mesto za vašu reklamu

vaša reklama

DA LI SA INTERNETOM STAJE I SVET?

Profesor Džef Henkok proučava psihološke i socijalne procese u onlajn komunikaciji. Imao je običaj da svojim studentima na Stenfordu daje nedeljne zadatke kroz koje bi mogli da prožive teorije o kojima su razgovarali. Pre 2008. godine ponekad bi ih izazvao da ne koriste internet 48h, pa da na času diskutuju o iskustvima. Kada se, međutim, 2009. godine Henkok vratio na posao nakon jednogodišnjeg odsustva, zatekao je bitno drugačije stanje. Naime, došlo je do pobune kada je pokušao da uvede ovaj zadatak. Studenti su bili izričiti - zadatak je nemoguć i nepošten. Tvrdili su da bi ih uzdržavanje od interneta za samo jedan vikend sprečilo da završe obaveze za druge predmete, uništilo im društveni život i učinilo da prijatelji i porodica pomisle da im se dogodilo nešto loše. Henkok je morao da odustane od eksperimenta, a nikad više nije ni pokušao da ga izvede. Ne može ni da zamisli kakvu bi reakciju izazvao 2017. godine ovim zahtevom.

Godine 1995. manje od 1% svetske populacije je koristilo internet. Tada je bio kuriozitet i koristili su ga uglavnom na Zapadu. Sada više od 3,5 milijardi ljudi ima internet konekciju, što je skoro polovina populacije na planeti, a taj broj raste za desetak ljudi po sekundi. Mnogima je danas praktično nemoguće da zamisle život bez interneta.

Vilijam Daton sa Univerziteta države Mičigen, autor knjige „Društvo i internet“, skreće pažnju na činjenicu da ljudi uopšte nisu svesni koliko se temeljno internet učvrstio u našim životima. Uzimaju ga zdravo za gotovo, uopšte ne pomišljajući na mogućnost da im pristup bude uskraćen. Ali činjenica je da internet ipak nije neprikosnoven. U teoriji bi mogli da nam ga oduzmu na određen vremenski period, a da ipak preživimo tu nesreću.

Zlonamerni hakeri mogu da zaustave internet softverom koji agresivno napada slabosti rutera, uređaja koji prosleđuju internet saobraćaj. Ako bi se ugasili serveri sa internet domenima, što predstavlja internet adresar, to bi takođe izazvalo masivni haos i, na primer, sprečilo stranice da se učitaju.

Kada bi se isekli kablovi na dnu mora koji prenose velike količine internet saobraćaja između kontinenata, jedan deo sveta bio bi odsečen od drugog. Ti kablovi možda nisu laka meta za napad, ali ponekad se slučajno oštete. Tako je tokom 2008. godine na Srednjem istoku, u Indiji i južnoistočnoj Aziji tri puta ugašen internet, jer su kablovi bili presečeni ili je uticano na njihov rad.

Najgori napadi mogli bi doći iz svemira. Velika solarna oluja ima potencijal da svojim plamenovima u potpunosti uništi satelite, električne mreže i kompjuterske sisteme. Dejvid Iglman, neurolog sa Univerziteta Stenford i autor knjige „Zašto nam je mreža važna“, ističe da bi solarna oluja uspela ono što bombe i terorizam tek pokušavaju.

Nestanak interneta u većini slučajeva ne bi dugo potrajao. Skot Borg iz Američke jedinice za posledice sajber napada, neprofitne organizacije, kaže da dobavljači internet usluga i kompanije koje prave opremu za povezivanje mreža imaju planove i spremno osoblje koje će da popravi problem za slučaj da neko neočekivano iskoristi slabosti sistema. Toliko smo navikli da stalno budemo povezani na internet da bi čak i najmanji prekidi uticali na nas.

Uticaj na ekonomiju u početku možda ne bi bio prevelik. Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD je 2008. godine tražilo od Borga da istraži šta bi se desilo kada bi se internet ugasio. Borg i njegove kolege su analizirali ekonomske posledice prekida rada kompjutera i interneta u SAD-u u periodu od 2000. do 2017. godine. Proučavajući kvartalne finansijske izveštaje 20 kompanija koje su tvrdile da su najviše pogođene situacijom, kao i generalnu ekonomsku statistiku, otkrili su da je finansijski uticaj prestanka rada iznenađujuće mali, bar za slučajeve kada je to trajalo do 4 dana, jer su to jedino istraživali. To su bili slučajevi gde se tvrdilo da su izgubljeni milioni, čak i milijarde dolara. Mada su hoteli, avio-prevoznici i brokerske firme pretrpeli gubitke, nisu bili preveliki.

