mesto za vašu reklamu

vaša reklama

GOSTOPRIMSTVO U ANTIČKOJ GRČKOJ

Ukoliko se do sada, baškareći se na nekoj od grčkih plaža, niste zapitali ima li u gostoljubivosti domaćina nečeg utreniranog ili je ona hronična posledica raspoloženja izazvanog velikim brojem sunčanih dana – mi čvrsto verujemo da polažete pravo na istinu, ušunjanu u sledećim redovima.
U svim periodima antike gostoprimstvo je bilo sveta dužnost i imalo je karakter moćne institucije. Priroda nekog čoveka često se određivala na osnovu toga da li je običaje gostoprimstva poštovao ili ne.
Antički narodi su smatrali da je strance (kao i prosjake) slao i štitio bog Zevs (Ξένιος). Naravno, postojalo je i verovanje da su bogovi povremeno putovali zemljom prerušeni u strance, želeći da testiraju karaktere ljudi. Koncept gostoprimstva poznat je u različitim kulturama, pa tako i u srpskoj postoji slično verovanje, bazirano na iskušenju čovekoljublja.
Postojali su i razlozi čisto praktične prirode. Oni su podsticali da se institucije gostoprimstva poštuju. U Homerovo vreme (kao i u vreme koje se odnosi na Homerove epove) Grci su mnogo putovali. Putnici bi se, svaki put kada bi stigli u neko mesto, suočavali sa problemom boravka. Tada nisu postojali hoteli i druge vrste smeštaja kao što su današnji. Problem se mogao rešiti samo ugošćavanjem gosta. Razmišljajući o tome kako i oni putuju i suočavaju se sa istim problemom, ljudi su sa lakoćom primali strance u svoje domove. Tako je bilo sigurno da i oni neće morati da brinu za smeštaj kada budu putovali u mesto svog gosta, pošto će im on uzvratiti gostoprimstvo.
Još jedan vrlo praktičan razlog jačanja institucije gostoprimstva bila je razmena informacija. Stranac je donosio vesti ne samo iz svog mesta već i iz mesta koje je u međuvremenu posetio. Gostoprimstvo je, dakle, omogućavalo razmene informacija u vreme kada nisu postojale razvijene komunikacione mreže.
Institucija gostoprimstva „zahteva velikodušnost, ali i prefinjene manire: pre nego što se strancu postavi i najbeznačajnije pitanje, potrebno je da mu se pristavi obrok i da mu se, pre i u toku obroka, ponude sve udobnosti, koje se smatraju neophodnim. Treba izbegavati sve što preti da gostu ne bude po volji. Takođe, u njegovu čast organizuju se različite ceremonije, poput recitovanja pesama. Pokloni za gosta su nešto što se takođe podrazumeva. Štaviše, poštovanje ovih običaja, između stranca i domaćina stvara čvrste veze, koje se prenose i na njihovu decu. Ove veze se održavaju tako što porodice razmenjuju poklone i jedna drugoj čine usluge.”
Stoga, sledeći put kada odete na more, a dok čitate ovo možda ste već tamo, podsetite hotelijere na ovaj običaj i ne izlazite iz svojih hotela i apartmana dok ne dobijete bar paket nekih girosa za usput. U suprotnom, zasednite kao na Ivkovoj slavi, odbijajući da uopšte odete. Ali to vam mi nismo rekli.

PUTOVANJA Latest news Latest news Latest news Latest news
Scroll to Top