mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PISCI KOJI SU MRZELI FILMSKE ADAPTACIJE SVOJIH DELA

Neki od najomiljenijih filmova ikada zasnovani su na knjigama. Samo zato što ih mi volimo, ne znači da su ih voleli i pisci tih dela.

P. L. TRAVERS „MERI POPINS”
Diznijeva „Meri Popins” možda je svima nama draga uspomena, ali P. L. Travers, autorka ove knjige, taj film je doživela kao šamar u lice. Iako je imala pravo na odobravanje konačnog scenarija, njene dopune su odbačene. Mrzela je animirane delove filma i brinulo ju je da film ne prikazuje dovoljno strogoću Meri Popins. Nakon nekoliko rasprava, dala svoje odobrenje. Dizni je ne bi ni pozvao na gala premijeru filma, da nije uspela da natera jednog izvršnog direktora da je pozove. Traversova, koja je u tom trenutku imala 65 godina, provela je veći deo premijere plačući, a kasnije je njen razdor sa Diznijem doveo do toga da im je zabranila da naprave seriju po njenom delu. Događaji koji opisuju njen odnos sa Diznijem kasnije su pretočeni u film „Spasavanje gospodina Banksa”, u kojem Tom Henks igra Volta Diznija.

STIVEN KING „ISIJAVANJE”
Stiven King je verovatno zgranuo ljubitelje filma kada je rekao mrzi Kjubrikovu viziju svog dela. „Dugo sam se divio Kjubriku i imao sam visoka očekivanja, ali sam bio veoma razočaran rezultatom. Kjubrik nije uspeo da uhvati dubinu natprirodnog zla „Overluk” hotela. Umesto toga, zlo u njegovom filmu potiče od likova, napravio je od filma porodičnu tragediju sa vrlo malo natprirodnih elemenata. To je moja glavna zamerka”. King takođe nije bio zadovoljan glumom Džeka Nikolsona – objasnio je da Džek Torens nije bio lud sve dok nije došao u hotel, a Nikolson je odigrao tu ulogu kao da je ludilo od početka u njemu. Nedavno je opisao film kao „veliki, prelepi Kadilak, u kome nema motora”. King je sarađivao sa rediteljem Mikom Garisom na drugoj verziji „Isijavanja”, koja je emitovana 1997. godine na ABC televiziji.

EN RAJS „INTERVJU SA VAMPIROM”
Nakon što je završen izbor glumaca za filmsku adaptaciju knjige „Intervju sa vampirom”, književnice En Rajs, ona je izjavila da nije zamišljala Toma Kruza u ulozi vampira Lestata. Rekla je da je odabir bio „bizaran” i da joj je „skoro nemoguće da zamisli kako će to uspeti”. Međutim, predomislila se nakon što je odgledala film, dopalo joj se Kruzovo izvođenje i rekla mu je da je uradio neverovatan posao. Doduše, i dalje ne voli „Kraljicu prokletih” (Queen of the Damned), i svojim fanovima na fejsbuku govori da ne gledaju film jer je „iskasapio” njenu knjigu.

VINSTON GRUM „FOREST GAMP”
Napomena svim budućim rediteljima koji možda čitaju ovo: nemojte ljutiti pisca pre nego što napiše nastavak! Nezadovoljan načinom na koji je Holivud obradio njegovo delo koje se znatno razlikuje od filma, Vinston Grum je započeo nastavak ovog dela rečima: „Nikada nikome nemojte dopustiti da napravi film o vašem životu”. Ne možemo kriviti Gruma zato što je bio ozlojeđen. Nisu mu isplatili 3% neto zarade koja mu je pripadala po ugovoru, zbog čega ih je tužio, ali novac nikada nije dobio jer su producenti tvrdili da zbog cene proizvodnje samog filma, reklamiranja i promovisanja, film nije doneo novac. So na ranu je bila činjenica da je film osvojio šest Oskara, a Gruma niko od glumaca, niti od filmske ekipe nije pomenuo u svojim govorima zahvalnosti na dodeli.

KLAJV KASLER „SAHARA”
Književni lik kojeg je stvorio Klajv Kasler, Dirk Pit, ima kultni status među obožavaocima. S druge strane, filmovi o Dirku Pitu ga nemaju, a ovo se posebno odnosi na film „Sahara” iz 2015. godine, sa Metjuom Mekonahijem i Penelopom Kruz u glavnim ulogama. Zapravo, bio je to pravi filmski fijasko. Film koji je koštao 145 miliona dolara, zaradio je samo 68 miliona. Kasler je tvrdio da je to zato što je producent odbio da mu da kontrolu nad scenariom kao što su se dogovorili. Tužio ga je za 38 miliona dolara i izgubio. Zapravo, Kasleru je sud naredio da isplati 13,9 miliona na ime pravnih troškova produkciji. Iako je ta presuda poništena 2010. godine, može se reći da nema šanse da Kasler nastavi tu saradnju. Još jedna ekranizacija Kaslerovog dela je neslavno potonula. Film „Podizanje Titanika” nominovan je za prvu nagradu Zlatna malina (u više kategorija). Nisu ga spasili ni oskarovci Džejson Robards i Alek Ginis, a film je vratio manje od 20% od uloženih 40 miliona dolara.

