mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO IZGLEDA ŽIVOT BEZ EMOCIJA?

Neki ljudi ne mogu osetiti ni radost, tugu niti ljubav. Kejlab Robzon u razgovoru za Bi-Bi-Si otkriva sve mane i, na naše iznenađenje, prednosti poremećaja zvanog aleksitimija.

Kejlab nam je pričao o rođenju svog sina koji sada ima osam meseci.„Sigurno ste čuli roditelje kako kažu da ih je, kada su prvi put ugledali svoje dete, preplavio osećaj radosti i ljubavi. Ja to nisam doživeo” rekao Kejlab.

Čak je i na dan svog venčanja bio sasvim ravnodušan. Kako bi bolje objasnio, on je ovo uporedio sa predstavom na Brodveju. Ispred bine je publika koja je oduševljena dramom, ali ako bacite pogled iza kulisa videćete tehničare koji samo brinu o tome da taj događaj protekne u najboljem redu. Iako je on bio taj koji je zauzimao centralni deo ceremonije, nisu ga obuzele iste emocije kao sve ljude oko njega. „Za mene je to bilo mehanički”. Čak i kad je posmatrao buduću suprugu kako hoda do oltara, jedino što je osetio je da mu se lice crveni i da su mu noge teške. U tom trenutku koji je za većinu ljudi izrazito emotivan, nije osetio ni radost,ni sreću, ni ljubav.

Zapravo, Kejlab tvrdi da ne oseća bilo kakavu emociju, ni dobru ni lošu. On spada u grupu ljudi koji imaju poremećaj zvani aleksitimija. To je vrsta emocionalnog „slepila”, koje ih sprečava da izraze ili osete emocije koje čine naše živote. Ovo stanje je karakteristično za oko 50% ljudi koji boluju od autizma, ali mnogi „aleksi” (kako oboleli od aleksitimije nazivaju sebe) poput Kejlaba ne pokazuju druge simptome autizma poput kompulsivnog ponašanja.

Kada je aleksitimija prvi put opisana 1972.godine, naučnici su naveli da ljudi sa aleksitimijom duboko u sebi osećaju iste emocije kao i svi drugi ljudi, samo je problem u tome što oni ne umeju da rečima opišu svoja osećanja. Ovo je posledica prekida komunikacije između dve hemisfere mozga što dalje sprečava signale da, iz desne strane mozga, koja je zadužena za emocije, dopru do leve strane mozga, zadužene za jezik. Ljudima je potreban taj emocionalni transfer ne bi li rečima opisali šta osećaju. Slično stanje se javlja i kod pacijenata obolelih od epilepsije, kod kojih hirurzi, da bi izlečeili epilepsiju, iseku vlakna koja povezuju dve hemisfere mozga. Ovo smanjuje epileptične napade, ali pacijenti postanu „emocionalno nemi”.

Do dana današnjeg utvrđeno je da postoji više vrsta aleksitimije. Dok neki ljudi ne umeju da izraze emocije, drugi, poput Kejlaba, nisu čak ni svesni svojih emocija. Ričard Lejn, profesor na Univerzitetu u Arizoni, uporedjuje ovo sa ljudima koji su oslepeli nakon oštećenja vidnog korteksa. Oni ne vide slike, iako imaju potpuno zdrave oči. Na isti način, oštećeno nervno vlakno sprečava da tuga, radost ili bes dopru do svesti. Kod ljudi sa aleksitimijom se emocija aktivira, čak im i telo reaguje na tu emociju, ali oni nisu svesni te emocije.

Najnoviji snimci funkcionalnom magnetnom rezonancom su pokazali znake osnovnog precepcijskog problema u nekim vrstama aleksitimije. Doktorka Gerlih-Dobre je otkrila smanjen nivo sive mase mozga u predelu cingularnog korteksa koji je zadužen za samosvest, što može dovesti do blokiranja svesnog predstavljanja emocija. Andre Aleman u medicinskom centru u Holandiji je, kod osoba sa aleksitimijom, primetio neke nedostatke u predelima mozga vezanih za pažnju. Dok su pacijenti sa aleksitimijom posmatrali fotografije koje treba da izazovu emocije, izgledalo je kao da njihovi mozgovi ne registruju ta osećanja. Aleman kaže da se ovo uklapa u Lejnovu teoriju.

Aleksitimija je povezana i sa drugim bolestima kao što su šizofrenija i poremećaji u ishrani upravo zbog toga što nas baš emocije navode da više brinemo o našem fizičkom i mentalnom zdravlju. Ukoliko bolje odredimo uzroke i posledice aleksitimije možemo imati i bolji uvid u ove poremećaje. Takođe nam pruža i bolje razumevanje autizma. Uprkos predrasudama, Dzofri Berd sa Kraljevskog koledža u Londonu, ističe da je više od polovine ljudi obolelih od autizma sasvim sposobno da oseti emocije i da ljudi sa društvenim problemima takođe boluju od aleksitimije.

Dok je Kejlab opisivao neke teške trenutke u svom životu, poput perioda udaljenosti od porodice, u njegovim opisima se može videti da je on osećao emocije na fizičkom nivou. On kaže da njemu ne nedostaju ljudi, ali on fizički oseća neku vrstu pritiska ili stresa kada je daleko od svoje žene i dece.

Ljudima sa aleksitimijom može biti vrlo teško da pronađu partnere. Kejlab kaže da njegova supruga razume da je njegova zamisao ljubavi drugačija. Njegova stabilnost u vezi je svakako jedna od prednosti. On ne može biti poljuljan iznenadnom promenom osećanja. Navodi i to da je veza sa njegovom ženom bila svestan izbor, a ne hir. To znači da, ukoliko oni prolaze kroz neku tešku situaciju, to neće uticati na njihovu vezu jer povezanost između njih nije izgrađena samo na emocijama.

Na kraju, Kejlab ističe da to što je neko emocionalno slep ne znači da je ta osoba neljubazna ili sebična. Iako je teško za poverovati, moguće je da neko ne oseća nijednu od emocija koje nas čine ljudima, a da ta ista osoba ne bude bezdušna ili psihopata.
 

PSIHOLOGIJA EMOCIJE POREMEĆAJ OSEĆANJA
Scroll to Top