mesto za vašu reklamu

vaša reklama

NAUČNICI RADE NA RAZVIJANJU VEŠTAČKE MATERICE ZA PREVREMENO ROĐENU DECU

Značajan procenat beba (0,5% prema podacima Svetske zdravstvene organizacije) rodi se pre predviđenog termina, blizu 24. nedelje trudnoće. U tom periodu bebini organi se nisu u potpunosti formirali i šanse za preživljavanje su male. Međutim, jedna grupa naučnika u Dečijoj bolnici u Filadelfiji (SAD) radi na rešavanju ovog problema.

ROBOT KOJI UČI DECU

„Nekada se strahovalo da su ljudi postali robovi.ˮ Ono što nam preti u budućnosti jeste to da ljudi mogu postati roboti. Misao jednog od osnivača neofrojdizma, Eriha Froma, izrečena sredinom 20. veka, više i ne zvuči toliko fantastično. Roboti već zamenjuju predavače, a uz pomoć veštačke inteligencije, naučnici planiraju da razviju efikasnije metode učenja dece.

DA LI SU VITAMINI DOBAR IZBOR ZA VAS

Zašto ljudi stare? Ovo je pitanje kojim se na neki način bave svi stručnjaci sveta. Od 50. godina prošlog veka na snazi je teorija prema kojoj starenje uzrokuju slobodni radikali u našem telu, te ti radioaktivni molekuli napadaju ćelije u našem telu i oštećuju ih. Posmatrano dugoročno, na taj način nastaju različite bolesti čelija i njihovo starenje. Ipak, naučnici su došli do zaključka da neki vitamini mogu da izoluju ove opasne slobodne radikale i učine ih bezopasnim.

ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI DESNORUKO?

Oko 90% ljudi je desnoruko i to je jedna od osobina po kojoj se razlikujemo od ostalih primata koji ne pokazuju opštu sklonost ka korišćenju jedne ruke više u odnosu na drugu. Veruje se da sklonost ka korišćenju jedne ruke više od druge ima bitnu ulogu u evoluciji čoveka.

Skorašnjim istraživanjem, kojim su se ispitvali dokazi desnorukosti na fosilima, rasvetljava se kada i zašto se ova osobina pojavila. Ono što je zanimljivo je to da tragovi nisu pronađeni na rukama naših predaka, već na njihovim zubima.

RADITE 4, A ODMARAJTE 3 DANA NEDELJNO – PRODUŽENI VIKEND KAO PUT KA USPEHU I SREĆI

Dešava vam se da radite prekovremeno, ostajete duže na poslu, ne stižete da završite dnevne obaveze? Nakon toga odlazite kući umorni i sve što želite je samo da odmorite od napornog dana, ali u svesti vam i dalje odzvanja misao da vas sutra čeka još jedan sličan dan. Ponekad je prekovremeni rad, ako obaveze tako nalažu, u redu, ali ne dozvolite da to pređe u rutinu. Loše navike utiču na vaše zdravlje i svakodnevni život. Danas je sasvim normalno sresti ljude koji rade 50, 60 ili čak 70 sati nedeljno, a njihove kancelarije u suštini postaju njihov dom.

SRPSKI NAUČNICI SA INSTITUTA ZA FIZIKU U BEOGRADU DEO SU VELIKOG MEĐUNARODNOG PROJEKTA

Poznato je da pesak iz pustinje može da se transportuje na velike razdaljine i svedoci smo da povremeno pesak iz Sahare prekrije i region Balkana. Naučnici, međutim, još uvek nisu u potpunosti razumeli sve mehanizme koji utiču na transport ove vrste aerosola i njihov doprinos u klimatskom sistemu.

Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće kapacitete za osmatranje regiona Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene.

VEŠTAČKA MREŽNJAČA KOJA VRAĆA VID JE SPREMNA!

Italijanski istraživači iz različitih instituta, koordinisani od strane italijanskog instituta za tehnlogiju u Đenovi, kreirali su prvu veštačku organsku mrežnjaču, koja je kompatibilna ljudskom telu.

Ova mrežnjača uspešno je implantirana laboratorijskim miševima, koji su imali genetski poremećaj gena zaduženog za pigmentozu mrežnjače oka. To je bolest koja u nekim slučajevima dovodi do slepila. Implant proteza donela je poboljšanje stanja životinja koje su imale probleme sa vidom.

GEJMIG INDUSTRIJA U SLUŽBI UČENJA JEZIKA

Virtuelna stvarnost (eng. Virtual Reality) je termin koji se najčešće povezuje sa gejming industrijom. Međutim, polje primene ove tehnologije može da se proširi i na (ponovno) usvajanje jezika. Ovu metodu istražuje Manuela Macedonija sa Univerziteta „Johanes Kepler” u Lincu u saradnji sa softverskom firmom „Meserli Informatik”. Ideja koja stoji iza svega je da kroz animaciju i manuelne radnje mozak lakše pamti reči. Proces funkcioniše slično kao kod usvajanja jezika kod male dece.

KAKO NAŠ MOZAK DONOSI ODLUKE?

„Mozak uporno prevodi vizuelne signale u radnje koje se mogu izvesti putem datih signala. Čak i nesvesno, čini se da je motorni sistem uvek aktivan i samo 'smišlja' potencijalne radnje,“ izjavio je dr Džejson Galivan, predvodnik studije koja se bavi ovim pitanjem.

Pages

Scroll to Top