DŽ. D. SELINDŽER „MOJE LUDO SRCE”
Postoji razlog što nema ekranizacija „Lovca u žitu” i „Freni i Zui”. Krajem četrdesetih, Selindžer je pristao da njegova pripovetka „Ujka Vigli u Konektikatu” postane film koji je nazvan „Moje ludo srce”. Bio je toliko zgrožen onim što su učinili, da se zakleo da njegova dela nikada više neće biti pretvorena u film.

ENTONI BURDŽES „PAKLENA POMORANDŽA”
Ne samo da se Burdžesu nije dopao film zasnovan na njegovom delu, nego je kasnije zažalio što ga je uopšte napisao. „Moje najpoznatije delo je roman koga se odričem. Napisano je pre dvadeset pet godina, kada sam bio mlad, i bio mi je potreban novac. Napisao sam ga za tri nedelje, i to je postalo materijal za film koji veliča seks i nasilje. Film nije preneo ono što sam hteo da kažem u knjizi. Ljudima ga pogrešno tumače, i to je nešto što će me progoniti do smrti. Nikada nije trebalo da je napišem”.

BRET ISTON ELIS „DOUŠNICI” i „AMERIČKI PSIHO”
Bretu Istonu Elisu ne sviđa se nijedan film rađen po njegovim delima, mada neke mrzi više od drugih. Iako je sarađivao na filmu „Doušnici” iz 2009. godine, izjavio je da taj film ne funkcioniše zbog mnogo razloga, ali ne misli da je to njegova krivica. Elis takođe misli da film „Američki psiho” nije trebalo da ugleda svetlost dana. „Ja sam tu knjigu zamislio kao roman, kao književno delo sa nepouzdanim naratorom u središtu svega, a film nije medijum koji je pogodan za ovo. Film zahteva odgovore. Možete vi biti dvosmisleni koliko god hoćete u filmu, ali to nije bitno – mi ga i dalje gledamo i tumačimo. Vizuelno nam daje odgovore. Ne mislim da je taj film zanimljiviji ako znate da je on to uradio ili da je samo sve izmislio. Odgovor na to pitanje je ono što bi knjigu učinilo daleko manje interesantnom”.

ROALD DAL „VILI VONKA I FABRIKA ČOKOLADE”
Piscu Roaldu Dalu nikako se nije dopala filmska verzija ove njegove knjige. Smatrao je da je Džin Vajlder „pretenciozan” i „previše živahan”, a za reditelja je mislio da „nema ni talenta, ni sposobnosti”. Zakleo se da neće dozvoliti filmskim producentima da se dočepaju nastavka ove knjige, bar ne za vreme njegovog života.

KEN KIZI „LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA”
Uprkos činjenici da je „Let iznad kukavičjeg gnezda” osvojio sve moguće nagrade Američke filmske akademije – Oskara za najbolji film, najboljeg glumca i glumicu, najboljeg reditelja i najbolji scenario – Ken Kizi nije bio zadovoljan. U početku je trebalo da im pomaže na snimanju, ali je odustao nakon dve nedelje. Iako je dugo vremena tvrdio da ga nije čak ni gledao i da ga je iznerviralo što film nije ispričan iz ugla poglavice Bromdena kao u knjizi, njegova supruga je kasnije izjavila da mu je bilo drago što je film napravljen.

RIČARD METISON „JA SAM LEGENDA”
Ričard Metison nije bio zadovoljan nijednom ekranizacijom svog dela „Ja sam legenda”. Prvi pokušaj, u kom je glumio Vinsent Prajs, jeste film „Poslednji čovek na Zemlji”. „Bio sam razočaran filmom, iako je prilično verno pratio knjigu. Mislim da Vinsent Prajs nije bio pravi glumac za tu ulogu, iako ga obožavam u drugim filmovima. Takođe, mislim da ni režiser nije uradio baš dobar posao”. Još jedna verzija je „Omega čovek”, u kojoj glumi Čarlton Heston. „Film „Omega čovek” čak nije ni ličio na moju knjigu, tako da mi nije smetalo”, izjavio je Metison. Prokomentarisao je i najnoviju adaptaciju u kojoj glumi Vil Smit: „Ne znam zašto je Holivud toliko fasciniran mojim delom kad se nikad ne potrude da ga odrade onako kako sam ga napisao”. U najnovijoj ekranizaciji su izmenili Metisonov kraj da bi film bolje prošao kod publike.

FILMOVI PISCI
Scroll to Top