mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ŠTA JE VREME?

Nemački filozof Imanuel Kant je tvrdio da vreme možda i nije izvan granica ljudske percepcije kao sastavni deo univerzuma nego može biti samo proizvod našeg uma kao i sam univerzum.

1. Šta je vreme?
Vreme bi se moglo opisati kao stanje promene i kretanja.
Međutim, ne zna se tačno šta je vreme, da li je ono utkano u strukturu univerzuma, da li postoji van ljudske svesti ili je isključivo proizvod našeg uma, poput svemira sa kojim ljudi povezuju redosled događaja kako bi održali neki sklad između tih dešavanja.
Atomski časovnici za sada predstavljaju spravu koja najtačnije meri vreme. Oni postavljaju standardno vreme u naše doba. Rade uz pomoć električnog oscilatora na mikrotalasnim frekvencijama, poput starih satova sa klatnom samo na atomskom nivou.
Naučnici nagoveštavaju kako ljudi u svom mozgu imaju neku vrstu primitivnog časovnika, koji radi na principu pulsa i meri ukupan broj otkucaja.

2. Zašto nam se čini da vreme brže prolazi kako starimo?
Da li je moguće da vreme u kome se nalaze i mlađi i stariji, jednoj grupi izgleda kao da prolazi brže?
Ovo ponovo pokreće pitanje da li vreme stvarno postoji. Međutim eksperimenti jasno nalažu da nam se čini da vreme brže prolazi kada se nađemo u prijatnoj okolini, u potpunosti je suprotno kada smo u emotivno neprijatnim situacijama i tada imamo utisak da se vreme vuče.
Vreme je takođe obeleženo događajima koji za uspomene smeštaju u određeni vremenski okvir. Određeni događaji, kao i to koliko obraćamo paznju na protok vremena može uticati na naš utisak o brzini protoka vremena.
Psiholog Vilijam Džejms tvrdi da imamo utisak kao da vreme brže prolazi kako starimo, jer u našim životima ima manje uspomena vrednih pomena.

3. Zbog čega psihodelične supstance utiču na percepciju vremena?
Ovakve supstance nam daju uvid u izvitoperenu percepciju vremena zbog pojačanih aktivnosti u određenim delovima mozga.
Urađen je eksperiment prilikom kojeg je dvadeset dobrovoljaca bilo pod uticajem LSD-a. Tokom ovog eksperimenta stručnjaci su pratili aktivnost mozga, nakon čega se ispostavilo da LSD ima značajan uticaj na delove mozga koji su vezani za prošlost odnosno, LSD ima moć da izvitoperi vreme na taj način da osobe pod njegovim uticajem više žive u sadašnjosti i budućnosti nego prošlosti.

4. Zbog čega traumatični događaji imaju uticaj na vreme?
Kada smo preplašeni, vreme izgleda kao da se ne miče. Moguće je da se percepcija vremena u tim trenucima menja, odnosno usporava, kako bi nam pomogla da adekvatno odreagujemo u stresnim situacijama. Opet, može biti i zbog toga što smo se našli u neprijatnoj situaciji i svaki trenutak nam je nepodnošljiv.
Vreme se usporava kada se ne osećamo prijatno, jer smo tada svesniji vremena i svakog našeg osećanja.

5. Kako različite emocije utiču na protok vremena?
Prema naučnicima, ljudi nemaju prave senzorne instrumente kako bi primili informacije o protoku vremena. Međutim, slažu se da je mozak sposoban da proceni vreme, već je pomenuta ideja o unutrašnjem časovniku. Postoje dva mehanizma koja utiču na percepciju vremena kada je taj unutašnji časovnik u pitanju. To su mehanizmi pažnje i uzbuđenja.
Kada je pažnja u pitanju, kada nismo skoncentrisani na protok vremena čini nam se da ono prolazi brže. Što se tiče mehanizma za uzbuđenje veruje se da se psihološki pejsmejker ubrzava kako bi bio u skladu sa fiziološkim aktivnostima organizma. Što se više otkucaja izmeri čini nam se da vreme brže prolazi.
Izgleda kao da percepcija vremena zavisi od mnogo faktora među kojima su i psihološki, ali i spoljni uticaji.
Na posletku, ne možemo znati, bar za sada, da li vreme zaista postoji ili je ono proizvod našeg uma.

VREME PERCEPCIJA VREMENA
Scroll to Top