mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PREŽIVLJAVANJE U SVETU „JA, JA, JA!”

Društvene mreže su preuzele kontrolu nad našim životima. Listajući fejsbuk, instagram i drugo, susrećemo se sa slikama prelepih ljudi, zadivljujućih destinacija, modnih kombinacija, a tu su i razne materijalne sitnice koje većina nas ne može da priušti. Ali da li su svi ti ljudi srećni?

Narcisoidno ponašanje je svuda oko nas, i to u vidu eksponiranja na društvenim mrežama, opsednutosti selfijima i sopstvenim imidžom. Priča se o epidemiji! Red Info Portal vam prenosi koliko je ovakvo ponašanje opasno i da li se govori čak i o psihičkim poremećajima.

Bio jednom jedan lik iz grčke mitologije nesposoban da voli druge, a umro je zaljubivši se u sopstveni odraz. Bio je to lepi i sujetni Narcis! Tako je ovaj termin nastao i opstao do današnjeg dana. Njim se kasnije bavio i Frojd, prvi koji je opisao narcisoidnost kao patološku bolest. Sedamdesetih je sociolog Kristofer Laš ovu bolest pretvorio u kulturnu normu − utvrdio je da su neuroza i histerija, karakteristične za društva na početku 20. veka, utabale put kultu individue i fanatične opsesije za uspehom pojedinca i za novcem. Novi, ali loš početak. Međutim, danas se pokazuje da je zapadni svet još narcisoidniji, u stvari, više nego ikad.

Izgleda da se ovakvo ponašanje širi kao kuga u savremenom društvu, kako na nivou individue tako i na društvenom planu. I to ne samo među adolescentima i mladima koji preplavljuju društvene mreže. „Narcistički poremećaj ličnosti − opšti obrazac osećanja uzvišenosti, potrebe za divljenjem i nedostatak empatije − i dalje je neobična dijagnoza, ali narcisoidne osobine su svakako u porastu”, objašnjava psihološkinja Pet Mekdonald, autorka naučnog rada „Narcisoidnost u modernom svetu”.

„Dovoljno je da se osvrnemo na neobuzdano promovisanje na društvenim mrežama, koje predstavlja potragu za nekim vidom slave po svaku cenu ili na plastičnu hirurgiju u ulozi usporavanja starosti”, dodaje ona.

Istraživanja koja je Džin Tvinidž sa Državnog Univerziteta San Dijego radila još od 2009. godine pokazuju katastrofalne rezultate. Naime, nakon posmatranja miliona severnoameričkih studenata, Džin je došla do zaključka da je narcisoidno ponašanje poraslo u istom ritmu kao i gojaznost od 1980. godine i da dostiže nivo epidemije. Tvinidž je objavila dve knjige u kojima potvrđuje da adolescenti 21. veka misle da imaju pravo na sve, ali su i sve više nezadovoljni.

Narcisoidne osobine nisu uvek lake za prepoznavanje i ako se radi na njima, ne moraju prerasti u problem. To su zapravo egoistično ponašanje, manjak empatije, ponekad egzibicionističke pobude, osobe koje žele da budu centru pažnje i društveno prepoznatljive, kao i one koje ne priznaju sopstvene greške i laži i koje smatraju da su izvanredne. Kako priča Tvinidž, pravi primer je jedna devojčica iz rijalitija sa programa MTV, koja je opravadala svoje slavlje na ulici u kojoj se nalazila i bolnica, rečenicom: „Moj rođendan je bitniji!”

Postoje i slučajevi kada je ovakvo ponašanje suptilnije, ali češće i štetnije. Naime, ima osoba koje zahtevaju pažnju za svaki njihov komentar i problem i ako je ne dobiju zaključuju da su drugačiji od ostalih i da je nikada ne dobijaju u onoj meri koju zaslužuju. Dok, s druge strane postoje slučajevi kada na radnom mestu šef nije zadovoljan i okrivljuje druge za projekat koji je bio isključivo njegova ideja, ali neuspešan. „Kako bi pokrila svoje probleme, jedna osoba sa visokim stepenom narcisoidnosti u iskušenju je da traži najbližu žrtvu i da joj učini život nemogućim”, kaže francuski psihoanalitičar Žan Šarl Bušu, autor knjige „Perverzni narcisi” koja je prodata u 250.000 primeraka u Francuskoj. On smatra da slika „priča” više nego što zapravo činimo i da želimo da postignemo dosta, ali sa malo truda.

