mesto za vašu reklamu

vaša reklama

DONIRANJE ORGANA - ŠTA O TOME KAŽE ZAKON U FRANCUSKOJ?

Doniranje organa postaje sve češća praksa u svetu, pa se otvaraju mnoga pitanja u vezi sa ovom temom. Tokom 2015. godine, povodom donošenja Zakona o zdravstvu, ova tema postala je predmet diskusija i u francuskom parlamentu. Kako francuski Figaro prenosi, Agencija za biomedicinu pokrenula je kampanju pod naslovom ,,Doniranje organa – tiče se svih nas’’, sa ciljem da proširi svest među Francuzima o potrebi za ovakvim vidom doniranja.
Šta o tome kaže zakon u Francuskoj? Francuska se pridržava dvaju bitnih principa bioetike – doniranje organa je besplatno i anonimno. Od 1976. godine u ovoj evropskoj zemlji primenjuje se i princip pretpostavljenog pristanka. Drugim rečima, ko se blagovremeno ne oglasi po ovom pitanju i ne zabrani korišćenje svojih organa u ove svrhe, automatski pristaje da u slučaju nesreće postane donator. Agencija za biomedicinu podseća: ,,Svako ko za života ne izrazi protivljenje, daje saglasnost za doniranje svojih organa po smrti.’’
Kako se, međutim, izjasniti po ovom pitanju? Francuzi trenutno imaju dve mogućnosti da izraze svoje protivljenje ovoj odredbi. Jedna od njih je upisivanje u nacionalni registar za odbijanje donatorstva, koji vodi Agencija za biomedicinu. Ovaj metod Francuzima je bio manje poznat, te se broj potpisa, od kad su počele polemike oko ,,automatskog’’ doniranja, povećao sa 90 000 na 140 000. Drugi način je daleko komplikovaniji. Ako se preminula osoba ne nalazi na ovoj listi, bolničko osoblje ispituje porodicu, nastojeći da otkrije stav preminulog o doniraju organa. Ovaj zadatak je često veoma težak, naročito kada je smrt srodnika nastala kao posldica saobraćajne nesreće ili u drugim neočekivanim smrtnim situacijama. Ako porodica smatra da organe ne treba donirati ili je podeljenih mišljenja, u većini slučajeva donacija se neće sprovesti.
Do polemike u francuskom parlamentu došlo je nakon što je predložena izmena Zakona o zdravstvu u aprilu 2015. godine, sa ciljem da se mišljenje porodice ne uvažava u ovakvim situacijama. Ovakav zakon obezbedio bi povećanje broja donacija, budući da je na listi čekanja organa u Francuskoj bila oko 21 000 ljudi, a da je stopa ljudi koji odbijaju da doniraju organe iznosila 32%. Nakon brojnih protesta i peticija, ovaj amandman je na kraju ublažen – ,,lista odbijanja’’ postala je glavni način izjašnjavanja, ali još uvek ne i jedini. Porodica je još uvek mogla da učestvuje u donošenju odluke o organima preminulog, ali samo tako što će svedočiti o stavu koji je osoba imala o doniranju organa za života.
Međutim, nove polemike oko ovog zakona očekuju francuski parlament već 1. januara 2017. godine. Novi amandman obnavlja princip pretpostavljenog pristanka, uz dijalog sa porodicom. Porodica će, u slučaju da se ime preminule osobe ne nalazi na listi odbijanja, biti ispitana o stavu preminulog o doniranju organa. Međutim, srodnici preminulog koji se budu protivili doniranju njegovih organa, moraće da potpišu dokument u kome će navesti razloge odbijanja.
Kolike su, međutim, zaista potrebe za doniranjem?
Istraživanja pokazuju da više od 57 000 ljudi živi zahvaljujući doniranom organu. Uprkos rastu doniranja od 7% u 2015. godini, u odnosu na 2014, broj osoba koje i dalje čekaju na neki organ iznosi otprilike 21 400. To je broj koji se udvostročio u prethodnih deset godina. Agencija za biomedicinu ističe: ,,Bubreg je organ koji se najviše donira. U prethodnih 15 godina potreba za transplantacijom ovog organa porala je 72%. Drugi najtraženiji organ jeste jetra, pa je procenat pacijenata kojima je potrebna transplantacija ovog organa porastao za 69%. Doniranje pluća poraslo je za 41% od 2010. godine, a među najređim su donacije pankreasa i creva’’.

MEDICINA DONIRANJE ORGANA FRANCUSKA ZAKON ZDRAVSTVO
Scroll to Top