mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZEMLJA U KOJOJ JE ZABAVA NAČIN ŽIVOTA

Na Tajlandu je „sanukˮ (reč kojom se na Tajlandu označava zabava, a predstavlja mnogo više od puke zabave) uzdignut do etosa, načina života – od koga bi zapad možda mogao da uči.

Turisti su svedoci toga da kada posete Tajland ostanu zapanjeni kako izgleda da se svi veoma dobro provode. Naravno, ljudi se provode svuda. Ali na Tajlandu je drugačije.

Svaka kultura ima reč za zabavu, ali tajlandska reč ‚‚sanukˮ prenosi se sa više značenja i poštovanja nego većina. ‚‚Sanukˮ nije zabava kao nesmotrena razonoda ili lakomislenost; to je zabava kao suštinski vredna aktivnost.

Prošetajte bilo kojom izvrsno dinamičnom uličicom u Bangkoku („soiˮ), prepunom života ili, u tom slučaju, zakoračite u ma koju službu i videćete ‚‚sanukˮ na delu. On možda preuzme oblik blagog zadirkivanja, pametne igre reči ili obične stare gluposti. Skoro uvek je dobroćudan i uvek uključuje element društvenog sklada.

„Nije dovoljno prevesti reč „sanukˮ zabavomˮ, rekao je Vilijam Klausner, američki antropolog, koji je decenijama živeo na Tajlandu. „Ne uspeva da obuhvati magiju ovog prilično jedinstvenog vida tajlandske kulture.ˮ

Turisti mogu videti „sanukˮ u punom cvatu tokom novogodišnjeg Songkran festivala koji se održava svake godine od 13. do 15. aprila. Sa dobrim razlogom ga nazivaju „najvećom svetskom vodenom borbomˮ. Ukoliko izađete tokom Songkrana rizikujete da će vas dobro okupati deca koja lutaju ulicama naoružana masivnim vodenim pištoljima ili odrasli koji nose kofe. Poreklom budistički festival, Songkran je jedna gigantska proslava zabave. Nije ni čudo što je on najvažniji praznik na Tajlandu i nijedno drugo mesto u Aziji ne proslavlja Songkran tako intenzivno i razigrano kao Tajlanđani.

„Ako nije „sanukˮ, onda nije vredno izvođenjaˮ, rekao je Sumet Jumsai, jedan od najpoznatijih tajlandskih arhitekti, dok je slavno ludilo Bangkoka kovitlalo upravo iz kancelarije. „Ljudi će dati ostavku na dobro plaćenom poslu jer nije zabavan.ˮ

Tajlanđani koriste još jedan termin − ‚‚lenˮ, ili „igrati seˮ kako bi objasnili aktivnosti poput akademskog istraživanja ili poslovnih sastanka – one koje mnogi zapadnjaci ne povezuju sa razigranošću. Ova naizgled kontrodiktorna dinamika se može sresti u tajlandskim kancelarijama; izgleda kao da se radnici šale − ipak, nekako se posao na kraju odradi.

Sumet Jumsai je dodao da američki turisti ne shvataju zabavu kao Tajlanđani.
„Mi ne verujemo u taj mentalitet „radi naporno, zezaj se žestokoˮ (work-hard, play-hard). Zabava je kod nas zastupljena tokom čitavog danaˮ, rekao je Jumsai, a zatim dodao da to se to može ispoljiti i samo jednim osmehom ili smejanjem tokom celog radnog dana.

„Sanukˮ je takođe ispunjavajući mehanizam, onaj koji obezbeđuje „emotivnu potporu protiv težih životnih situacijaˮ, piše Arne Kislenko u knjizi „Kultura i običaji Tajlandaˮ (Culture and Customs of Thailand). Iako je Tajland poznat kao „zemlja osmeha“, tajlandski osmeh je znatno složeniji i više nijansiran nego što većina stranaca to shvata. Tajlanđani se smeju kada izražavaju radost ili zahvalnost, ali takođe se smeju i da prikriju negativne emocije. Tajlanđani će se nasmejati tokom napete nerešene igre, ili na nekoj sahrani.
Tajlandski provod možda objašnjava religija. Tajland je naravno budistička nacija, a „sanuk” je budistički pojam, jedan podsetnik prolaznosti i ideje da je važno živeti u trenutku.

Najpribližnije „sanuku” je tajlandski pojam „mai pen raiˮ, različito preveden kao „ne brini”, „nije važno” ili „nema problema”. Nema negativnu konotaciju kao u rečenici „nije važno, uradiću to sam”, već podseća na ono što je zaista važno, kao na primer „nema veze, i ovo će proći”.

Za neke zapadnjake, naročito one koji posluju na Tajlandu, filozofije „sanukaˮ i ‚‚mai pen raiˮ mogu biti frustrirajuće. Efikasnost strada kada su svi zauzeti zabavljajući se. Međutim, Tajlanđani na svoj način vide ove osobine kao produktivne. Smanjuju napetost i smiruju agresiju. Na Tajlandu, pijanog čoveka koji se ponaša ratoborno će verovatno ignorisati pre nego suočiti se sa njim. Mai pen rai. Nema veze. Naravno, ovo ne znači da su svi Tajlanđani uvek srećni, niti da zabava služi kao zamena za naporan rad ili društvenu promenu. Ali čini se kao da su na pravom putu ka važnom otkriću. Onome što mi na zapadu smatramo „ozbiljnim” aktivnostima bi možda trebala doza „sanuka”. Ne kako bi umanjila njihovu ozbiljnost – već da nas podseti da izbrazdano čelo obično vodi ka nastanku bora.

Da li mislite da naša kultura poseduje „sanukˮ i kako biste tu reč kod nas preveli?
Ukoliko mislite da ne postoji, da li nam je potrebna određena doza ili treba ipak da budemo previše zaokupljeni poslom sa ozbiljnim izrazom lica tokom celog dana poput zapadnjaka?

PUTOVANJA KULTURA ZABAVA TAJLAND
Scroll to Top