mesto za vašu reklamu

vaša reklama

POSLEDNJI TRENUCI LUSINOG ŽIVOTA

Kako su čovekovi preci živeli pre 3,2 miliona godina? Na osnovu analize kostiju, smatra se da su naši preci najveći deo svog života provodili na drvetu. Ovakav način života je za njih bio bezbedan od napada neprijatelja, ali je sa sobom nosio i rizike.

Lusi je najverovatnije umrla usled pada sa drveta, kako su izjavili naučnici za časopis „Nature”. Fosilni ostaci čovekovog pretka pokazali su češće prelome kostiju koji imaju velike sličnosti sa povredama koje ljudi dobijaju kada padnu sa velike visine.

KAKO NAŠ MOZAK DONOSI ODLUKE?

„Mozak uporno prevodi vizuelne signale u radnje koje se mogu izvesti putem datih signala. Čak i nesvesno, čini se da je motorni sistem uvek aktivan i samo 'smišlja' potencijalne radnje,“ izjavio je dr Džejson Galivan, predvodnik studije koja se bavi ovim pitanjem.

RUNASTI MAMUT VIŠE NEĆE BITI IZUMRLA VRSTA

Možete li zamisliti da našom planetom ponovo hodaju mamuti? Do sada smo mogli da ih vidimo samo na crtežima u pećinama i slikama, a u naredne dve godine bismo mogli da imamo prilike da vidimo runaste mamute uživo, kažu naučnici koji stoje iza revolucionarnog projekta vraćanja izumrlih vrsta u život. Svetski poznat genetičar, prof. Džordž Čurdž, i njegov tim na Harvardu, prethodne dve godine rade na ponovnom stvaranju DNK uzorka mamuta. U svom eksperimentu iskoristili su DNK mamuta koji su očuvani u ledu Arktika.

REGISTROVAN NAJVIŠI TALAS

Svetska meteorološka organizacija registrovala je najviši talas na svetu u severnom Atlantskom okeanu. Talas visok 19 metara primećen je između Islanda i Velike Britanije. Svetska meteorološka organizacija izjavila je da je aktuelni talas premašio rekord talasa od 18,275 metara visine koji se pojavio u decembru 2007. godine. Taj talas je takođe primećen na obali severnog Atlantika.
Iako nije registrovan, priča se da je 2002. godine jedan brod uočio talas visok 29 metara na istom mestu.

DECA KOJA ODRASTAJU U BILINGVALNIM PORODICAMA LAKŠE REŠAVAJU PROBLEME

Oni koji odrastaju u dvojezičnom okruženju rano nauče da se suočavaju sa nesporazumima i da ih razjašnjavaju.

Deca koja odrastaju u okruženju u kome se govore dva jezika nauče ih mnogo lakše nego odrasli. Ipak, i oni u svakodnevnom životu nailaze na prepreke. Tako su naučnici otkrili da deca iz bilingvalnih porodica češće upotrebljavaju neodgovarajuće reči, pogrešne rečenične konstrukcije ili za vreme razgovora pomešaju dva jezika. Razlog za to je sledeći: oni raspolažu sa manjim brojem reči po jednom jeziku.

VI STE MOŽDA ODRASLI, A DA LI JE I VAŠ MOZAK?

Tim rečima počinje članak Njujork Tajmsa o razvoju ljudskog mozga.
Lia H. Somervil, harvardski istraživač u oblasti neurologije, ponekad se nađe u situaciji da njenim predavanjima prisustvuju i sudije. Oni dolaze da bi je čuli kako govori o razvoju mozga.
To je tema od koje zavise i mnoga pravna pitanja. Koja je starosna granica za smrtnu kaznu? Kada bi neko trebao da dobije pravo glasa? Može li osamnaestogodišnjak zaista da donese zrelu odluku?

STRUKTURA MOZGA ODREĐUJE KAKVE SMO LIČNOSTI

Studije su pokazale da na osobine ličnosti utiču debljina korteksa i zapremina različitih delova mozga. U istraživanju je učestvovalo pet stotina ljudi i pri analizi njihovih rezultata otkriveno je kako oni kojima su spoljni slojevi mozga deblji i manje naborani imaju sklonosti ka neurotičnosti. Ti spoljašnji slojevi su kod svestranijih ljudi obično tanji. Eksperti tvrde da je ovo istraživanje bilo teško sprovesti iako je bilo vredno muka.

KAKO ODREĐENE PESME IZAZIVAJU OGROMNO ZADOVOLJSTVO?

Prema najnovijem istraživanju u Kanadi, hemijske supstance koje se vezuju za zadovoljstvo koje u ljudima bude seks ili droga, takođe se vezuju i za zadovoljstvo koje muzika izaziva kod ljudi. Učesnici u istraživanju uzeli su lek koji blokira hemijsko jedinjenje u mozgu, koje aktivira tzv. centar zadovoljstva, i prestali da osećaju zadovoljstvo zbog muzike.

TEHNO NAVODNO POMAŽE KOD VEŠTAČKE OPLODNJE

Žene sa iskustvom u polju nauke možda bi se našle u čudu čitajući ovaj tekst prvi put. Kakva veza bi mogla postojati između tehno muzike i uspešne veštačke oplodnje? Čini se nikakva. Grupa istraživača sa klinike „Altravita“ iz Moskve dokazala je, međutim, ono što se isprva činilo kao neosnovana tvrdnja. Slušanje tehno muzike tokom jednog celog dana navodno uvećava šanse da se proces veštačke oplodnje srećno završi.

Pages

Scroll to Top