mesto za vašu reklamu

vaša reklama

BILIJARSKE KUGLE KROZ ISTORIJU

Zamislite da igrate bilijar, udarite kuglu i nakon vašeg savršenog udarca ona eksplodira. Nekada se ovo zaista i dešavalo, kako navodi časopis Smitsonijan. Tada su se bilijarske kugle pravile od celuloida, ranog oblika plastike, koji je, nažalost, bio veoma zapaljiv. Celuloid je patentiran 6. aprila 1869, samo nekoliko godina nakon prve plastike, parkesina.

Danas ljudi celuloid najčešće povezuju sa filmskim trakama (samozapaljivost filmske trake je bio poznat problem), ali celuloid je zapravo, kao i mnogi drugi rani oblici plastike, nastao kao pokušaj da se reši bilijarski problem koji nema veze sa fizikom, već sa slonovačom.

Pisac Loren Dejvis tvrdi da je sredinom 19. veka bilo rasprostranjeno pogrešno mišljenje da je slonovača u deficitu. Desilo se da je tada i bilijar bio izuzetno popularan, kaže Roman Mars u svom podkastu „99% Nevidljiviˮ (99% Invisible).
Ova kombinacija ogromne popularnosti bilijara i straha da zalihe slonovače nestaju zapravo je ono što je dovelo do razvoja plastike, odnosno materijala „koji je obeležio moderni svetˮ, kaže Mars.

Objašnjenje stručnjaka na tu temu je: „Bilijarska kugla mora da ima određena fizička svojstva. Mora da pravilno odskače, i mora da ima određenu gustinuˮ. Jedini materijal koji je ispunjavao sve ove zahteve bila je najfinija slonovača, za koju Mars tvrdi da su je zapravo i zvali „bilijarska slonovačaˮ.

Pošto je ovaj materijal bio skup, a bilo je i teško da se nabavi, američki proizvođači bilijarskih kugli Felan i Kolander su ponudili nagradu od 10.000 dolara (oko dve stotine hiljada dolara danas) onome ko bi pronašao zamenu za slonovaču.

Iako je Aleksandar Parks uspeo da prvi napravi materijal koji je bio nalik slonovači, parkesin, nije uspeo da ga komercijalno plasira na tržište. S druge strane, Džon Vesli Hajat, koji je napravio celuloid, uspeo je da unovči svoj proizvod.

„Celuloid i njegovi prethodnici su se svi pravili od nitroceluloze, koja je takođe poznata pod imenima piroksilin, praskavi pamuk ili bezdimni barut“, Dejvis objašnjava dalje. „ Verovatno možete da pogodite iz tog niza naziva, da su sve bile izuzetno zapaljive, i da su rezultati njihove upotrebe u bilijarskim salonima bili u najmanju ruku zanimljivi.ˮ

I sam Hajat se prisećao da bi povremeno sudar dve kugle izazvao „blagu eksplozijuˮ.

„Čitali smo pismo jednog vlasnika bilijarskog salona iz Kolorada koji je napisao da mu ne smetaju toliko eksplozije, već što bi posle toga svaki muškarac u sobi izvadio oružje, misleći da je u pitanju napad.ˮ

Ovakav ležeran stav prema ličnoj bezbednosti tipičan je i za korišćenje drugih proizvoda od celuloida. Pored bilijarskih kugli, celuloid je korišćen i za ženske češljeve za kosu, i druge modne detalje, kao što su dugmad, kragne i proteze. Laka zapaljivost ovog materijala je i dalje predstavljala veliki problem.

Danas se bilijarske kugle prave od sintetičke smole, a slonovi su pred istrebljenjem zbog lovokradica koji ih žele zbog slonovače koja je sada zabranjena.

SPORT BILIJAR CELULOID
Scroll to Top