mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZA DOBRO PAMĆENJE VAŽNO JE NEŠTO I ZABORAVITI

Nemojte se zabrinuti ako zaboravite gde ste stavili naočare koje ste držali u ruci pre koji minut, ako ne možete da se setite gde ste parkirali auto ili reči koja vam je bila na vrhu jezika – to je sasvim normalno. Štaviše, da bi pamćenje dobro funkcionisalo, zaboravljanje je podjednako važno kao i sećanje, potvrđuju dva kanadska naučnika. Oni smatraju da zaboravljanje ne predstavlja manu u sistemu, već ključni mehanizam za njegovo pravilno funkcionisanje.

Ovaj koncept nije sasvim nov, ali je naročito upotrebljavan u oblastima izvan neurobiologije pamćenja. U priči „Funes ili pamćenje“ Horhea Luisa Borhesa, istoimeni glavni lik je u stanju da sve zapamti, ali je upravo zbog toga opterećen nebrojenom količinom detalja, pa ne može apstraktno da misli. Slično je i kod pacijenta S. koga opisuje ruski neurolog Aleksandar Lurija u svojoj knjizi „Putovanje u um čoveka koji ništa ne zaboravlja“. Za njega je to sveobuhvatno i apsolutno pamćenje više hendikep nego potencijal.

U naučnom radu objavljenom u časopisu „Neuron“, dva naučnika sa Univerziteta u Torontu, u Kanadi, pregledala su najnovija istraživanja o mogućim neurobiološkim mehanizmima koji bi filtrirali i eliminisali sećanja i predložili pamćenje kao najbolje rešenje. Blejk Ričards i Pol Frenklend smatraju da bi, ukoliko uspostavljanje novih sinaptičkih veza omogućava urezivanje sećanja, slabljenje veza trebalo biti povezano sa njihovim gubitkom. Štaviše, nekoliko skorijih istraživanja donelo je zaključak da bi takav mehanizam zaista mogao funkcionisati. Još jedan način na koji bi sećanja mogla da blede i potom se izgube bio bi stvaranje novih veza koje bi zamenjivale prethodne. Prema mišljenju Frenklendovog tima, nove veze preoblikuju postojeće i brišu arhivirana sećanja prilikom stvaranja novih neurona u hipokampusu (veoma važnom delu mozga za formiranje sećanja). To potvrđuje i eksperiment u kome su miševi morali da se orijentišu u lavirintu koji se postepeno menjao. Kada su im dati lekovi za zaboravljanje pređenih staza, uspeli su brže da pronađu izlaz.

Autori istraživanja smatraju da usklađeno pamćenje i zaboravljanje omogućavaju donošenje pametnijih odluka. Pre svega zato što nam zaboravljanje omogućava da se prilagodimo novim situacijama, lišavajući nas prevaziđenih i potencijalno varljivih informacija, kao i specifičnih detalja nekih prošlih događaja, zadržavajući samo osnovne podatke.

Jednom reči, pamćenje ne služi za prenos najpreciznijih informacija, već pre svega najkorisnijih, kako bismo mogli da donosimo odluke prilagođavajući se sredini i prilikama.

PSIHOLOGIJA PAMĆENJE ZABORAVLJANJE
Scroll to Top