mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI DESNORUKO?

Oko 90% ljudi je desnoruko i to je jedna od osobina po kojoj se razlikujemo od ostalih primata koji ne pokazuju opštu sklonost ka korišćenju jedne ruke više u odnosu na drugu. Veruje se da sklonost ka korišćenju jedne ruke više od druge ima bitnu ulogu u evoluciji čoveka.

Skorašnjim istraživanjem, kojim su se ispitvali dokazi desnorukosti na fosilima, rasvetljava se kada i zašto se ova osobina pojavila. Ono što je zanimljivo je to da tragovi nisu pronađeni na rukama naših predaka, već na njihovim zubima.

ŽIVOTINJE KOJE SE U SLIČAJU NESTANKA KISEONIKA PRETVARAJU U BILJKE

Preživeti pri nestanku kiseonika pretvarajući se u biljku: to umeju krtice bez krzna, mali glodari koji žive u velikim podzemnim kolonijama. U slučaju manjka kiseonika počinju da konzumiraju fruktozu, baš kao što je slučaj i sa biljkama.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu „Sajens” (Science) sa Tomasom Parkom sa Univerziteta Ilinois u Čikagu na čelu istraživanja, moglo bi da pomogne razvoju tretmana i lekova koji bi štitili moždane ćelije u slučaju infarkta ili moždanog udara.

SRPSKI NAUČNICI SA INSTITUTA ZA FIZIKU U BEOGRADU DEO SU VELIKOG MEĐUNARODNOG PROJEKTA

Poznato je da pesak iz pustinje može da se transportuje na velike razdaljine i svedoci smo da povremeno pesak iz Sahare prekrije i region Balkana. Naučnici, međutim, još uvek nisu u potpunosti razumeli sve mehanizme koji utiču na transport ove vrste aerosola i njihov doprinos u klimatskom sistemu.

Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće kapacitete za osmatranje regiona Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene.

ŽIVOTNA ISKUSTVA SE PRENOSE GENIMA KROZ ČAK 14 GENERACIJA

Okruženje i iskustva ostavljaju genetski trag koji ne menja DNK, ali može se prenositi sa generacije na generaciju.

Dva jednojajčana blizanca rađaju se sa istim genetskim nasleđem, ali se tokom odrastanja okruženje, životni stil i iskustva menjaju, odnosno menjaju ekspresiju određenih gena, aktiviraju ih ili deaktiviraju, vodeći računa o tome da li je individualni potencijal izražen ili potisnut.

DA LI JE LENJOST ZARAZNA?

Moguće je da počnemo da se ponašamo nestrpljivo, lenjo ili obazrivo, a da nismo takvi zaista. Pitate se kako? Prema istraživanju koje je sproveo Pariski nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja, ovakvo imitiranje karakternih osobina kao što je lenjost može se razviti nesvesno, pa ćemo prihvatiti osobine koje nisu deo našeg ponašanja.

ZLOČIN ČE MOĆI DA BUDE OTKRIVEN NA OSNOVU VLASI KOSE

DNK analiza je u današnje vreme svakako nezamenljiva metoda u sudskoj medicini. Ipak, i proteni sadržani u kosi otkrivaju dosta toga o nekoj osobi. Da li je to dovoljno da se koristi i pred sudom?

Onome ko redovno čita krimi romane ili mu je omiljeni žanr filma kriminalistički sadržaj ovo zvuči poznato – na osnovu njegovog DNK neko biva osumnjičen za ubistvo, ali pošto ima jednojajčanog blizanca, zločin se ne može potvrditi sa sigurnošću. Sudija zbog toga ne može da donese konačnu presudu i slučaj ostaje nerazjašnjen.

DA LI SU NAUČNICI STVORILI VEŠTAČKU KRV?

Nedostatak rezervi krvi muči većinu zdravstvenih sistema u svetu, ali nova istraživanja na Univerzitetu u Bristolu povećavaju nadu da će jednog dana proces transfuzije biti potpuno drugačiji.

Studija je objavljena još početkom marta u časopisu „Nature Communicationsˮ i predstavlja novu tehniku potencijalne proizvodnje u neograničenim količinama veštačke krvi.

U ovoj fazi, stvaranje veštačke krvi je suviše skupo i komplikovano, da biste imali prednost u poređenju sa besplatnim davanjem krvi. Ipak, usavršavanjem tehnike, veštačka krv bi se koristila u celom svetu.

DA LI JE MOGUĆE DA POSTOJE LJUDI KOJI NE VOLE MUZIKU?

Da li ste znali da postoje ljudi koji uopšte ne vole muziku? Ne radi se o tome da im se ne sviđa neki muzički žanr, već muzika uopšte. Nije baš da im ona smeta, ali im je dosadna i kod njih ne pobuđuje nikakve emocije. To stanje se naziva „muzička anedonija”. Generalno, termin anedonija se koristi da ukaže na nesposobnost doživljavanja pozitivnih emocija i povezana je sa depresijom, ali muzička anedonija nema nikakve veze sa raspoloženjem.

Pages

Scroll to Top