mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI DESNORUKO?

Oko 90% ljudi je desnoruko i to je jedna od osobina po kojoj se razlikujemo od ostalih primata koji ne pokazuju opštu sklonost ka korišćenju jedne ruke više u odnosu na drugu. Veruje se da sklonost ka korišćenju jedne ruke više od druge ima bitnu ulogu u evoluciji čoveka.

Skorašnjim istraživanjem, kojim su se ispitvali dokazi desnorukosti na fosilima, rasvetljava se kada i zašto se ova osobina pojavila. Ono što je zanimljivo je to da tragovi nisu pronađeni na rukama naših predaka, već na njihovim zubima.

Odavno je poznato da je ljudski mozak sastavljen od dve približno slične polovine. Leva hemisfera kontroliše jezik i motorne sposobnosti, dok je desna hemisfera odgovorna za vizuelno-prostornu orijentaciju. Manje je poznato da je podeljenost mozga ili dominacija nekog kognitivnog procesa u jednoj strani mozga odlika koja razlikuje ljude i povezana je sa naprednom kognitivnom sposobnošću.

Da li je možda sklonost ka korišćenju jedne ruke više od duge igrala ulogu u podeljenosti mozga? Drevni kameni alat koji su pravili i koristili naši preci nam otkriva neke tragove.

Korišćenje alata
Prvi korišćeni kameni alat je star 3,3 miliona godina i pronađen je na prostoru današnje Kenije u Africi. Pravljenje drevnog kamenog alata je zahtevalo veliku spretnost. Na osnovu eksperimenta kojim je ponovljen proces pravljenja tog alata, utvrđeno je da je aktivna leva hemisfera mozga koja je odgovorna za planiranje i izvršavanje.

Istovremeno, ljudi su pretežno desnoruki što se tiče pravljenja alata u poređenju sa drugim vrstama. To je najverovatnije zato što leva i desna hemisfera kontorolišu motorne pokrete na suprotnoj strani tela.

Iako ovaj odnos nije baš jasan, izgleda da u većini slučaja sklonost ka korišćenju jedne ruke u odnosu na drugu i podeljenost mozga idu ruku pod ruku.

Dakle zašto su baš zubi korišćeni da se ispita sklonost ka levorukosti ili desnorukosti? Odgovor leži u nedovoljnom poklapanju kostiju leve i desne ruke u fosilnom zapisu, naročito u onom koji pripada našim najstarijim precima.

Bez poklapanja levog i desnog komleta kostiju ruke nemoguće je utvrditi razlike u veličini i obliku kako bi se utvrdilo koju je tačno ruku pojedinac više koristio pri izvršenju ručnih radova.

Sa druge strane, zubi prilično ostaju očuvani u fosilnom zapisu i na njima su očuvane ogrebotine ili „brazdeˮ pomoću kojih se može utvrditi sklonost ka desnorukosti ili levorukosti.

U ranijem ispitivanju, istraživači su uočili brazde na prednjoj strani zuba koji su pripadali evropskim Neandertalcima. Oni su pretpostavili da su ovi tragovi na zubima nastali tako što su oni pri obradi materijala pridržavali taj materijal jednom rukom i između prednjih zuba dok su drugom rukom koristili kameni alat, povremeno udarajući sebe u zube tim alatom.

Ovo je ponovljeno u ekperimentu u kom su učesnici nosili zaštitnike za zube. Rezultati su pokazali da desno iskošene brazde na zubima su nastale kad se materijal drži levom rukom i udara desnom, a desno iskošene brazde su dobar pokazatelj desnorukosti. Predmet novog ispitivanja, prastara gornja vilica pruža najstariji dokaz za desnorukost koji je poznat našem rodu Homo.

Vilica je pripadala jednom od naših najstarijih predaka, Homo habilisu, koji je tumarao na prostoru današnje Tanzanije u Africi pre oko 1,8 miliona godina. Vilica je pronađena u klisuri Olduvaj na ravnici Serengeti, koja je davala neke od najstarijih arheoloških tragova na svetu.

Tragovi na zubima
Autori istraživanja su primetili brojne brazde na prednjoj strani zuba. Oni su koristili mikoroskope i digitalne kamere da ispitaju ove brazde, posebno obrasce njihovih pravaca. Ono što je zanimljivo je da je polovina svih brazdi desno ukošeno. Desno ukošene brazde su posebno vidljive na četiri prednja zuba.

Ovo je navelo autore da tvrde da je većina trgova nastalo od desne ruke pojedinca. Oni takođe smatraju da su četri prednja zuba sa mnogim desno ukošenim brazdama bili fokus većine obradnih aktivnosti.

Vilica Homo habilisa je važna jer pruža najstariji dokaz za desnorukost u fosilnom zapisu. Ali je takođe značajna jer pokazuje da se najveći nivo organizacije mozga kod ljudi dogodio još pre 1,8 miliona godina. Razvoj mozga nam je omogućio da usavršimo značajne veštine kao što je pravljenje kamenog alata i kasnije je doprineo razvoju jezika. Dakle, desnorukost znači mnogo više od obične sklonosti ka korišćenju desne ruke.

U ranijem ispitivanju, istraživači su uočili brazde na prednjoj strani zuba koji su pripadali evropskim Neandertalcima. Oni su pretpostavili da su ovi tragovi na zubima nastali tako što su oni pri obradi materijala pridržavali taj materijal jednom rukom i između prednjih zuba dok su drugom rukom koristili kameni alat, povremeno udarajući sebe u zube tim alatom.

Ovo je ponovljeno u ekperimentu u kom su učesnici nosili zaštitnike za zube. Rezultati su pokazali da su desno iskošene brazde na zubima nastale kad se matrijal drži levom rukom i udara desnom, a desno iskošene brazde su dobar pokazatelj desnorukosti.

Predmet novog ispitivanja, prastara gornja vilica pruža najstariji dokaz za desnorukost koji je poznat našem rodu Homo.

Tako da razmislite o tome kada sledeći put perete vaše zube, kucate sms poruku ili „bacite koskuˮ nekom.

NAUKA ISTRAŽIVANJE ZUBI EVOLUCIJA DESNA RUKA PRECI
Scroll to Top