mesto za vašu reklamu

vaša reklama

5 ČINJENICA KOJE BI TREBALO ZNATI O ZEVANJU

Da li ste se ikada zapitali zašto zevamo? Ili zašto nam se zeva kada vidimo nekoga kako to radi? Iako je zajedničko skoro svim kičmenjacima, nauka još uvek nema konačno objašnjenje pojave zevanja. Znamo da je „zarazno”, da ima jako empatijsko dejstvo i da se može „prenositi” čak i sa vlasnika na psa!

Među najrazličitijim karakteristikama koje dele kičmenjaci, oko 50.000 vrsta, od riba pa sve do sisara primata, kao što su majmuni i sam čovek, fenomen zevanja je jedan od najzagonetnijih, budući da se naučnici širom sveta još uvek trude da daju što preciznije i što iscrpnije objašnjenje ove pojave. Zevamo uglavnom kada smo opušteni i kada nam se spava, gladni smo ili nam je dosadno, ali još uvek nisu do kraja razjašnjene neke stvari vezane za ovaj fenomen, pogotovo veoma interesantno pitanje zašto automatski krećemo da zevamo kada vidimo da i drugi to rade. Evo nekih nekih stvari koje bi trebalo da znamo o zevanju.

Šta predstavlja zevanje?
Sa naučne tačke gledišta, zevanje je nevoljna reakcija na neki stimulans (unutar organizma ili van njega) koordinisan nervnim sistemom, koji se medicinskom terminologijom prevodi kao refleks. Ono pak može biti i voljno i kontrolisano. U proseku traje šest sekundi i može se ponavljati više puta, sve dok količina kiseonika unesena putem zevanja ne bude zadovoljavajuća. Uglavnom je praćeno istezanjem ruku, koje se naziva i pandikulacija, i ispuštanjem uzdaha i različitih zvukova (često nepotrebnih).

Zašto zevamo?
Ovo je pitanje na koje nauka još uvek ne može da pruži zadovoljavajući odgovor. Jedno istraživanje od pre nekoliko godina sa Univerziteta Prinston navodi da bi funkcija zevanja mogla služiti regulisanju temperature mozga. Ovo se može objasniti činjenicom da se zimi više zeva nego leti. Sa ovom pretpostavkom se još uvek nisu složili mnogi u akademskim krugovima. Neki su objasnili da svrha može biti povećanje nivoa kiseonika u krvi, ali zanimljivo je da se prema urađenim proračunima, tokom zevanja unosi manje kiseonika u pluća u odnosu na normalno disanje. Zaključci još jednog istraživanja ukazuju na to da bi se zevanje moglo povezati sa pažnjom, budući da se nakon zevanja osećamo na neki način oprezniji. Dakle, radi se o fenomenu koji je još uvek obavijen velom misterije, koji se javlja uglavnom kada smo gladni, umorni ili kada smo konzumirali hranu koja uzrokuje teško varenje.

Da li je zaista „zarazno”?
Da, i to na veoma specifičan način. U osnovi objašnjenja pojave da nam se zeva kada vidimo da neka osoba to isto radi, leži empatijski faktor i odnos koji imamo sa tom osobom. Jednostavnije rečeno, u mnogo većoj meri nastojimo da „odgovorimo” na zevanje druge osobe, ako je u pitanju neki bliski rođak ili životni partner nego kada se radi o nepoznatim osobama. Čak i brzina kojom usledi „odgovor” u velikoj meri zavisi od tipa odnosa, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Pizi. Zanimljivo je da se imitacija zevanja javlja još u dobi od četiri ili pet godina, odnosno, u onoj fazi životnog razvoja kada počinju da se prepoznaju tuđe emocije. Procenjuje se da u proseku, tokom života, čovek zevne 200.000 puta, oko sedam do osam puta u toku dana, a prvi put se dešava tokom trudnoće u fazi gestacije, malo više od dva meseca nakon začeća.

Žene zevaju više od muškaraca
U jednom istraživanju koje je vođeno u perodu od 2010. do 2015. godine, i koje je obuhvatilo stotinak žena i muškaraca, otkriveno je da je na tuđe zevanje „odgovorilo” 40% muškaraca i 55% žena. Po ovom istraživanju, žene navodno zevaju više od muškaraca. Objašnjenje se nalazi u empatijskom faktoru, koji je povezan sa tzv. „neuronima ogledala” koji se aktiviraju u refleksnim radnjama i imitacijama drugih. Žene, iz evolutivnih razloga vezanih za brigu o deci, imaju razvijeniju empatijsku stranu, i iz ove činjenice proizilazi objašnjenje za onih 15% razlike u zevanju kod muškaraca i žena u istraživanju objavljenom u časopisu „Royal Society Open Science”. Ranije su istraživači tvrdili da muškarci zevaju više od žena.

Zevanje kod pasa i kod drugih životinja
Kao što je ranije naglašeno, zevanje je karakteristika kičmenjaka, i ako držite neku domaću životinju sigurno ste je nekad videli da zeva, naročito ako se radi o psu za kojeg ste veoma vezani. Neverovatna je činjenica da se zevanje „prenosi” čak i sa vlasnika na psa, podstičući tako još više njegovu empatijsku komponentu, kao što je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Tokiju. Zevanje kod psa predstavlja takođe i jedan od „signala smirivanja”. To su one radnje koje se vrše kako bi se poslale neverbalne poruke drugim psima ili kao čin samosmirivanja. Zevanje je „zarazno” i kod šimpanzi i ostalih primata, i, kao što se može videti na mnogim video snimcima postavljenim na internetu, zastupljeno je i kod najrazličitijih vrsta – kornjača, zmija, riba (na specifičan način kod ciklida) i, naravno, kod sisara.

Da li se i vama prizevalo od ovog teksta? Ovo su svakako zanimljiva saznanja, a možda se budete setili nekog od njih kada budete zevali sledeći put.

ZEVANJE KISEONIK KARAKTERISTIKE DOSADA
Scroll to Top