mesto za vašu reklamu

vaša reklama

,,ŠKOLSKI ČAS” O ONOM ČEMU SU NAS NAUČILI ZEMLJOTRESI

Milano je domaćin Izložbe o zemljotresima, gde je jedan deo namenjen i onim zemljotresima koji su već ušli u istoriju, poput onog u Mesini 1908. godine. Jedna naučnica analizirala je one najvažnije i sve ono što smo od njih naučili.

Izložba u Prirodnjačkom muzeju u Milanu omogućava nam da saznamo više o zemljotresima i mogućnostima koje nam savremena nauka nudi da bi nas od njih odbranila. Zemljotresi su opasan i nepredvidiv prirodni fenomen. Međutim, moguće je odbraniti se putem dobrog poznavanja istog i primene konstruktivnih tehnika za određivanje potencijalnog intenziteta događaja koji se očekuju, kada se formira prag prihvatanja mogućeg rizika. Jednostavnije rečeno, trebalo bi poznavati fizički i geološki aspekt zemljotresa da bi se znalo gde će se oni pojaviti i uz koju jačinu i frekvenciju. Potrebno je da građevinske strukture i infrastrukutre budu napravljene prema kriterijumima koji će pažljivo uzeti u obzir jačinu fizičkih sila koje su u igri. Na kraju, iako se rizik ne može eliminisati, možemo da mu postavimo granice koje su prihvatljive sa sociološke i ekonomske tačke gledišta, i ispod kojih ne možemo da idemo. Važno je da se zgrade ne urušavaju zatrpavajući ljude i objekte, ali mogu se tolerisati oštećenja: u kojoj meri, izbor je o kojem možemo razmišljati sa naučne i ekonomske strane. Danas možemo konstruisati sigurne strukture kako bismo se odbranili od zemljotresa i poboljšali otpornost onih koje su do sada izgrađene. Do ovih rezultata došli smo zahvaljujući naučnim saznanjima i tehnološkom razvoju koji nam je omogućio upravo iskustvo sa zemljotresima tokom proteklih godina.

Uvek se mnogo toga moglo naučiti od velikih zemljotresa. Već nakon događaja koji je uništio Feraru 1570. godine, arhitekta Piro Ligorijo napravio je nacrt prvog projekta konstrukcije zgrada otpornih na seizmička kretanja u zapadnim zemljama. Upravo ovako smo počeli da shvatamo da zemljotres nije metafizički i neshvatljiv fenomen, nego je definisan fizičkim veličinama koje se mogu analizirati i izmeriti. U prošlosti smo geološke i geofizičke studije bazirali na posmatranjima i intuiciji, a danas smo stigli do toga da možemo izmeriti očekivani broj zemljotresa putem fizičkih parametara koji su korisni za strukturno projektovanje zgrada. Događaj u Frijuliju iz 1976. godine bio je podstrek za seizmičku mikozonalizaciju koja uzima u obzir varijabilitet oštećenja u funkciji lokalnih geomorfoloških karakteristika. Godine 1980, zemljotres u Irpiniji otkrio je neprilagođenost našeg sistema za upravljanje u kriznim situacijama i potrebu da se sistematično nadgleda državna teritorija preko moderne seizmičke mreže. Događaj u Umbriji i Markama iz 1997. godine pokazao je da je upotreba stubova od armiranog betona u zidovima zgrada u većini slučajeva odgovorna za oštećenja i rušenja. Dakle, to je tehnika koju treba preispitati do korena u strategiji za smanjenje rizika. Samo u 2002. godini smo nakon zemljotresa u Molizeu shvatili koliko je važno označiti čitavu državnu teritoriju kao podložnu zemljotresima, iako postoje različiti nivoi rizika, ali je jednako važno uvideti potrebu za ažuriranom i naučno podeljenom mapom opasnosti zemljotresa. Godine 2009, zbog zemljotresa u Akvili skupo nas je koštala činjenica da imamo poteškoća u upravljanju jedne produžene faze krizne situacije koja je nepredvidiva u svom razvijanju i iscrpljujuća za stanovništvo. Konačno, poslednji „čas“ održan je u industrijskim skladištima na prostoru Emilije Romanje koja je pogođena zemljotresom 2012. i ticao se mogućnosti da se i u Italiji dogode fenomeni proklizavanja zemljišta koji su mnogo češći u Japanu. Ipak, poslednji događaj u Amatriči pokazuje da svi ovi „časovi“ nisu bili dovoljni. Šta nas to sprečava da poželimo da naučimo od zemljotresa? Možda nastavljamo da ne uvažavamo značaj prenošenja u svesnu i odgovornu političku akciju sve ono što smo naučili tokom godina, kada smo platili cenu hiljadama žrtava i milijardama evra. Nauka je mnogo naučila od svake ozbiljne lekcije koju su nam dali zemljotresi. Prevod u zakone nauke je takođe neka vrsta izazova, preko dokumenata kao što su mapa za seizmičku opasnost i tehničke norme u građevinarstvu. Međutim, prevenciji su potrebne ekonomske investicije i kulturni progres. Za sve ove promene i dalje čekamo konkretne političke akcije.

NAUKA IZLOŽBA MILANO ZEMLJOTRES
Scroll to Top