mesto za vašu reklamu

vaša reklama

DA LI JE MOGUĆ NORMALAN ŽIVOT SA SAMO 10% MOŽDANOG TKIVA?

Pre nekoliko godina, jedan četrdesetčetvorogodišnji Francuz, našao se u bolnici, žaleći se na bolove u jednoj nozi. Ispitivanja kojima je bio podvrgnut, zapanjila su lekare – izgledalo je kao da je njegovu lobanju ispunila cerebrospinalna tečnost, dok je najdublji deo njegovog mozga gotovo potpuno atrofirao.
Slučaj je uočen i opisan 2007. godine, u članku prestižnog časopisa Lanse (Lancet). Ovih dana, Aleks Klirman, kognitivni psiholog sa Slobodnog univerziteta u Briselu, govorio je o njemu pred Udruženjem naučnih studija o svesti u Buenos Ajresu. Priča otvara mnoga pitanja o konceptu svesti, shvaćenoj kao samoprisutnost i svest o sopstvenom postojanju.
Iako je imao je koeficijent inteligencije ispod prosečnog (75), ništa nije upućivalo na to da je ovaj Francuz mentalno zaostao, jer je sve sve do tog trenutka vodio normalan život. Prema mišljenju lekara, njegov slučaj se razvio u rasponu od trideset godina akumulacijom likvora u moždanim komorama, stvorivši stanje poznato kao hidrocefalus. Čovek je kao dete bio tretiran stentom, koji je tokom adolescencije uklonjen ostavljajući oslobođenu tečnost da uništava moždano tkivo.
Teorije koje pokušavaju povezati koncept svesti sa anatomskom strukturom mozga, stavljene su na proveru zbog činjenice da je osoba mogla da živi poput odraslih bez većeg dela moždanog tkiva. Frontalni, temeni, slepoočni i potiljačni režanj su centri glavnih kognitivnih i perceptivnih funkcija, dok su kod pacijenta ipak bili smanjeni na minimum, što ukazuje da se mozak tokom godina postepeno prilagodio na funkcionisanje čak i u ovakvom stanju.
Klirman smatra da je plastičnost mozga ključna za razumevanje načina na koji funkcioniše svest. U osnovi njegove hipoteze leži spoznaja o sebi koja se stiče iskustvom, obogaćuje obrazovanjem i interakcijama sa samim sobom, kao i spoljašnjim svetom. Ova svest se vremenom preuređuje i prilagođava kroz pokušaje, dok mozak uči da, s vremena na vreme, opiše sopstvene aktivnosti. U slučaju pomenutog Francuza, čak i nekoliko neurona koji su ostali, bilo je dovoljno da on razvije svest o sebi. Dakle, pacijent je imao svest, iako mu je ostalo samo 10% moždanog tkiva.

ŽIVOT BEZ MOŽDANOG TKIVA NORMALAN ŽIVOT FENOMEN RADA MOZGA MOZAK
Scroll to Top