mesto za vašu reklamu

vaša reklama

HOLIVUDSKA MAGIJA – 10 MITOVA U KOJE SVI VERUJEMO

Holivud je, naravno, izvor zabave, a ne pravih činjenica i podataka. Često se režiseri filmova i TV serija poigravaju sa realnim i istinitim kako bi napravili što uzbudljiviji proizvod i predstavili ga auditorijumu. Baš zbog toga što se od nezanimljive i dosadne realnosti napravi nešto lepo i dobro, došlo je do stvaranja raznih mitova i pogrešne slike o tome kako svet funkcioniše. Bilo da je u pitanju izgled laserskih pušaka u realnosti, ili pak koji je pravi način kako se lociraju telefoni, ili šta bi stvarno bilo potrebno da bi se vratili dinosaurusi u život. Obavezno pročitajte ovih 10 mitova u koje, verovatno, svi verujemo.

1. Laserski zrak iz laserskih pušaka je vidljiv
Bilo da pričamo o laserskim puškama i pištoljima ili o džinovskim laserskim topovima postavljenim na svemirskim brodovima, u naučnoj fantastici prihvaćeno je da ćemo, konačno u jednom trenutku, odustati od korišćenja bojeve municije i ubijati jedni druge koristeći laserske puške. Iako je moguće da će se ovo desiti jednog dana, i dalje postoji problem sa svakim holivudskim laserskim oružjem ikad postojanim: laseri su vidljivi.
U stvarnosti se ti laseri ne bi videli. Nemojte misliti da je nemoguće napraviti vidljive lasere, nego bi nevidljivi bili daleko moćniji. Vidljivi laserski zrak bi morao da razloži neke od svojih fotona u našim očima, kako bismo mogli da ih vidimo. Samim tim ih to čini slabijim i manje efektivnim. Danas, čak i osnovni laseri, kao što je običan laserski pokazivač, koriste nevidljive svetlosne talasne dužine.

2. Eksplozije ne predstavljaju nikakvu opasnost
Bilo koji akcioni heroj, dobar poznavalac svoje struke, zna kako da se izbori sa eksplozijom: nikad ne gleda u nju, skoči u vis baš u trenutku kada se desi, zatim ustane i nastavi da trči, nebitno da li je talasni udar dovoljno jak da sruši zgrade, automobile i druge teške stvari. Kada je ljudsko telo u pitanju, eksplozija samo gurne napred našeg heroja u usporenom snimku i to je sve što ona i uradi. Kao što već pretpostavljate, taj isti talasni udar bi u stvarnosti iskidao našeg junaka na komadiće. Čak i ako bi njegovo telo ostalo netaknuto, talasni udar ga ne bi gurao napred, već bi prošao kroz njega. To je, samo po sebi, dovoljno da mu zaustavi rad srca.

