mesto za vašu reklamu

vaša reklama

AKO RAZMIŠLJATE O KRATKOM PUTOVANJU, POLJSKA JE IDEALNA DESTINACIJA

Za doček Nove, 2017. godine, otišla sam u Krakov na pet dana. Nikad dotad nisam bila u Poljskoj, iako sam obišla većinu evropskih zemalja, pa sam htela da vidim nešto novo, obiđem grad o kome sam do tada čula dosta toga i upoznam kulturu koja mi se činila sličnom, a istovremeno i vrlo različitom od naše. Očekivala sam mentalitet relativno sličan našem, a dočekalo me je nešto sasvim drugačije.

Sačekala nas je hladnoća. To je bilo prvo što sam primetila i osetila – užasno hladna zima, uobičajena za te krajeve. Kasnije sam saznala da se zapravo ne preporučuje odlazak u Poljsku zimi, jer su temperature veoma niske. Dakle, posetu Poljskoj, pa i Krakovu, ne preporučujem tokom hladnih meseci. Za putovanje su idealni proleće ili leto, eventualno početak jeseni. Ljudi koji žive tamo su navikli na hladnoću, ali meni je smetala. Jedva da je bilo moguće ostati napolju duže od dva sata. Čak je dva dana nakon mog povratka, tamo proglašeno vanredno stanje zbog hladnoće.

Poljska se nalazi na severu Evrope i vremenska zona je ista kao i naša. Što se dužine puta tiče,autobusom treba, u zavisnosti od dužine zadržavanja na granici, od 10 do 12 sati. Od dokumenata su potrebni samo pasoš i putno osiguranje.

Valuta je poljski zlot. Skoro svuda možete plaćati evrima, mada nije preporučljivo jer na taj način dosta zakidaju, pošto je kurs drugačiji nego u menjačnicama. Suveniri su dosta skupi, kao i hrana na ulici, a putovanje bez suvenira i nacionalne kuhinje nije putovanje, pa računajte da je neki minimun novca koji biste za pet dana potrošili oko 150 evra.

Bila sam smeštena u hostelu Tara. Prevoz i smeštaj koštali su oko 90 evra i čini mi se da je ta cena pristojna. Hostel je od centra bio udaljen na samo nekoliko minuta hoda. Pritom je bio sasvim pristojan. Sobe su bile manjekrevetne i svaka je imala svoje kupatilo.

Poljska hrana je veoma karakteristična i ima mnogo stvari koje svakako treba probati. Najpoznatije jelo je pirogi (neka vrsta punjene testenine). Punjenja su različita i gotovo sva sadrže kupus, ali ako ga, kao ja ne volite, naravno, uvek postoji alternativa. Karakteristično je mešanje slatkog i slanog, pa tako postoji neka vrsta pečenog sira koji se jede sa sosom od brusnice, što je iznenađujuće ukusno. Obavezno morate probati hranu na trgu. Ima svačega – od roštilja preko tradicionalnih jela, do običnog hleba sa mašću i začinima. Važno je napomenuti da je hrana u Poljskoj skuplja nego kod nas.

Ako odete u Krakov, obavezno morate probati i kuvano pivo, toplo pivo sa đumbirom, cimetom i raznim drugim začinima. Od pića koja morate probati bih takođe izdvojila i liker od limuna.

Kada su restorani u pitanju, preporučujem restoran Pod Vavelom. Fantastična hrana po veoma povoljnim cenama, sa velikim izborom jela – od pečene patke do obične bečke šnicle. Čak su nas 1. januara i častili šampanjcem.

Od kafića preporučujem Alhemičara, koji se nalazi u jevrejskoj četvrti. Interesantno izgleda, sav je u zavesama i „tajnim” prolazima. Imate osećaj kao da ste u nekom drugom svetu, sličnom onom iz 1001 noći.

Što se tiče žurki, njih je organizovala srpska agencija, tako da nisam bila na poljskim, ali nisam primetila da ih ima previše, bar ne u centru. Čini mi se da je noćni život u Beogradu daleko dinamičniji.

