mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO GASIMO NEBO?

Možete li zamisliti da jednog dana, šetajući neosvetljenom ulicom, ne možete videti zvezde na nebu i diviti se njihovoj lepoti, ili da zaljubljeni par ne može uživati u tišini i romantici koju upravo zvezdano nebo upotpunjuje? Trebalo bi da se zapitate malo o tome, jer je jedno istraživanje došlo do rezultata da je zvezdano nebo nestalo za 80% stanovništa sveta.
“Najveći spektakl prirode je nestao”, tužno izjavljuje Fabio Falči. Čaroliju noćnog neba, obasjano milijardama zvezda i prožeto ružicastim svetlucanjem Mlečnog puta, sada ne vidi 99% Evropljana i Amerikanaca. To je ono što otkriva Svetski atlas za svetlosno zagađenje i ispitivanje istraživača sa Italijanskog instituta za svetlosno zagađenje (ISTIL), uz pomoć kolege Pjerantonija Cinzana i američkih, nemačkih i izraelskih saradnika.
Ova svetska karta, objavljena u časopisu Science Advances, precizno je napravljena na osnovu merenja nebeske svetlosti koje obavlja poseban instrument koji se nalazi na satelitu SUOMI-NPP. Za svaku tačku na planeti, detektor je sačuvao nebesko osvetljenje u toku noći bez punog meseca i u toku vedre noći, između 1 č. i 2 č. ujutru, sa rezolucijom od 742 metra.
Rezultat je strahovit. Tamo gde je ljudska populacija najviše skoncentrisana i gde je ekonomski razvoj najnapredniji, izgubio se prirodni izgled noćnog neba. Drugim rečima, nebo nije samo ograničeno svetlosnim halom (svetlost oko Sunca i Meseca) na horizontu, nego predstavlja beli veo na čitavoj vidljivoj površini, kao i na zenitu (tačka koju vidimo kada gledamo pravo u vis).

Zvezde sve manje i manje vidljive na nebu
Znak da gubimo veliki broj zvezda: svetlost koju emituju gubi se u svetlosti u kojoj se nebo nalazi. Još gore: u najurbanijim mestima, kao što su Beneluks, dolina Po u Italiji, pariska ili londonska oblast, ili francuska i španska sredozemna obala, postalo je nemoguće ugledati Mlečni put. U srcu gradova, osvetljenje je toliko jako da noćni vid mrežnjače nije čak ni aktivan! Kao dokaz tome, nastavljamo da vidimo boje, što zahteva rad čepića, fotoreceptorskih ćelija mrežnjače oka koje su odgovorne za percepciju boja i koje se aktiviraju uglavnom kada je jaka svetlost.
Istraživači su izračunali da, ako Evropljanin želi da vidi lepo zvezdano nebo, mora da pređe 1000km u pravcu mora, a da bi posmatrao čisto nebo, bez ijednog zraka veštačke svetlosti, mora da pređe čak 1500km, jer jedine zone istinski nezagađenje jesu nasred mora!

Navikli smo se da gledamo nebo koje je previše belo
Ali nam se na selu svima čini da je noćno nebo veličanstveno. “Navikli smo se da gledamo nebo siromašnije nego što je inače”, ističe Fabio Falči. Jedino pustinjske zone (npr. američki Zapad, Mongolska ravnica, Australija) ili zone koje su malo elektrifikovane (npr. veliki deo afričkog kontinenta) pružaju još uvek noćnim posmatračima kompletno svetlucanje nebeskog svoda.
I kao da to nije dovoljno, ne postoje izgledi da će se stvari popraviti. Iako neki gradovi, kao što su Minhen i Berlin ulažu mnogo više truda nego ostali da bi smanjili ovo noćno zagađenje, progresivna zamena urbanog osvetljenja LED ampulama znatno će pogoršati situaciju: Falči sa saradnicima pokazuje da će u Evropi noćno osvetljenje biti uvećano za 2 do 3 puta!
Pored gubitka čarolije koju izaziva, noćno osvetljenje ima udela u mnogim štetnim fenomenima: rak, gubitak biodiverziteta, poremećaji sna, starenje…

Latest news Latest news Latest news Latest news
Scroll to Top