Pažljivo sa selfijima!

Nisu svi koji prave selfije narcisoidni, ali jedna studija je pokazala da pojedinci koji su tokom prve godine istraživanja napravili više slika, već sledeće godine procenat njihove narcisoidnosti se povećao za 5%. „Na društvenim mrežama možemo da se pokažemo onakvim kakvim želimo da nas drugi vide. Ta savršena slika nas može da preraste u nešto što stvarno mislimo da jesmo”, upozoravaju autori studije Danijel Halpern i Sebastijan Valensuela sa Univerziteta u Čileu. Učešće na društvenim mrežama može, pored zavisnosti, da izazove i strah, jer zamislite jednu objavu bez ijednog lajka.

Kako smo stigli čak do ovde?

Uspesi i neustrašiva karijera koji se zahtevaju od mladih, ali i odraslih, objašnjavaju jednim delom potrebu za narciosidnošću. „Društvo je previše zahtevno i zbog toga nam je potrebno da imamo mnogo prijatelja, da budemo hiperpovezani. Moj otac nije imao prijatelje, imao je svoju porodicu i bio je srećan”, objašnjava Rafael Santandreu, psiholog i autor knjige „Biti srećan na Aljasci”, koji povezuje narcisoidnost sa depresijom, anksioznošću i agresivnošću.

Za pojavu kao što je narcisoidnost postoje uzroci koji se rađaju još u detinjstvu. Teorije Tvinidžive „pecnule” su društo prebacujući krivicu na roditelje koji vaspitaju generacije narcisa govoreći im kako su posebni bez obzira na njihove neuspehe. Slično mišljenje iznosi i Edi Brumelman sa Instituta za dečiji razvoj na Univerzitetu u Amsterdamu. On kaže da se danas mešaju pojmovi samopouzdanja sa narcisoidnošću. Ono što treba probuditi u deci jeste samopouzdanje, koje se postiže roditeljskom nežnošću, podrškom, pažnjom, ali i postavljanjem određenih granica. Roditelji previše hvale svoju decu i vremenom dete sebe smatra jedinstvenim.

Da li to znači da ne treba da budemo previše ambiciozni? Zapravo, ne. Gajiti određeni ego je zdravo i korisno. Ovakav stav brani Kreg Malkin, klinički psoholog Medicinske škole u Harvardu. „Mali procenat narcisoidnosti u adolescentskom periodu pomaže mladima da prežive olujnu i nestabilnu mladost. Samo oni ljudi koji se stalno osećaju nebitnim, ili naprotiv najbitnijim, predstavljaju pretnju za sebe, ali i za svet koji ih okružuje. Želja da se osetite posebnim nije mentalno stanje koje se povezuje sa sociopatama. Ako uživate na položaju lidera i govorite ono što mislite, ne znači da ste narcis, već da uživate u tom poslu i ne prelazite granice ka manipulaciji i lažima, što se momentalno povezuje sa narcisoidnošću”, potvrđuje Malkin.

Bilo kako bilo, ono što je svakako jasno jeste preporuka da se klonite osoba sa naznakama narcisoidnosti i kako kaže Kristin Dombek u svom eseju „Egoizam ostalih”: „Šta treba da uradi osoba kada prepozna narcisa? Obuje cipele i smesta pobegne odatle”, što je i preporuka redakcije Red Info Portala.

PONAŠANJE DRUŠTVENE MREŽE INSTAGRAM SELFI FEJSBUK NARCIS NARCISOIDNOST
Scroll to Top