Neprijatnih situacija nisam imala, ali su nas upozoravali n ato da ima džeparoša koji kradu. Čuvši te priče, nisam se osećala preterano bezbedno, ali je sve proteklo u najboljem redu.

Ljudi su relativno ljubazni, ali Poljaci koje sam sretala nisu delovali oduševljeno zbog stranaca. Prilično su podozrivi i čuvaju svoju privatnost.

Poljski jezik nije jednostavan za čitanje. Ipak, meni, kao studentu srpskog jezika, bile su interesantne određene pojedinosti poput vokalizacije koja je drugačija nego u srpskom, i čuvanja nečega što liči na staroslovenske nazale. Engleski slabo razumeju, ali razumeće vas ako im se obratite na srpskom. Interesantna situacija mi se dogodila kada sam u tržnom centru pitala čoveka na engleskom gde se nalazi menjačnica, na šta mi je on odgovorio na srpskom: „Ne razumem.” Pomislila sam da je Srbin i krenula da mu pričam na srpskom, pogledao me je i nastavio da priča na poljskom.

Ulaznice za različita mesta jesu malo skuplje, ali uglavnom ih vredi posetiti. Obišla sam Rudnik soli Veličku, što mi se jako dopalo. Silazi se duboko pod zemlju, gde je mali muzej, sa sve skulpturama od soli, kapelama itd. Interesantno: vodič nam je rekao da slobodno smemo da liznemo zid da se uverimo da je od soli (nisam to uradila, ali oni koji jesu kažu da je stvarno slan). Silazi se liftom duboko pod zemlju, tako da klaustrofobičnim osobama ne bih preporučila ovu pustolovinu. Vodič priča na engleskom, pa nema svrhe ići bez poznavanja tog jezika.

Ono što nezaobilazno morate posetiti je svakako Aušvic. Nalazi se nekoliko kilometara od grada. Utisak je neopisiv. Ne mogu to opisati kao lepo iskustvo, ali svakako je neobično i neprocenjivo. Najveći utisak na mene ostavile su sačuvane stvari zarobljenika, kao i čitav jedan zid pun njihove odsečene kose. Vodič je pričao na srpskom, a moglo se slušati i na engleskom.

Jevrejska četvrt me nije oduševila. Može se prošetati i bez vodiča. Osim jednog trga i nekoliko sinagoga, potpuno je renovirana i nisam imala utisak da je to mesto gde su se kroz istoriju dešavale zastrašujuće stvari.

U Krakovu se nalazi i fabrika u kojoj je sniman film nije radila kada sam ja bila tamo.

Osim pomenutih znamenitosti, postoje i dvorci, tvrđava Vavel i različite crkve i trgovi, koji se nalaze u užem centru grada i nemoguće ih je zaobići. Ima puno uređenih parkova, ali nisu preterano interesantni za turiste.

Gradski prevoz je sličan beogradskom, mada ga nisam koristila jer mi je smeštaj bio na dobroj lokaciji.

Kao što sam već napomenula, suveniri su malo skuplji. Ipak, nezaobilazni su oni sa slikom zmaja, simbola Krakova. Odeća je na sniženju bila onoliko koliko je kod nas kada nije na sniženju, tako da šoping, osim suvenira, ne preporučujem. Suveniri se kupuju na glavnom trgu, kao i u radnjicama u glavnoj ulici.

Krakov svakako preporučujem za kratko putovanje, ne duže od pet dana. To vreme je sasvim dovoljno da se obiđe grad i okolina. Grad je neobično lep, ali lepotu samog grada pomalo zasenjuju zločini koji su se desili u okolini i ono što je ovaj grad predstavljao za vreme Drugog svetskog rata.

Reporter: Vanja Mitić

Lektura i korektura: Lidija Stoisavljević

Foto: Vanja Mitić

KRAKOV TURIZAM KOFER PUTNICI DESTINACIJE PUTOVANJA IZLETI EVROPA PUSTOLOVINE
Scroll to Top