3. Praćenje telefonskog poziva traje dugo
Ovaj mit je jedna od glavnih osobina filmova jer stvara dobru i dramatičnu scenu sa dosta tenzije. Dobri momci razgovaraju sa negativcem. Moraju da ga zagovaraju i zadrže određeni broj sekundi pre nego što ga lociraju. I uvek zamalo uspeju, pre nego što, naravno, negativac prekine poziv tik pre nego što se proces lociranja završi.
U stvarnosti, policija, uglavnom, zna gde se vi nalazite čim se uspostavi kontakt. Ovo ne važi samo za fiksne telefone. Takođe važi i za mobilne telefone jer, u današnje vreme, Komisija za komunikacije (FCC) zahteva od svih mreža mogućnost GPS praćenja mobilnih telefona. Jedina situacija kada bi, bar na neki način, filmski scenario mogao da upali je kada bi negativac koristio ukraden telefon ili pripejd telefon. Čak ni tada ne bi trebalo 60 sekundi, jer ovo više nisu osamdesete godine.
4. Policija mora da Vas obavesti o Vašim pravima
Ovaj mit je popularan među policijskim i pravnim serijama i emisijama. Dešava se da policija pronađe i uhapsi negativca. Međutim, on se, na kraju, izvuče putem obične formalnosti jer su policajci, koji su ga uhapsili, zaboravili da mu pročitaju Miranda upozorenja i prava (Miranda rights): ,,Imate pravo da ćutite. Sve što kažete itd, itd…“. Sigurno ste čuli taj govor mnogo puta.
Policajci, u stvarnosti, ne moraju da izrecituju prava kao pesmicu čim vam stave lisice. Imaju obavezu da vam kažu vaša prava kada ste u pritvoru, ali to se obično dešava tokom ispitivanja kada se sve zvanično beleži. Inače bi svaki kriminalac koji nije uhapšen pred kamerama mogao da tvrdi da su mu prava prekršena i samim tim da iskoristi Miranda upozorenja i prava kao ,,besplatnu kartu” da izađe iz zatvora.
5. Dinosaurusi se mogu klonirati iz DNK uzoraka
Razbijanje ovog mita će raspršiti snove onima koji su se nadali da će jednog dana postojati pravi Park iz doba Jure. Na prvi pogled deluje izvodljivo. DNK dinosaursa je nekako očuvana u komarcima koji su zarobljeni u ćilibaru - fosilnoj smoli, ledu ili slično, te je možemo iskoristiti i vratiti u život ogromna čudovišta.
Nažalost, tužna istina je da to u stvarnosti ne bi uspelo. Uzorak DNK ne može opstati toliko dugo. Neki naučnici tvrde da su pronašli genetske materijale koji su stari stotinama miliona godina, ali su te tvrdnje bile osporavane i, neke čak, proglašene kao neistinite. Najstariji pronađeni i potvrđeni DNK uzorci ikad stari su manje od milion godina. DNK dinosaurusa bi bila stara bar 65 miliona godina. Žao nam je, sanjari.
6. Policija ne može da dela van svojih nadležnosti.
Sudeći po svakom policijskom filmu ikad snimljenom, nadležnost je kao Kriptonit policiji. Samo nađite način da izađete iz oblasti gde policija ima nadležnost i možete početi da igrate od sreće pošto, šta god da uradite, oni vam ne mogu ništa.
U stvarnosti, nije baš sve tako “crno i belo”. Pravila nadležnosti su različita u svakoj zemlji i agenciji za sprovođenje zakona, itd. Tipično je da policajac, koji je u poteri za osumnjičenim, može da ga uhapsi bilo gde. Određene zemlje dozvoljavaju gradskoj policiji da vrši svoje dužnosti i izvan njihove nadležnosti. Takođe, postoje i sporazumi između različitih agencija za sprovođenje zakona kojima jedni drugima proširuju nadležnosti.
7. Hakovanje je samo kriminalna aktivnost
Da, dešava se da se hakovanje koristi u ilegalne svrhe u stvarnom životu od strane raznih grupa u cilju probijanja sigurnosnih podataka, isključenja uređaja ili izvođenja protesta. Ali, sudeći po filmovima, hakovanjem se isključivo bavi neki usamljeni, društveno nespretni štreber, koji živi u podrumu svojih roditelja.
Ipak, u stvarnosti, hakovanje može biti i zakonski opravdan, legalan posao. Razne kompanije zapošljavaju profesionalne hakere kako bi proveravali njihove sisteme i nailazili na ranjivosti. Mnogo je bolje zaposliti nekog da vam provali u kompaniju kroz zadnji ulaz o kojem niste ni imali pojma, nego da čekate da se to desi od strane nekog ko želi da vam naudi.
8. Morate čekati 24 sata pre neko što prijavite nestalu osobu
Videli ste ovaj scenario bezbroj puta u filmovima i serijama. Desi se da neko nestane, njihove voljene osobe odu u policiju i uvek dobiju isti odgovor: “Morate sačekati 24 sata pre nego što možemo nešto da uradimo.“ Ovo se obično odnosi na odrasle, ne na decu, vodeći se time da je odraslima dozvoljeno da lutaju neko vreme dok to ne postane ozbiljan policijski slučaj.
Sve je to besmislica. Ako iskreno brinete za neku osobu i ne znate gde je, policija će vam savetovati da je odmah pozovete. Nakon toga, sam nestanak se ne smatra zločinom, tako da vam policija ne mora reći gde se ta osoba nalazi. Ovo je, u stvari, standardna procedura ukoliko osoba koja je nestala ne želi da njihova adresa boravišta bude svima poznata. Policija će vam samo reći da je osoba pronađena i to je to.
9. Sonar izgleda kao Atari igrica
Napravite film u podmornici i neko će, bez sumnje, na kraju detektovati nešto koristeći sonar. I, uvek izgleda isto: kružni ekran sa rotacionom iglom u smeru kazaljke na satu i “blips” zvuci detektovanja. Jednostavno i prosto. Izgleda kao Atari igrica iz osamdesetih.
U stvari, to je aktivni sonar. On i dalje ne izgleda kao u filmovima, ali u osnovi šalje signal i čeka da se on vrati. Na ovaj način dobijate veličinu, brzinu i lokaciju onoga što sonar nađe. Takođe govori svima oko vas gde se vi nalazite, i zato, u većini slučajeva, podmornice koriste pasivni sonar.
10. Ratni vetarani sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) na kraju uvek skrenu i polude
PTSP je, bez sumnje, zabrinjavajuća stvar koja pogađa veliki broj vojnika koji su se vratili iz rata. Verovatno su videli neke veoma zastrašujuće scene i imaju problema pri prilagođavanju svakodnevnom životu kod kuće. Međutim, preteruje se kada se na njih gleda kao na tempirane bombe; u stvari, takav odnos bi sigurno samo još više pogoršao njihovo stanje i osećaj “nepripadnosti”. Sudeći po slici koju nam je Holivud stvorio, bilo kakav nagli pokret ili jaka buka su dovoljni da nateraju nekoga sa ovim poremećajem da ima flešbekove iz rata i da krene da se ponaša kao čudak.
Istina je da ljudi sa PTSP-om mogu doživeti flešbekove i ispade besa. Tačno je i da su se neki vojnici nakon vraćanja iz rata nasilno ponašali prema drugima. Međutim, to je veoma mali broj ljudi. Neki od češćih simptoma PTSP-a su: problemi sa spavanjem, depresija, osećanje napetosti i krivice; sve ono što je veoma razumljivo za nekog ko je prošao kroz traumatske događaje. Međutim, razumnost je nešto čime Holivud retko kad raspolaže i pruža.

MITOVI laserske puške holivud eksplozije praćenje telefonskih poziva kloniranje dinosaurusa policija hakovanje sonar ptsp
Scroll to Top