mesto za vašu reklamu

vaša reklama

DA LI ĆE VAM ZUBARI POMOĆI DA VAM IZRASTU NOVI ZUBI?

Nežnije i trajnije lečenje može ublažiti bol kod zubara.
Ako ne volite da idete zubaru, niste jedini. Većina ljudi ima strah od odlaska zubaru, kao što i otkriva jedno istraživanje koje je rađeno u Holandiji, prema kom se 24% odraslih plaši odlaska zubaru. Štaviše, puno ljudi koji se plaše, izbegavaju da idu zubaru dok ne budu primorani. Ovo objašnjava zašto 92% odraslih Amerikanaca ima problem sa truljenjem stalnih zuba.
Ali, kako britanski javni servis (BBC) informiše, evo i dobrih vesti na vidiku – poslednje istraživanje takođe ukazuje na to da ćemo uskoro moći da ponovo popunimo šupljine u zubima zdravim, živim tkivom, a time se našim stalnim zubima daje druga šansa.
U poređenju sa drugim vrstama, možete pomisliti da smo mi, ljudska bića, veoma nesrećni što moramo da zavisimo od istog niza zuba tokom dužeg perioda našeg života. Ljubitelji ajkula su upoznati sa činjenicom da ajkule imaju neograničene nizove zuba tokom života. Ljudi koji imaju fobiju od ajkula (galeofobija) u suštini mogu biti prestravljeni što ajkule imaju redove mlečnih zuba ispod kože koji će kasnije biti zamenjeni stalnim zubima, a zubi ispadaju i bivaju zamenjeni svake treće nedelje, što eksperte tera da veruju da je morsko dno prepuno zubima ajkule.

Pa ako ajkule i većina reptila, kao i vodozemaca, mogu da menjaju zube tokom života, zašto ljudi i većina sisara imaju samo dva niza zuba?

