mesto za vašu reklamu

vaša reklama

MRAVI SE VRAĆAJU PO SVOJE RANJENE!

Vrsta mrava „Megaponera analis” nema sposobnost da oseća empatiju, ali nikada ne napušta svog povređenog partnera na bojnom polju, barem ne onog koji ima šanse da se oporavi. Reč je o jednoj jedinstvenoj pojavi koja nije zapažena ni kod jedne druge vrste insekata gde su potrebe pojedinca nebitne u odnosu na potrebe kolonije. Istraživači sa Univerziteta u Vurzburgu istražili su ovu pojavu zahvaljujući eksperimentima koje su vršili u Nacionalnom parku Komoe, u Obali Slonovače.

„Megaponera analis”, koja živi južno od Sahare, hrani se isključivo termitima i poznata je biolozima po svom karakterističnom lovu. Iz mravinjaka redovno izlaze pojedinci u potrazi za plenom. Kada lokalizuju plen, brzo se vraćaju u gnezdo i spremaju vojsku od 200 do 500 mrava koji se kreću u koloni desetinama metara dok ne napadnu svoj plen. Svaki dan, po dva do četiri puta, organizuju ovakav lov.

Međutim, ovakva prehrana ima svoju cenu: termiti koji su meta ovih napada razvili su jednu vrstu vojnika specijalizovanih da se odbrane od lovaca. Sa ogromnim čeljustima mogu ozbiljno da povrede mrave, pa čak i da im otkinu ekstremitete. Bez obzira na to, sudbina ranjenika nije zapečaćena.

Nakon što je bitka gotova, pre nego što se regrupišu i vrate u svoja gnezda, mravi pročešljaju bojno polje u potrazi za trofejima lova. Kako objavljuju istraživači u jednom naučnom časopisu „Science Advances”, u toj potrazi nailaze i na povređene saborce i otkrivaju njihovo stanje preko feromona koje luče iz žlezda u čeljustima.

Kada jedan mrav emituje feromone, njegovi saborci ih pomoću svojih antena ispituju i otkrivaju njegovo stanje. Ako je veoma povređen, na primer ako je ostao bez stomaka ili glave, ostavljaju ga jer kolonija nema ništa od toga da vuče jednog ranjenika na samrti. A sa druge strane, ako može da se oporavi, na primer ako je izgubio nogu, hvataju ga svojim čeljustima i vraćaju nazad u gnezdo. S tim što i dalje nije poznato kako prave razliku između manje ili više povređenih.

Po povratku u sigurno gnezdo, povređeni se oporave skoro u potpunosti. Posle nekoliko sati spremni su da ponovo krenu u jedan od ovakvih napada. Oni koju su izgubili jednu ili dve noge, posle 24 časa trče isto kao zdravi mravi u koloniji. Zapravo, 21% od kolone koja kreće u napad ima neku vrstu stalne povrede.

Kada su naučnici primorali mrave u jednom eksperimentu da se sa ovim tipom povreda sami vrate u mravinjak, 32% njih je umrlo usput. Razlozi zbog kojih je toliko njih stradalo na putu ka mravinjaku jesu napadi ostalih predatora, kao što su paukovi, ili nedostatak snage da se kreću u takvom stanju.

U svetu mrava, pojedinac nema nikakvu vrednost, objašnjava Erik Frank, istražitelj na Univerzitetu u Vurzburgu i glavni odgovorni za ovo istraživanje: „Sve što čine, čine radi dobrobiti kolonije”, objašnjava on. Dokle ide njihova požrtvovanost za koloniju govori i neverovatna predanost u akciji spasavanja. Osim toga, reč je o prvoj poznatoj vrsti mrava koja pomaže svojoj vrsti bez direktne pretnje od opasnosti, već pred nekom vrstom apstraktne nevolje.

Na ovo neobično ponašanje naučnici daju evolutivno objašnjenje. Ovoj vrsti mrava se više isplati da spasavaju ranjene nego da rađaju mlade koji će ih zameniti u napadima: „Tako štede energiju”, objašnjava Frank. Zahvaljujući akcijama spasavanja, koloniji je potrebno da se rodi samo 13 novih mrava dnevno.

Iako naučnici i dalje nemaju jasnu sliku o načinu na koji mravi odlučuju ko je vredan spasavanja, a ko ne, jasno je da empatija nema nikakvu ulogu u toj odluci, i da je dobrobit kolonije uvek na prvom mestu.

MRAVI POVREDA MEGAPONERA ANALIS KOLONIJE RANJENI MRAVI
Scroll to Top