mesto za vašu reklamu

vaša reklama

NAUČNICI RADE NA RAZVIJANJU VEŠTAČKE MATERICE ZA PREVREMENO ROĐENU DECU

Značajan procenat beba (0,5% prema podacima Svetske zdravstvene organizacije) rodi se pre predviđenog termina, blizu 24. nedelje trudnoće. U tom periodu bebini organi se nisu u potpunosti formirali i šanse za preživljavanje su male. Međutim, jedna grupa naučnika u Dečijoj bolnici u Filadelfiji (SAD) radi na rešavanju ovog problema.

GLAD NAS ČINI PAMETNIJIM!

Kada ste pomalo gladni, kako se osećate? Pametno i spremno da osvojite svet ili ste jednostavno samo opsednuti hranom? Istraživači tvrde da glad u određenoj meri može da poboljša sposobnost mozga za rad i to je verovatno zbog hormona koji šalje informaciju mozgu da ste gladni.

Grelin je hormon koji se oslobađa u stomaku i šalje poruke mozgu da ste gladni. Istraživači smatraju da se nivoi grelina povećavaju tokom perioda kada ste gladni i da obično padaju nekoliko sati nakon jela.

5 ČINJENICA KOJE BI TREBALO ZNATI O ZEVANJU

Da li ste se ikada zapitali zašto zevamo? Ili zašto nam se zeva kada vidimo nekoga kako to radi? Iako je zajedničko skoro svim kičmenjacima, nauka još uvek nema konačno objašnjenje pojave zevanja. Znamo da je „zarazno”, da ima jako empatijsko dejstvo i da se može „prenositi” čak i sa vlasnika na psa!

GUSENICA KOJA JEDE PLASTIKU, REŠENJE ZA PROBLEM PLASTIČNOG OTPADA

Naučnici su otkrili da jedna vrsta gusenice koja se namenski uzgaja kao mamac za pecanje ima sposobnost da razgradi polietilen, vrstu plastike koja se najteže razgrađuje i najčešće koristi. Larve velikog voštanog moljca („Galleria mellonella”) u prirodi žive kao paraziti u kolonijama pčela. Moljci polažu jaja u košnice, a larve se razvijaju i rastu u pčelinjem vosku, zahvaljujući čemu su i dobile ime.

ROBOT KOJI UČI DECU

„Nekada se strahovalo da su ljudi postali robovi.ˮ Ono što nam preti u budućnosti jeste to da ljudi mogu postati roboti. Misao jednog od osnivača neofrojdizma, Eriha Froma, izrečena sredinom 20. veka, više i ne zvuči toliko fantastično. Roboti već zamenjuju predavače, a uz pomoć veštačke inteligencije, naučnici planiraju da razviju efikasnije metode učenja dece.

MRAVI SE VRAĆAJU PO SVOJE RANJENE!

Vrsta mrava „Megaponera analis” nema sposobnost da oseća empatiju, ali nikada ne napušta svog povređenog partnera na bojnom polju, barem ne onog koji ima šanse da se oporavi. Reč je o jednoj jedinstvenoj pojavi koja nije zapažena ni kod jedne druge vrste insekata gde su potrebe pojedinca nebitne u odnosu na potrebe kolonije. Istraživači sa Univerziteta u Vurzburgu istražili su ovu pojavu zahvaljujući eksperimentima koje su vršili u Nacionalnom parku Komoe, u Obali Slonovače.

ZAŠTO JE VEĆINA LJUDI DESNORUKO?

Oko 90% ljudi je desnoruko i to je jedna od osobina po kojoj se razlikujemo od ostalih primata koji ne pokazuju opštu sklonost ka korišćenju jedne ruke više u odnosu na drugu. Veruje se da sklonost ka korišćenju jedne ruke više od druge ima bitnu ulogu u evoluciji čoveka.

Skorašnjim istraživanjem, kojim su se ispitvali dokazi desnorukosti na fosilima, rasvetljava se kada i zašto se ova osobina pojavila. Ono što je zanimljivo je to da tragovi nisu pronađeni na rukama naših predaka, već na njihovim zubima.

ŽIVOTINJE KOJE SE U SLIČAJU NESTANKA KISEONIKA PRETVARAJU U BILJKE

Preživeti pri nestanku kiseonika pretvarajući se u biljku: to umeju krtice bez krzna, mali glodari koji žive u velikim podzemnim kolonijama. U slučaju manjka kiseonika počinju da konzumiraju fruktozu, baš kao što je slučaj i sa biljkama.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu „Sajens” (Science) sa Tomasom Parkom sa Univerziteta Ilinois u Čikagu na čelu istraživanja, moglo bi da pomogne razvoju tretmana i lekova koji bi štitili moždane ćelije u slučaju infarkta ili moždanog udara.

SRPSKI NAUČNICI SA INSTITUTA ZA FIZIKU U BEOGRADU DEO SU VELIKOG MEĐUNARODNOG PROJEKTA

Poznato je da pesak iz pustinje može da se transportuje na velike razdaljine i svedoci smo da povremeno pesak iz Sahare prekrije i region Balkana. Naučnici, međutim, još uvek nisu u potpunosti razumeli sve mehanizme koji utiču na transport ove vrste aerosola i njihov doprinos u klimatskom sistemu.

Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće kapacitete za osmatranje regiona Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene.

Pages

Scroll to Top