mesto za vašu reklamu

vaša reklama

SAMI SMO KRIVI ŠTO SMO SE NALJUTILI

Počnimo braneći stav da nije svaki oblik ljutnje loš. U nastavku ćemo govoriti o negativnijoj strani: to je strana koja dolazi s ljutnjom i besom, prikazujući našu najmračniju stranu. U tom smislu, kada se ljutimo, to činimo reagujući dobrovoljno na nečiju provokaciju – niko nas ne naljuti, sami se naljutimo.

Ukratko, ljutnja prestaje da bude pozitivna kada izgubimo kontrolu koju imamo nad njom. Kada više nemaš kontrolu i prepustiš je ljutnji, dolazi do problema: takvo osećanje nas obuhvata i pomućuje nam razum. Nije čudna situacija u kojoj svađa dovodi do toga da se izgubimo u njoj i zaboravimo prave razloge zbog kojih smo se naljutili. Bes i ljutnja se pretvaraju u vodiče naših pokreta i to nas dovodi do toga da napravimo grešku.
Greška dovodi do kajanja zbog toga što smo rekli i više nego što je trebalo, a i zbog toga što smo to učinili na loš način, otuđili smo se zbog arogancije i sebičnosti; ne slušamo druge i gledamo samo sebe.

Šta onda da radimo? Ovo pitanje se pojavi kada smo svesni da je negativnu stranu ljutnje komplikovano neutralisati. Dakle, moramo da budemo u stanju da verujemo u to da postoji drugi način prihvatanja stvari. Zbog nekih okolnosti – kao što je kontinuirani stres – često možemo da se naljutimo. Bilo da smo u ovakvoj ili nekoj drugoj situaciji, jedna mogućnost je pronaći oruđe koje bi nas pripremilo psihološki i emotivno za neki konflikt.
Glavno oruđe je da znamo da u bilo kom trenutku može da se dogodi nešto što bi nas uznemirilo i, uprkos tome, treba prihvatiti to kao jednu mogućnost. Svađe ne mogu prestati da postoje, kao ni taj osećaj razdražljivosti koji nas obuhvati kada uđemo u konflikt.
Ipak, dobro poznavanje naših slabosti koje nas povređuju, pomoći će nam da vladamo sobom kada je to potrebno. Iz tog razloga, možemo da se rasteretimo pisanjem, praktikovanjem tehnika kao što je joga ili stvaranjem pozitivnije slike o svetu, u kojoj bi glavni akter bio humor, itd.

Kao što smo rekli, tačno je da je u svađi sa nekom osobom prisutna situacija akcija-reakcija i teško nam je da se kontrolišemo; međutim, rekli smo da, na kraju, onaj ko se naljuti smo mi sami. U tom smislu, vidimo da je svako od nas rukovodilac svojih emocija i stavova, a da paradoksalno ne uspevamo da se kontrolišemo.
S jedne strane, čini se da postoje osobe koje su sklone da se više naljute nego druge: uzrujavaju se većim intenzitetom nego ostali (viču, ispoljavaju neraspoloženje i vređaju sa lakoćom). S druge strane, češće je iskazivanje drugih negativnih osećanja preko ljutnje, koja su društveno lošije prihvaćena, kao što je zavist.

Ljutnja živi zajedno sa našom ljudskom posebnošću, ali korisno je iskontrolisati se kako upravljanje našim ponašanjem ne bi palo u njene ruke.

BES EMOCIJE OSEĆANJA
Scroll to Top