mesto za vašu reklamu

vaša reklama

NAUČNICI POKUŠAVAJU DA STVORE PANKREAS U SVINJAMA POGODAN ZA TRANSPLATACIJU!

Naučnici sa univerziteta u Kaliforniji su započeli istraživanje kako bi probali da stvore svinju himeru u kojoj bi bilo moguće uzgajati ljudske organe. Cilj ovog testiranja je da se stvore uslovi za gajenje ljudskog pankreasa da bi se sprečio nedostatak organa za transplataciju. Himerski organi bi se uzgajali u telima određenih krmača. Tim naučnika je ubrizgao ljudske matične ćelije u embrione svinja kod kojih se ništa neće promeniti u ponašanju. Izgledaće i ponašaće se kao obične svinje izuzev činjenice da će u sebi imati ljudski pankreas.

VEŠTAČKA FOTOSINTEZA KAO BUDUĆNOST OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Grčki mediji ovoga puta nam donose veoma zanimljive vesti o veštačkoj fotosintezi na Harvardu.
Naime, stručnjaci sa Harvarda prikazali su jedan sistem veštačke fotosinteze koji solarnu energiju pretvara u gorivo sa efikasnošću od 10%, što je 1% više od onoga što je izmereno kod biljaka sa najbržim razvojem.

IZLEGLE SE BEBE „ZMAJA"

Nakon četvoromesečnog iščekivanja jaja, izlegao se Olm ili proteus retkog daždevnjaka. Malo, slepo, amfibično stvorenje prozirne boje, u narodu je poznato kao ,,čovečja ribica”, izleže se na svakih pet do deset godina. Procenjuje se da proteus živi sto godina.

ŽIVOT POSLE ŽIVOTA NA ZEMLJI

Kako bi Zemlja preživela bez nas da i poslednji čovek nestane sa planete? Zapravo, bolje nego što biste mogli da zamislite. U jednom videu koji Vam ostavljamo https://www.youtube.com/watch?v=Wy7Q6wazD_E možemo videti simulaciju onoga što bi se desilo sa našom planetom kada bismo svi mi nestali. To definitivno nije jedan od najveselijih videa na Jutjubu, ali predstavlja dobar, mada i depresivan pogled na to kako se ophodimo prema sopstvenoj planeti, ali i na to kako se ona ophodi prema nama.

VODA KOJA POSTAJE VINO

Dvojica američkih etnologa navodno su uspela da izvedu transformaciju koja podseća na čudo iz Jevanđelja – pretvaranje vode u vino. Iako je tehnika koju su koristili izuzetno složena, do rezultata se dolazi jako brzo.

I ROBOTI PLAČU

Kako BBC uvek prenosi zanimljive i originalne vesti, i ovoga puta su nas zaintrigriali informacijom o posebnoj vrsti robota.

Naime, naučnici u Nemačkoj rade na veštačkom nervnom sistemu, koji će naučiti robote da osećaju bol.
Ova studija će omogućiti robotima ne samo da osete razne povrede, već može i zaštititi ljude koji rade sa njima. Ovo istraživanje je deo istraživanja o ljudskom bolu.

USISIVAČ ZA SMOG

Kako prenosi italijanski portal ” la Repubblica.it”, stižu zanimljive vesti na planu ekologije iz Holandije!
Naime, arhitektura, inženjerstvo i dizajn sve se više koriste u svrhu zaštite životne sredine, stvarajući izume koji mogu učiniti našu okolinu boljom i čistijom. Povećava se broj ideja i rešenja koji nastoje da ti pronalasci budu istovremeno lepi za oko, ali pre svega korisni u cilju neprekidne borbe protiv smoga, velikog neprijatelja XXI veka.

POTPUNA INOVACIJA: NOVA SOLARNA PLATFORMA PLUTA NA VODI

Ljudi traže način da koriste alternativne izvore energije, a da pritom ne koriste ograničene resurse zemlje. Slovački elektronski medij prenosi vest o inženjerima Tehničkog univerziteta u Beču koji su, radeći u tom pravcu, razvili projekat plutajuće platforme pod nazivom Heliofloat, koji će raditi kao solarna elektrana na otvorenom moru.

ČOVEK I LETENJE - SAMO SAN?

Ljudi sanjaju o letenju od pamtiveka. Međutim, ovoj ljudskoj čežnji suprostavljaju se fizika i biologija. Još kroz istoriju, letenje je bilo vredno divljenja. Gotovo sve kulture imaju razne mitološke priče, ali dve stvari su svima zajedničke − vatra i letenje. Naša naklonost prema letenju je toliko velika da se često odigrava i u snovima. Tužna istina je da će čovek uspeti da leti jedino sanjajući, a stvaran osećaj letenja nikada neće doživeti. Kao što je rečeno, protiv toga su se udružila osnovna pravila fizike i evolucije.

KONAČNO OTKRIVENI OSTACI BRODA KRALJA LUJA XIV

Pre nekoliko dana konačno su otkriveni ostaci ,,La Lune'', vodećeg broda kralja Luja XIV, koji je pronađen u Sredozemnom moru na dubini od 100m, 30 km od francuske obale. Njegove ostatke napipao je robot po imenu OceanOne i to prilikom svog prvog zaranjanja.
Ovog humanoidnog robota dizajnirao je i konstruisao Oussama Khatib sa svojom ekipom istražitelja sa Univerziteta u Stenfordu (EE UU). Radi se o prvom robotu posvećenom istraživanju okeanskih dubina koji ima delimično ljudski oblik, uključujući dve veštačke ruke kao dodatak.

Pages

Scroll to Top