenu količinu dvevne aktivnosti, nije se primetila nikakva veza između vremena provedenog u sedećem položaju i dužine telomera, što pokazuje da fizička akvinost neutrališe skraćivanje telomera do kog dolazi prilikom starenja.
„Naši rezultati pokazuju da kombinacija sedećeg položaja i nedovoljne fizičke aktivnosti zapravo dovodi do smanjenja dužine telomera“, rekao je Šejdiab. „Žene koje nisu poštovale smernice za količinu fizičke aktivnosti i bile su u sedećem položaju najmanje 10 sati dnevno, biološki su starije jer njihove ćelije stare brže od ćelija žena koje su manje vremena provodile sedeći.“
Još uvek nije jasno kolika količina fizičke aktivnosti je potrebna da bi se neutralisao efekat koji sedenje ima na ćelije. Šejdiabovo istraživanje pokazuje da sedeći položaj može imati efekat i na ćelije, a vežbanje može biti jedan od načina da se izborimo od prebrzog starenja.

FIZICKA AKTIVNOST STAROST ĆELIJE SEDENJE
Scroll to Top