mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PREŽIVLJAVANJE U SVETU „JA, JA, JA!”

Društvene mreže su preuzele kontrolu nad našim životima. Listajući fejsbuk, instagram i drugo, susrećemo se sa slikama prelepih ljudi, zadivljujućih destinacija, modnih kombinacija, a tu su i razne materijalne sitnice koje većina nas ne može da priušti. Ali da li su svi ti ljudi srećni?

Narcisoidno ponašanje je svuda oko nas, i to u vidu eksponiranja na društvenim mrežama, opsednutosti selfijima i sopstvenim imidžom. Priča se o epidemiji! Red Info Portal vam prenosi koliko je ovakvo ponašanje opasno i da li se govori čak i o psihičkim poremećajima.

LAŽI U KOJE VERUJEMO

Svakome se desilo da nije posumnjao u istinitost nečije izjave i da je pogrešio. To je zato što smo stalno izloženi brojnim raznovrsnim informacijama i po automatizmu ne ispitujemo njihovu istinitost. U nastavku pročitajte koje su to laži u koje uvek poverujemo.

KAKO SE OSLOBODITI NAMETLJIVE PESME?

Postoji li iko kome se nije desilo da mu određena pesma ne izlazi iz glave? To je veoma uobičajen fenomen. Devetoro od desetoro ljudi susreće se sa ovim problemom bar jedanput nedeljno. Anglosaksonci su mu čak dali ime – ˮearwormˮ, što bi u bukvalnom prevodu glasilo – istrulelost ušiju. Doduše, nije ništa štetno. Samo odvlači pažnju.

ZAŠTO NAM SE RUKE ZNOJE DOK GLEDAMO NEKOGA U OPASNOSTI?

Prizor kaskadera na vrhu nebodera dovoljan je znak da vam se oznoje dlanovi, što je normalna fiziološka reakcija, kod mnogih povezana sa empatijom.
Nekoliko studija zasnovanih na snimanju moždanih aktivnosti pokazale su da postoje slične aktivacije kada doživimo određenu vrstu fizičkog bola i kada vidimo da se to isto dešava drugom. Deo odgovora je to što se poistovećujemo sa nekim, odnosno, zamišljamo da smo izloženi istoj situaciji.

OD KOGA NASLEĐUJEMO GENE?

Napredak nauke doneo nam je odgovore na mnoga pitanja za koja smo mislili da ih nikada nećemo odgonetnuti. Jedno od takvih pitanja u vezi je sa činjenicom da od babe sa majčine strane možemo naslediti neke osobine, koje se kod majke nisu manifestovale. Zašto je to tako?

KAKAV VAM JE MOZAK – TAKVA VAM JE ĆUD

Kako objašnjavamo znatan broj i različitost osobina ličnosti koje možemo pronaći?
Istraživanje objavljeno u časopisu „Social Cognitive and Affective Neuroscienceˮ, daje nam odgovor na ovo pitanje.

POVOLJNI UTICAJ ČITANJA NA ZDRAVLJE

Brojne su studije koje ukazuju na pozitivan uticaj čitanja književnih dela. Pored toga što čitanje predstavlja jedan od načina da kvalitetno provedete slobodno vreme, ono utiče i na zdravlje. Naučno je dokazano da čitanje čini životni vek dužim, podmlađuje i pozitivno utiče na mozak.

KAKO SE MOZAK MENJA SA SVAKOM IZGOVORENOM LAŽI

„Svaka mala laž koju izgovorimo uvežbava naš mozak da dopušta neiskrenost, pa nam je tako u budućnosti još lakše da izgovaramo veće neistineˮ, navodi jedna studija koja upozorava da male neiskrenosti mogu dovesti do velikih zločina.

Možda ste i primetili da mali čin nepoštenja kod nekih ljudi vremenom prerasta u veći. Na primer, osoba koja je sklona da govori male, suptilne neistine, postepeno počinje da smišlja sve veće i veće laži, bez trunke srama. Stručnjaci tvrde da za to postoji biološki razlog.

Pages

Scroll to Top