mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZA PRISTOJNO PONAŠANJE DECE U RESTORANU SLEDI POPUST

Sedite u restoranu i razgovarate sa prijateljem i primećujete da se u tihom i svečanom ambijentu počinje čuti dečja graja. Ništa neobično, višečlana porodica je došla na ručak, baš kao i vi sa vašim prijateljem. Međutim, dece je više nego obično i odjednom bi svako od njih želelo nešto da kaže, a ujedno sede baš u vašoj blizini. Priča jednog dečaka, prekinuta je vriskom devojčice pored njega, pa je to prouzrokovalo kreštanje dečaka pored, a sve to su nadgledali petogodišnji blizanci koji su počeli da oponašaju sve zvukove koje su čuli od druge dece.

„ŠTA TI MISLIŠ?” – „NE ZNAM...”

Da li ste nekada u životu sreli osobu koja ne zna šta hoće? Takvi ljudi na sva pitanja odgovaraju sa – „Ne znam...”. Takva osoba zna koliko je dva plus dva, ali kada se postavlja pitanje o njenim pogledima na neku temu, problemu ili o njenim željama i idejama, ona odmah postaje zbunjena.
Takvi postajemo još od samog detinjstva. Roditelji od detinjstva uče dete da nema svoje „ja”, govoreći mu npr.: „Ne treba ti o tome da misliš!”, „To nije korisno za tebe!”. Zato, ukoliko dete ne sluša to što oni pričaju, vrlo brzo će te misli nestati iz njegove glave.

Scroll to Top