Abigejl Taker, profesor razvoja i evolucije na Kraljevskom univerzitetu u Londonu, kaže da postoji kompromis između složenosti zuba i broja nizova koje vrste imaju. Pošto sisari imaju sposobnost da žvaću, što znači da mogu da stružu zubima levo-desno (zamislite kako to rade krave ili konji), razvili su se složeni nizovi zuba sa mnogobrojnim šiljcima i ispupčenjima koji određuju oblik zuba. Dok svaki naš šiljati, mesožderski zub (očnjak) ima samo jedan šiljak, svaki naš premolar (sekutić) ima dva šiljka, a svaki kutnjak ima četiri – pet šiljaka.
,,Složenost je povezana sa ishranom, a životinje koje jedu bambus imaju najsloženije zube.” kaže Abigejl. ,,Na primer, džinovska panda ili lemuri koji jedu bambus imaju složene kutnjake sa mnogo šiljaka, tako da mogu stvarno da žvaću i melju čvrsto vezivno tkivo. Tako njihovi zubi izgledaju slično iako uopšte nemaju veze sa (ostalim) sisarima.”
Ima još interesantnih primeraka životinja čiji zubi poseduju jedinstvenu sposobnost. Pirane imaju zube koji su spojeni i tako nastaju veliki zubi koji podsećaju na oštri nož. Kada zubi počnu da im ispadaju, one gube ceo kvadrant zuba odjednom, i nakon toga koriste preostala tri kvadranta zuba kako bi opstale dok im novi zubi ne niknu.
Iako neki sisari obično imaju samo dva niza zuba, jedan niz mlečnih zuba i jedan niz stalnih zuba, ima onih koji su zadržali sposobnost da im nikne više zuba, dok su ostali evoluirali dobivši istu sposobnost. Morskim kravama, na primer, i dalje niču novi zubi u zadnjem delu usta tokom celog života.
Neke životinje imaju samo jedan niz zuba u svakoj vilici ali oni neprestano rastu, na primer, kod lemura aj-aj i glodara kao što su pacovi i miševi. ,,Glodari i zečevi imaju matične ćelije u korenu zuba što potpomaže rast zubne kosti (dentina) i gleđi. Imaju matične ćelije zbog toga što se hrane čvrstom hranom.” kaže Takerova.
Male su šanse da čovek ikada evoluira i da ima više od dva niza zuba pošto evolucija podrazumeva da razlike utiču na to da li će potomstvo opstati ili ne. Međutim, tačno je da mi i dalje evoluiramo na neki način – eksperti veruju da sve manje ljudi dobija umnjake, treće kutnjake koji niču u ranoj odrasloj dobi kada se naša vilica potpuno razvije. ,,Kuvamo hranu tako da je mekša, pa nema svrhe imati umnjake. Takođe, vilice su nam sve manje tako da ima manje mesta u njima.” kaže Takerova. ,,Zbog toga je veći procenat ljudi koji nemaju kutnjake, tačnije oko 20% populacije.”
Možda nikada nećemo evoluirati i imati treći niz zuba, ali to nije sprečilo naučnike u pokušaju da pronađu način da izvađene zamene novim i živim zubima. U laboratoriji na Kraljvskom univerzitetu u Londonu uspešno su implantirali ,,biozube“ u miševe. Koristeći ljudske desni i ćelije koje formiraju zube kod miševa, uspeli su da stvore zube od zubne kosti i gleđi. ,,Ono što je zadivljujuće je da naučnici mogu da implantiraju zubnu klicu iz koje će nastati zub, i koja može da promeni svoj smer rasta kako bi formirala i regrutovala krvne sudove iz tkiva koje ih okružuje kako bi nastao živi zubi.” kaže Takerova.
Korišćenje ove terapije kod ljudi sa sobom nosi jedan od izazova, kako kaže Takerova, a to je gajenje matičnih ćelija u epruveti, što smanjuje jačinu i čvrstoću zuba.
Još jedno skorašnje istraživanje je fokusirano na pronalaženje načina da zubi mogu sami sebe da izleče. Rusi Sahota, zubarka iz Kalifornije i portparol Američkog stomatološkog udruženja, predlaže da se anatomija zuba posmatra kao jabuka. ,,Zubi imaju tanku gleđ, spoljašnji omotač zuba, kao što je kora kod jabuke, koja štiti unutrašnje jezgro, a to je dentin zuba. Baš kao što jabuka ima semenke, zub ima živac.” Takerova kaže. ,,Šupljina se formira u gleđi. Kada se proširi u dentin, zubar mora da je popuni. A kada se proširi i do nerva, tada morate da vadite živac.”
Kompanija Reminova već radi na tome da uvede ovu novu tehniku na tržište. Takođe, zasnovana na istraživanju sa Kraljevskog univerziteta u Londonu, ova tehnika podrazumeva korišćenje bezbolne električne struje kako bi se podstakla ponovna mineralizacija gleđi već u prvim znacima truljenja.
Druge tehnike koriste ćelije koje se nalaze u zubima kako bi se lečile šupljine koje su već prodrle u gleđ, i takođe stimulišu stvaranje dentina, kalcifikovanog tkiva koje čini unutrašnji deo zuba. U poslednjem istraživanju objavljenom u časopisu ,,Science Translational Medicine”, otkriveno je da lečenje oboljenja zubne pulpe kod pacova laserskim niskoenergetskim zracima može podstaći matične ćelije da stvaraju dentin u zubu pre nego popunjavanje šupljine u zubu .
U drugom istraživanju, naučnici sa Univerziteta Notingem i Univerziteta Harvard razvijaju terapeutski biomaterijal koji može izlečiti šupljinu u zubu i takođe intervenisati pre nego što bude neophodno vađenje živca. Materijal može stimulisati poseban tip matičnih ćelija u tkivu pulpe kako bi međusobno delovale sa drugim materijalom koji formira novo, nežnije stvaranje ćelija dentina.
,,Ovaj materijal može se ubrizgati u tkivo pulpe i očvrsnuti UV (ultavioletno) svetlosti kako bi nastala plastika.” kaže Adam Seliz, kolega sa postdoktorskih studija koji učestvuje na razvoju tog materijala. ,,Matične ćelije dolaze u kontakt sa plastikom i tako nastaje druga vrsta ćelija koje stvaraju dentin. Nadamo se da ćemo uspeti da povratimo sloj dentina kako bismo vratili vitalnost zubima, što znači da tkivo pulpe neće morati da se ukloni iz kanala korena zuba.
Prevencija je ključna!
Naravno, zubari će vam reći da je sprečavanje da se šupljine pojave zapravo ključ zdravlja i dugovečnosti zuba, počevši od strogog održavanja higijene usta, tj. pranja zuba četkicom za zube dva puta dnevno fluorisanom pastom za zube, korišćenjem konca za zube i redovnim odlascima kod zubara, i takođe, pravilna ishrana.
,,Najbitnija ,,hrana” koju ne smemo zaboraviti što se tiče očuvanja zuba je voda, naročito fluorisana voda.” kaže Sahota. ,,Ne samo da fluorid pomaže mineralizaciju i regeneraciju zuba koji su oštećeni, nego i unos vode pomaže da se speru hrana, bakterije i naslage koji se mogu zalepiti za zube.” Dodaje da i mlečni proizvodi imaju pozitivno dejstvo jer su bogati kalcijumom, a slabi proteini pomažu da se ojača i ponovo izgradi gleđ.
Čak i ako možemo da ponovo izgradimo gleđ u ustima, i dalje moramo da se branimo od pretnji industrijalizovane ishrane, a to su prerađeni i rafinirani šećeri. Bakterije luče kiselinu kad se šećer razlaže, a ta kiselina može izazvati propadanje zuba.
Pa koju vrstu slatkiša treba izbegavati? Sahota kaže da su tvrdi slatkiši naročito loši (kao što su lizalice), jer kada njih jedemo pod stalnom smo izloženosti šećerima, dok se meki, lepljivi slatkiši lepe za zube.
Ali ona ima i dobre vesti za nas čokoholičare. ,,Bolji izbor je jesti čokoladu posle ručka ili večere nego bilo koji drugi slatkiš, jer se ona lakše skida sa zuba. Slobodno uživajte u slatkim zalogajima posle obroka.”

ZUBI ZUBAR AJKULE PIRANE MORSKE KRAVE STALNI ZUBI
Scroll to Top