mesto za vašu reklamu

vaša reklama

PET ČUVENIH AUTOPORTRETA I „SELFI“ GENERACIJA

Albreht Direr je 1943. godine naslikao prvi moderan autoportret u istoriji umetnosti. Nakon njega, Parmiđanino slika sebe sa izmenjenim crtama lica u konveksnom ogledalu. Karavađo svoj lik predstavlja na slici „David sa glavom Golijata“. Tu je i autoportret Van Goga, nastao nakon duge psihološke krize, ali i autoportret na kome Pikaso upućuje prodoran pogled nama, gledaocima. Ipak, autoportret je kulminirao u obliku „selfija“ na Snepčetu, društvenoj mreži koja omogućava da se slika našeg lika „reanimira“, modifikuje i podeli sa drugima.

1. Albreht Direr, „Autoportret sa cvetom zelenike“, 1493. godina Ova slika smatra se prvim modernim autoportretom u istoriji umetnosti. Umetnici su počeli da postavljaju sebi pitanje: „Ko sam ja?“ Da bi našli odgovor, morali su da se „udvoje“ – da istovremeno tumače uloge modela i slikara. To je bio najveći izazov – slikati sopstveno lice „pred samim sobom“. Da bi ispunili ovaj zadatak, Direr, Leonardo, Parmiđanino, Ticijano i Velaskez služili su se ogledalima, neophodnim da umetnik vidi sebe dok slika. Pri slikanju autoportreta oko slikara ne zaustavlja se na figuri koju vidi ispred sebe, što je tipično za portret, već procenjuje i samo sebe, meri svoje proporcije, iznova upoznaje svoj lik. „Ja“ se tumači kao nestabilna i nesigurna dimenzija koja uspeva da iznenadi, privuče, ostavi bez teksta ili slomi. Duboki su razlozi za ovu „samoispitivačku“ napetost – umetnici su slikali svoje autoportrete kako bi prkosili vremenu i smrti, kako bi ostavili uspomenu na sebe, izbegli zaborav. Direr je naslikao svoj lik do pojasa, u tada modernom odelu tamnije boje, s kapom sa crvenim obodom. Njegovo lice je bledo, uokvireno dugom kosom. To je autoportret mladog čoveka koji tek ulazi u svet odraslih.

2. Parmiđanino, „Autoportret u konveksnom ogledalu“, 1524. godina Šest vekova pre otkrića selfija, Parmiđanino se naslikao sa izmenjenim crtama lica, kao slikar-dečak u konveksnom ogledalu koji pruža ruku prema nama. Nalazi se u sobi, „iskrivljenoj“ zbog ogledala. Ova vrsta autoportreta pokazuje koliko je teško naslikati sebe samog.

3. Karavađo, „David sa glavom Golijata“, 1610. godina Ova slika izazvala je skandal zbog prikazanog nasilja. David je predstavljen kao mladić koji sa saosećanjem na licu posmatra glavu Golijata – Karavađa. Naime, nalazimo se pred „maskiranim autoportretom“ na kome je Karavađo sebe naslikao kao Golijata. On izgleda umorno i ostarelo, kao grešnik bez iskupljenja. Nakon Karavađa, nijedan slikar neće naslikati sebe sa odsečenom glavom.

4. Vinsent van Gog, „Autoportret“, 1889. godina Kroz vekove, načini izrade autoportreta su se promenili. U XX veku nalazimo se u polju apstrakcije i dezorijentacije, čovek je počeo da razmišlja o sebi kao o nepoznatoj osobi, pretpostavci, apsurdnoj igri, fatalnosti, nesmotrenom biću. To sve može se naslutiti već na Van Gogovom autoportretu koji je naslikan 1889. godine, nakon duge psihološke krize. Smisao ovog dela otkriva se u pismu koje je Van Gog poslao bratu Teu: „Primetićeš kako je izraz mog lica mirniji, iako mi se čini da mi je pogled nestabilniji nego ranije“. Ličnost prikazana na slici ima halucinirajući pogled kojim kao da pokušava da nas hipnotiše, a pozadina je oslikana nervoznim zamasima četkice. Čovek više nije heroj, već slomljeni Narcis.

5. Pablo Pikaso, „Autoportret“, 1907. godina Pikaso slika sebe u odlučnom stavu, jake volje. Već se nazire nešto što će kasnije dobiti oblik primitivne skulpture. Mladi umetnik podseća na primitivno božanstvo, glava je lepo oblikovana, a pogled je prodoran. Deluje kao da je Pikasov lik nagnut prema nama, ili prema nečemu što ne možemo da vidimo, prema nečemu nevidljivom.

Danas je dovoljno imati smartfon i podesiti objektiv da bi se na ekranu ukazao portret koji pravimo. U tom trenutku vidimo ono što i drugi vide. Sa Snepčetom, društvenom mrežom koja je u 2016. godini uspela da nadmaši Tviter u pogledu broja korisnika koji je dnevno posećuju, nismo samo pasivni objekti. Možemo da kontrolišemo svaki detalj slike, da biramo da li želimo da nam se pomeraju samo oči, ili pak celo telo. Takođe možemo da podesimo različite faze slikanja, da držimo jednom rukom uređaj, da se udaljimo od objektiva kako bismo povećali okvir, da zanemarimo ono što je oko nas i skoncentrišemo se samo na lice, da pomeramo ruku dok ne nađemo najbolji ugao. Prstima možemo dodati razne ukrase i sličice. Na kraju, sliku prosleđujemo nevidljivoj „zajednici“, a momenat modifikacije je presudan. Korišćenjem efekata i filtera imamo mogućnost da podešavamo sliku prema svom ukusu. Dostupni su i različiti unapred dati modeli pomoću kojih možemo da docrtamo i da „oživimo“ svoje autoportrete. Čitav proces menjanja slike dovodi do anamorfoze, obmanjujuće predstave, što, zajedno sa selfijem, za sada predstavlja poslednje otkrice autoportreta.

SNEPČET MODERNI AUTOPORTRET ALBREHT DIRER KARAVAĐO PARMIĐANINO VAN GOG PIKASO
Scroll to Top