mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PSOVANJE NAS ČINI JAČIM: SADA IMAMO I DOKAZE ZA TO

Izgovaranje psovki dok obavljamo fizički naporne zadatke poboljšava učinak, jer nam se na taj način povećava fizička snaga. To smo već naslućivali, a sada imamo i dokaze koji to potvrđuju. Nije u pitanju najnovije otkriće, ali konačno to možemo da izgovorimo sa dokazima u rukama: psovanje u trenucima velikog napora čini nas fizički jačim.

4 NAČINA DA DOSADAN POSAO UČINITE ZANIMLJIVIM

Da li ste upravo sad na poslu i dosadno vam je? Sedite za stolom, a želite da ste bilo gde drugde... Niste jedini. Čak i kada volite svoj posao, lako se desi da vam dosadi. A ako radite nešto što vas ne inspiriše, dosada se još lakše pojavi. Da li ste znali da je zapravo moguće da bilo koji posao postane zanimljiviji? Bilo da je u pitanju unos podataka ili punjenje polica, čak i najzamorniji poslovi mogu postati zabavni. Prvi korak u pobeđivanju dosade je da razumemo zbog čega se ona pojavljuje.

ZAŠTO NAS DARIVANJE ČINI SREĆNIM?

Iako nam se, gledajući iz ekonomske perspektive, darivanje vrlo retko isplati, saznanje da time činimo ljude srećnim iznova budi u nama želju da kupujemo drugima poklone.

Inspirisani praznicima koji stižu, predstavljamo vam tekst o lepotama darivanja i otkrivamo zašto i vi volite da budete neko ko poklanja, ali i neko ko dobija poklone.

ZAŠTO JE VAŽNO UVEK GOVORITI ISTINU?

Istina znači sigurnost i unutrašnju ravnotežu, posebno u ljubavnim vezama. Ima onih koje je ne praktikuju, ali je ona, uz poštovanje, osnov zajedničkog života. Neki ljudi imaju potrebu da govore polovičnu istinu, drugi preferiraju laži, neki vole da žive u lažima ili da vegetiraju u takvim situcijama, zbog kojih lagano tonu u doboko nezadovoljstvo. Red Info Portal vam objašnjava zbog čega to nije dobro za vas.

LEVORUKI LJUDI SU BOLJI U MATEMATICI?

Ovu teoriju je potvrdilo jedno italijansko istraživanje: oni koji preferiraju korišćenje leve ruke ističu se kada su sposobnosti rešavanja problema i kompleksnih matematičkih zadataka u pitanju.

Priča o levorukim ljudima se oduvek povezivala sa talentima na polju nauke i umetnosti. Među poznatim ličnostima koje su preferirale levu ruku jesu Leonardo da Vinči, Nikola Tesla, Marija Kiri, Mocart... Hipoteza o tome da levoruki ljudi imaju „nešto više“ je osnovana: preferencija jedne ruke nije ništa drugo do pokazitelj organizacije kognitivnih funkcija.

MOŽE LI STRAH POZITIVNO DA UTIČE NA NAS?

Da li ste nekad namerno tragali za nekim iskustvom od kog ćete osetiti udar adrenalina? Časopis „Razgovorˮ navodi kako je danas život vrlo siromašan stimulusima sa emocijom straha, u biološkom smislu. Ukoliko nas pitaju čega se plašimo, najčešće bismo naveli strah od neočekivanih i nekontrolisanih situacija koje bi mogle da nam se dese u budućnosti (gubitak posla, loše materijalno stanje, bolesti).

ZA DOBRO PAMĆENJE VAŽNO JE NEŠTO I ZABORAVITI

Nemojte se zabrinuti ako zaboravite gde ste stavili naočare koje ste držali u ruci pre koji minut, ako ne možete da se setite gde ste parkirali auto ili reči koja vam je bila na vrhu jezika – to je sasvim normalno. Štaviše, da bi pamćenje dobro funkcionisalo, zaboravljanje je podjednako važno kao i sećanje, potvrđuju dva kanadska naučnika. Oni smatraju da zaboravljanje ne predstavlja manu u sistemu, već ključni mehanizam za njegovo pravilno funkcionisanje.

GUBLJENJE VREMENA POBOLJŠAVA NAŠU PRODUKTIVNOST

Živimo u vremenu u kojem se veličaju multitasking i posvećenost radu, odlike koje se smatraju osnovom efikasnog rada. Međutim, sve više stručnjaka smatra da bi trebalo da pravimo pauze i naučimo da gubimo vreme.

ZAŠTO KAŽEMO DA NISMO BOLESNI I ONDA KADA JESMO?

Uveliko je počelo najhladnije godišnje doba, a sa njim i sezona prehlade. Svi znamo šta bonton nalaže: prekrivamo usta kada kašljemo ili kijamo (maramicom ili laktom), peremo ruke što češće, ne pipamo oči i usta i smanjujemo kontakt sa drugima.

KAKO SE OPORAVITI OD EMOCIONALNE TRAUME?

„Ovo su rane koje se nikad ne pojavljuju na telu, a koje su dublje i bolnije od bilo čega što krvari”, napisala je Lorel K. Hamilton. Kada smo fizički ranjeni, svet saoseća sa nama. Dobijemo bolovanje, socijalnu pomoć, medicinsku negu. Nažalost, kada su nam emocije povređene, većina ovoga izostaje. Moramo sami to da stvorimo.
Emocionalna trauma vas prisiljava da budete sopstveni heroj. Evo šest saveta koji će vam pomoći da učinite upravo to.

Pages

Scroll to Top