mesto za vašu reklamu

vaša reklama

OD VEŠTAČKE PČELE ZAVISIĆE SUDBINA JEDNE TREĆINE SVETSKE POLJOPRIREDE!!!

U savremenom društvu tehnologija sve više potiskuje prirodu i sve češće se koriste veštački umesto prirodnih proizvoda u svim sferama života. Shodno tome, u bliskoj budućnosti će i pčele imati krajnje neuobičajeno društvo dok lete oko cvetova.

Japanski istraživači napravili su prototip bespilotne letelice, u svetu poznatije kao droid, u cilju oprašivanja cvetova ne bi li pčele dobile pomoć.

Prema pravilu, ovaj posao su do sada obavljale pčele, leptiri, insekti, ptice i slepi miševi. Više od jedne trećine cvetonosnih biljaka, i gotovo jedna trećina svetske poljoprivrede zavisi od ovog prirodnog procesa koji je poslednjih godina ozbiljno ugrožen. Između ostalog, pesticidi, klimatske promene, kao i uništavanje prirodnog staništa, uzrok su dramatičnom smanjenju broja insekata, naročito pčela, što predstavlja glavni razlog za uznemirenost poljoprivrednika širom sveta.

Oprašivanje je neophodno u cilju osemenjavanja biljaka. Gameti (semena tečnost), koje proizvode muške polne ćelije biljaka, prenose se na ženske delove biljke i na taj način dolazi do oplodnje. Ovi gameti moraju naći svoj put do ženske jajne ćelije, a upravo ovde insekti stupaju na scenu. Oni su ti koji prenose gamete sa cveta muške polne ćelije na cvetove sa ženskim polnim ćelijama.

Naučnici Instituta napredne biomehanike i tehnologije u Japanu, na čelu sa Eidzirom Migijakom, predstavili su prvu pčelu drona veličine kutije šibica, zapanjujuće male težine (svega 15 grama), u članku za naučni časopis „Chem”.
Na donjem delu droida nalazi se posebno dizajnirana lepljiva supstanca na koju se gameti lepe kada droid dođe u kontakt sa cvetom. Kada droid prikupi dovoljno gameta prelazi na sledeći cvet i prenosi ih na žensku polnu ćeliju.

Sa stopom od 37% uspešnog oplođivanja japanskih krinova, u eksperimentima prilikom kojih nije došlo do oštećenja cveta biljke u kontaktu sa droidom, naučnici su, ohrabreni ovim rezultatima, nastavili sa usavršavanjem ovog droida kako bi uz pomoć veštačke inteligencije i GPS-a ovaj droid u budućnosti postao saveznik poljoprivrednika.

Sve ovo, zaista, zvuči impresivno, ali postoji veliki broj skeptika i protivnika ove ideje koji naglašavaju da ovakakav projekat nema praktičnu upotrebu, posebno ukoliko uzmemo u obzir nesrazmernost količine biljaka za oprašivanje i broja pčela (prema poslednjim procenama trenutni broj pčela na svetskom nivou iznosi 3,2 biliona). Upravo se iz ovog razloga protivnici ovog projekta zalažu za drugačiji pristup. Oni smatraju da se treba fokusirati na biljke razvijajući sistem samooprašivanja, ili usavršavanjem i proizvodnjom mašina za masovno oprašivanje biljaka u cilju poboljšanja uslova i kvaliteta poljoprivrede. U svakom slučaju, robotske pčele postoje, a vreme će pokazati kakva će biti njihova sudbina.

TEHNOLOGIJA Latest news PČELA POLJOPRIVREDA OPRAŠIVANJE
Scroll to Top