mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ŽIVOTNA ISKUSTVA SE PRENOSE GENIMA KROZ ČAK 14 GENERACIJA

Okruženje i iskustva ostavljaju genetski trag koji ne menja DNK, ali može se prenositi sa generacije na generaciju.

Dva jednojajčana blizanca rađaju se sa istim genetskim nasleđem, ali se tokom odrastanja okruženje, životni stil i iskustva menjaju, odnosno menjaju ekspresiju određenih gena, aktiviraju ih ili deaktiviraju, vodeći računa o tome da li je individualni potencijal izražen ili potisnut.

DA LI JE LENJOST ZARAZNA?

Moguće je da počnemo da se ponašamo nestrpljivo, lenjo ili obazrivo, a da nismo takvi zaista. Pitate se kako? Prema istraživanju koje je sproveo Pariski nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja, ovakvo imitiranje karakternih osobina kao što je lenjost može se razviti nesvesno, pa ćemo prihvatiti osobine koje nisu deo našeg ponašanja.

ZLOČIN ČE MOĆI DA BUDE OTKRIVEN NA OSNOVU VLASI KOSE

DNK analiza je u današnje vreme svakako nezamenljiva metoda u sudskoj medicini. Ipak, i proteni sadržani u kosi otkrivaju dosta toga o nekoj osobi. Da li je to dovoljno da se koristi i pred sudom?

Onome ko redovno čita krimi romane ili mu je omiljeni žanr filma kriminalistički sadržaj ovo zvuči poznato – na osnovu njegovog DNK neko biva osumnjičen za ubistvo, ali pošto ima jednojajčanog blizanca, zločin se ne može potvrditi sa sigurnošću. Sudija zbog toga ne može da donese konačnu presudu i slučaj ostaje nerazjašnjen.

DA LI SU NAUČNICI STVORILI VEŠTAČKU KRV?

Nedostatak rezervi krvi muči većinu zdravstvenih sistema u svetu, ali nova istraživanja na Univerzitetu u Bristolu povećavaju nadu da će jednog dana proces transfuzije biti potpuno drugačiji.

Studija je objavljena još početkom marta u časopisu „Nature Communicationsˮ i predstavlja novu tehniku potencijalne proizvodnje u neograničenim količinama veštačke krvi.

U ovoj fazi, stvaranje veštačke krvi je suviše skupo i komplikovano, da biste imali prednost u poređenju sa besplatnim davanjem krvi. Ipak, usavršavanjem tehnike, veštačka krv bi se koristila u celom svetu.

DA LI JE MOGUĆE DA POSTOJE LJUDI KOJI NE VOLE MUZIKU?

Da li ste znali da postoje ljudi koji uopšte ne vole muziku? Ne radi se o tome da im se ne sviđa neki muzički žanr, već muzika uopšte. Nije baš da im ona smeta, ali im je dosadna i kod njih ne pobuđuje nikakve emocije. To stanje se naziva „muzička anedonija”. Generalno, termin anedonija se koristi da ukaže na nesposobnost doživljavanja pozitivnih emocija i povezana je sa depresijom, ali muzička anedonija nema nikakve veze sa raspoloženjem.

DA LI STE ČULI ZA GUME OD PARADAJZA?

Otpaci hrane u gumama automobila kao što su ljuska jajeta i kora paradajza mogu biti odlično pojačanje mešavine za proizvodnju guma. Svima nama se desilo da na dno korpe za kupovinu poređamo paradajz i kada stignemo kući, shvatimo da je izdržao svu tu težinu, a da se nije izgnječio. Razlog tome je to što je kvalitet paradajza danas više cenjen zbog izdržljivosti i otpornosti pri transportu nego zbog ukusa.

Paradajz na putu

ŠTO VIŠE ZABORAVLJATE, TO STE INTELIGENTNIJI

Nauka dokazuje da je zaboravljanje sinonim za inteligenciju. Prema istraživanju Univerziteta u Glazgovu, osobe koje zaboravljaju stvari dok su u žurbi, uspešnije su u rešavanju problema i u obavljanju više stvari istovremeno.

NEMAČKI OVČARI MOGU DA DIJAGNOSTIKUJU RAK DOJKE

Nemački ovčari mogu da, uz pomoć svog osetljivog čula mirisa, sa skoro apsolutnom sigurnošću utvrde da li neka osoba ima rak dojke ili ne. To je ishod istraživanja sa pariskog insituta „Curie”. Metoda je jednostavna, jeftina i ne zahteva bilo kakvu medicinsku intervenciju.

Ona takođe može da napravi revoluciju u dijagnostikovanju oboljenja kakvo je rak dojke, smatraju istraživači koji su učestvovali u procesu, a ovo naročito važi za okruženja i zemlje gde uobičajena mamografija ne stoji na raspolaganju stanovništvu.

Pages

Scroll to Top