Ispostavilo se da bi posle nekoliko dana bez interneta radnici zaostali sa poslom, ali to je sve. „Ljudi obavljaju iste aktivnosti kao i uz internet, samo sa dva-tri dana zakašnjenja“, izjavio je Borg. Slično radu tokom praznika - što je ekonomija spremna da istrpi. U nekim slučajevima nakratko gašenje interneta može čak povećati produktivnost. Borg i njegove kolege su analizirali šta bi se desilo kada bi u kompaniji došlo do nestanka interneta koji bi trajao najmanje 4 sata. Umesto da sede zaludni, zaposleni su obavljali one zadatke koje bi inače odlagali, kao što je papirologija. Rezultati su pokazali napredak u poslu. „U šali smo predložili da bi generalno bilo korisno za produktivnost kada bi svaka kompanija nekoliko sati mesečno ugasila računare i internet, i naterala ljude da završe zadatke koje odlažu“, rekao je Borg. „Ne vidim zašto to ne bi moglo da se primeni na čitavu ekonomiju“.

Kratkoročno gledano, ne bi trebalo da bude ni velikih posledica po turizam, sve dok prekid rada ne traje duže od jednog dana. Avioni mogu da lete bez interneta, a i vozovi i autobusi bi nastavili da funkcionišu. Duže nestašice bi, međutim, uticale na logistiku. Bez interneta bi firmama bilo teško da rade. Iglman im stoga preporučuje da imaju rezervne planove za takve situacije.

Veliki prekid u komunikaciji bi verovatno različito uticao na mala preduzeća i fizičke radnike. Godine 1998. je čak 90% od 50 miliona pejdžera u SAD-u prestalo da radi zbog kvara satelita. U danima nakon prekida Daton je ispitao 250 korisnika pejdžera iz Los Anđelesa i otkrio jasne socio-ekonomske podele među reakcijama ljudi na to što su odsečeni od drugih. Daton kaže da su osobe iz gornje srednje klase koje rade kao rukovodioci ili stručnjaci ovo smatrale olakšanjem - za njih je to bilo poput neradnog dana. S druge strane, mnogi fizički radnici koji rade honorarno, kao što su vodoinstalateri i stolari, oslanjali su se isključivo na pejdžere da bi našli posao, pa su nekoliko dana bili bez posla. Samohrane majke koje su ostavljale decu u vrtićima više su se brinule - plašilo ih je to što nisu mogle da budu pozvane ako dođe do problema.

Psihološki efekti, kao što su osećaj izolovanosti i uznemirenost, odrazili bi se na sve. „Veći deo interneta kreiran je s jednom svrhom: da nam omogući komunikaciju sa drugima”, rekao je Henkok. Navikli smo da možemo da stupimo u kontakt sa bilo kim, bilo gde i bilo kada, a nemogućnost da to uradimo bila bi uznemirujuća. Borg potvrđuje to osećanje iz ličnog iskustva: „Bez pametnog telefona razmišljam da li zapravo znam gde idem, šta bi bilo ako bi mi se auto pokvario, da li bih mogao nekoga da nagovorim da mi pozajmi telefon da pozovem pomoć.“

Istorija takođe potvrđuje ovu priču. Godine 1975. požar u telefonskoj kompaniji u Njujorku uzrokovao je prekid telefonske usluge u trajanju od 23 dana. Prekid je zahvatio 300 blokova na Menhetnu. Prema istraživanju u kojem je učestvovalo 190 ljudi, i koje je sprovedeno odmah nakon što su linije vraćene u funkciju, četiri petine ispitanika je izjavilo da im je nedostajao telefon, naročito opcija da ih poveže sa prijateljima i porodicom. Više od dve trećine reklo je da su se zbog nedostatka telefonske usluge osećali „izolovano“ ili „uznemireno“, a skoro tri četvrtine izjavilo je da su, kada im je usluga vraćena, osećali kao da sada imaju kontrolu u rukama.

Daton smatra da je netačno da bi ljudi bili društveniji i da bi češće održavali kontakt sa porodicom kad ne bi imali internet - upravo je suprotno: korisnici interneta su druželjubiviji. S tim mišljenjem slaže se i Stin Lomborg sa Univerziteta u Kopenhagenu - nije baš da bismo se češće upuštali u razgovore sa strancima na autobuskoj stanici da nemamo pametne telefone. Gubitak interneta možda bi učinio ljude društvenijima u određenim situacijama, npr. kolege bi morale da pričaju međusobno umesto da šalju mejlove, ali generalno bi to iskustvo verovatno bilo uznemirujuće. Jeste, svet se ne bi raspao zbog jednog dana bez interneta, ali profesorka Lomborg sebe ubraja u većinu kojoj bi taj dan ipak bio zastrašujuć.

Taj osećaj, međutim, ne bi potrajao. Henkok misli da bi nestanak interneta možda naterao ljude da uvide njegovu važnost u svojim životima, ali uskoro bi ga ponovo uzimali zdravo za gotovo. Ostaje čvrsto uveren da ne bi došlo do značajne promene u razmišljanju. Ipak, to nije dovoljno da ubedi i svoje studente da ga se odreknu na jedan vikend.

INTERNET SVET POJEDINAC OSECANJE ISTRAZIVANE
Scroll to Top