mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO SU GUSARI KAŽNJAVANI ZA SVOJA DELA

Gusari su tokom 17. i 18. veka predstavljali ogroman problem za Britaniju. Oni su pljačkali brodove i pustošili kolonije u Centralnoj Americi, razorili istočnu obalu Serverne Amerike, te predstavljali i veliki problem za ugled kraljevstva. Zato je vlast prema njima bila izuzetno surova – za njih je određivana smrtna kazna.

Pogubljenja su se u Londonu obavljala javno sve do 1868. godine i bila su pravi javni sprektakl, a gosti u lokalnim krčmama i pabovima su na raspolaganju imali dvoglede kako bi bolje videli. Gotovo da nema stanovnika Londona iz tog perioda koji bar jednom u životu nije video javno pogubljenje. Oblast londonske luke, tada najveće luke na svetu, postala je mesto na kojem su kazne vršene – to je bilo najveće pristanište za pogubljenja (Execution Dock).

Krug zločina i kazne zatvaran je time što su zločinci često pogubljivani na mestu gde su počinili zločin. Tako je obala Temze tokom oseke bila najprikladnije mesto za pogubljenje gusara, s obzirom na to da su oni većinu svojih zločina činili upravo na moru, okruženi brodovima. Radi teatralnosti, tela gusara su često ostavljana na obali gde bi bila potopljena kada dođe plima. Sve je to, naravno, služilo da zaplaši već pokoren narod. Većina stanovnika Londona je bila veoma siromašna, tako da su mnogi od njih bili skloni sitnim krađama, što je dosta smetalo vladajućem sloju. Posebno su želeli da odvrate ljude od gusarstva, zato što su često potapani brodovi sa tovarom koji bi danas vredeo i po nekoliko miliona funti. Zato je na pogubljenja skretana posebna pažnja – pisani su i politički pamfleti koji su ih najavljivali i veličali.

Centralna figura jednog od najčuvenijih pogubljenja bio je kapetan Vilijam Kid (William Kidd), po kome je čak i nazvan jedan pab u blizini gubilišta. Njegova gusarska karijera nije bila duga, ali je definitivno bila izuzetno burna. Njemu je guverner kolonija Njujork, Nju Hempšir i Masačusets naredio da napada francuske brodove i lovi gusare. Nije imao previše sreće u tome. Među posadom je izbila kolera, trećina njih je umrla i moral je naglo opao. Tada su zarobili jedan indijski brod koji je plovio pod francuskom zastavom. Kada je Kid shvatio o čemu se radi, nije hteo da ostavi svoj plen i izneveri već prilično besnu posadu. Kada se posle nekog vremena vratio u kolonije, Kid je uhapšen zbog gusarstva i ubistva. Maja 1701. godine je obešen, i to dvaput, jer je prvi put konopac pukao. Tehnologija bešenja je zapravo bila vrlo problematična. Tek 1780. godine napravljen je automatizovan sistem gde se platforma automatski otvara i zločinac kroz nju propada. Postojali su i drugi tehnički „propusti” čija je svrha zapravo bila dodatna brutalnost i stravičnost bešenja, naročito kod gusara. Omča je obično bila duga taman toliko da se tokom pada dostigne dovoljno ubrzanje da bi se vrat obešene osobe polomio. Kod gusara je, međutim, konopac bio kraći, tako da oni umru od gušenja, što je nezanemarljivo duži i šokantniji prizor.

Zahvaljujući filmskoj produkciji, danas nam je omogućeno da kroz fantastičnu glumu Džonija Depa  i Orlanda Bluma, posmatramo kako se gusari romantičarski bore za slobodu i pravdu, dok je većina njih zapravo ubijala, pljačkala i silovala. Neki od gusara su ipak pokazivali i pokajnički duh na kraju svog života. Pre svog pogubljenja, kapetan Džon Kjuzak održao je mali govor: „Iz moje smrti vidite kako treba da živite. Očekujte da će se zle radnje završiti očajem... Društvo razuzdanih žena i požuda za novcem bila su i jesu dva stuba na kojima se sukaju duše ljudi”. Ipak, legendarna dela gusara su ostavila snažan pečat na jedan period o kome se i danas pripoveda.

LONDON ENGLESKA ISTORIJA KAZNA
Scroll to Top