mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO SE PSI ZNOJE?

Tokom vrelih letnjih dana ili nakon napornih vežbica, štenci obično izbacuju jezike van dok teško dišu od umora ili leže ispruženi na hladnoj podlozi. Nije neuobičajeno za pse da dahću nakon dužeg trčanja, ali da li se i znoje?
Psi dahću kako bi se ohladili putem isparavanja; kada se pas ugreje, otvara usta i zatim teško diše. Voda isparava sa njihovih jezika, nazalnih prolaza i pluća, i na taj način smanjuju temperaturu tela.

Pored dahtanja kao glavnog načina hlađenja, psi se, takođe, znoje „ali ne tamo gde biste prvo pomislili“, kaže Ketrin Kerijer (Catherine Carrier), veterinarka i direktor Centra za operacije životinja u Kovans laboratorijama, istraživačkoj ustanovi koja je partner sa farmaceutskim kompanijama (Covance Laboratories).
Zapravo, psi se znoje preko svojih šapa, kaže Kerijer. Ona je 2011. godine, u svojoj laboratoriji radila sa biglovima i dok je proverala da li su im nokti pravilno isečeni, primetila nešto čudno kod nekoliko pasa. Jastučići na šapama su specijalizovai tip kože koji je dosta čvrst, kako bi psi mogli njima da gaze po svim površinama. Ali ovim psima su šape bile vlažne, a nekima čak toliko mokre, da je znoj cureo iz njih.
Ova pojava je, kod nekoliko životinja, izazvala veliki bol jer im je koža bila mekša i osetljivija od normalnih šapica. „Kao da imate otvoreni plik”, kaže Kerijerova.
Cilj istraživanja Kerijerove bio je da opiše hiprehidrozu kod biglova, odnosno, pojačano znojenje.

Po Kerijerovoj znojne žlezde u psećim šapicama mogu imati još jednu ulogu.

„Istina je da imaju znojne žlezde u svojim šapicama, ali ipak, to nije dovoljno da bi se ohladili”, kaže ona.
Psi dahtanjem ohlade mnogo veću površinu nego što bi uspeli putem šapica. Po Kerijerovoj, eksprerti spekulišu da znoj u psećim šapicama ima više veze sa njihovom trakcijom, odnosno vučom. Drugim rečima, znoj čini njihove šape lepljivijim i čini da imaju mnogo bolji učinak pri prijanjanju sa podlogom.
„Jedna stvar koju uvek govorim ljudima je ta da bi normalna šapa psa trebalo da miriše kao kesa kukuruznog čipsa, jer se ipak znoje putem šapica“, kaže Kerijerova, „i da ima slani miris.”
Psi, takođe, imaju znojne žlezde u nosevima, ali ne mora odmah da znači da su za hlađenje, kaže Kerijerova. Dok je to, i dalje, neistraženo, Kerijerova kaže da postoji teorija da vlažan nos bolje privlači i šalje molekule mirisa do centra za mirise. Poznato je su čulo mirisa kod pasa i ljudi iskorišćeni kako bi se prepoznali dijabetes, rak, čak i opasne infekcije kao što su one izazvane bakterijom klostridijum dificile. U istraživanju sprovedenom 2012. u VU Univerzitetskom medicinskom centru (VU University Medical Centre in the Netherlands), u Holandiji, bigl je istreniran tako da sedne ili legne kada oseti miris bakterije. Pas je veoma precizno izveo svoju dužnost, uspešno identifikovavši 25 od 30 zaraženih uzoraka i 265 od 270 kontrola.

„Prilikom poređenja istraživanja gde su koristili uzorke fekalija i obavili uporedno testiranje u laboratoriji, istrenirani psi su bili precizni kao i testovi, ako ne i bolji”, kaža Kerijerova.

ŽIVOTINJE PSI PAS LETO ZNOJENJE PREKO ŠAPA ŽLEZDE ŠAPE VETERINA ZNOJ ZNOJNE ŽLEZDE
Scroll to Top