mesto za vašu reklamu

vaša reklama

NEKOLIKO ČINJENICA O UMETNIKU – KAKO JE ŽIVEO VAN GOG

Sve umetnike bije glas da uživaju u raznovrsnim porocima. Umetnici su oduvek bili neka vrsta autsajdera koja se ne uklapa u svoje okruženje. Stvarati znači živeti. Zato i ne čudi što su njihovi životi sve samo ne obični i dosadni. Jedam od najkontroverznijih je svakako Vinsent van Gog. On je rođen 30. marta 1853. godine u Zundertu, u Holandiji. Predstavlja najpoznatiji prototip prokletog umetnika, koji će kratko živeti, a mučiće ga mnogi unutrašnji nemiri i egzistencijalni strahovi toliko da će okončati svoj život samoubistvom.

Red Info Portal vam prenosi 9 izuzetno zanimljivih i manje poznatih činjenica o njegovom životu.

1. Kako bi mogao da slika noću, kao i da osvetli platno i paletu, Vinsent je često nosio slamnati šešir, oivičen upaljenim svećama. Prema raznim izvorima, viđen je kako radi u kafiću dok je na glavi nosio čudan predmet, sličan šeširu, sa svećama zaglavljenim na obodu ili pričvršćenim nekolicinom štipaljki.
Navika da slika noću očigledna je u njegovim delima, ali i u nekim pisanim izvorima. „Često mi se čini da je noć mnogo bogatija živim bojama nego dan”, može se pročitati u pismu upućenom njegovom bratu Teu. U sledećem pasusu pisma Vinsent kaže da je „Zvezdana noć nad Rodanem” oslikana noću pod mlazom gasa, verovatno mislivši na lampu koju je koristio kao svetlost.

2. Odsecanje sopstvenog levog uha, koje je često navođeno kao dokaz očiglednog ludila, zapravo bi moglo prikrivati osvetu jednog prijatelja. Prema mišljenju nekih istoričara, to je uradio sam slikar, dok je po nekima to učinio njegov komšija, slikar Vinsent Pol Gogen. Budući da je bio ekspert u mačevanju, navodno mu je odsekao samo deo resice a ne celo uho, prilikom jedne od mnogih njhovih svađa. Ovu tezu zastupaju dvoje istoričara iz Švajcarske, Hans Kaufman i Rita Vildegans, u knjizi „Van Gogovo uvo: Pol Gogen i pakt ćutanja”. Njih dvoje tvrde da je Vinsent rekao kako je on sam to uradio da bi prikrio Pola, te da bi ga ubedio da i dalje živi sa njim. Teza je kontroverzna i mnogi su je odbacili; rekonstrukcija činjenica i danas je nepouzdana.

3. „Zvezdana noć”, jedno od najcenjenijih slikarskih remek-dela na svetu, naslikano je na prozoru jedne bolnice, Saint Paul de Mausole, gde je Vinsent zatražio negu u maju 1889. U tom periodu, Van Gog je naslikao neka od svojih najpoznatijih dela, kao što su „Iris” i „Maslinjak”. Vinsent nikada nije bio zadovoljan svojim delom „Zvezdana noć”. „Ne govori mi ništa”, napisao je u jednom pismu upućenom bratu.

4. Vinsent Van Gog je kao dete video grob na čijem je nadgrobnom spomeniku isklesano njegovo ime. U blizini crkve u gradiću Zundert, u kome je rođen slikar, sahranjen je njegov stariji brat, koji je rođen mrtav. Vinsentu su dali ime sopstvenog preminulog brata.

5. Sin protestantskog ministra oprobao se u raznim poslovima (učitelj i trgovac), sve dok nije postao sveštenik i živeo u selima rudara. On se toliko zainteresovao za sudbine radnika da su ga u crkvenoj hijerarhiji smatrali društveno opasnim. Zbog toga su ga ubrzo i otpustili. Njegova unutrašnja kriza postajala je sve veća, a njegov život sve teži. Godine 1880. Van Gog je počeo da slika. Aktivno je slikao svega deset godina, od 27. do 37. godine, ali je slikar pronašao način da nadoknadi izgubljeno. Naslikao je skoro 900 slika, u proseku 2 slike sedmično, kao i 1100 crteža, koje je završio pre svoje smrti.

6. Hrom žuta boja predstavlja jedan od slikarskih obeležja zbog kojeg su neka Vinsentova dela prepoznatljiva, kao što su „Suncokreti” ili „Vinsentova soba” (trebalo je da bude puno svetlija kada je postavljena na platno). Vremenom je ovaj slabije postojan pigment počeo da bledi, da bi na kraju dobio braon boju. Prema mišljenju stručnjaka, nije moguće povratiti njegov originalni sjaj.

7. Žan Kalment, francuskinja iz Arla, koja je živela 122 godine i umrla je 1997, srela je Van Goga u porodičnoj prodavnici 1888. godine. Opisala ga je na sledeći način: „Prljav, neprikladno obučen, neprijatan, nimalo ljubazan i bolestan”.

8. Pored brojnih autoportreta, moguće je da postoji i fotografija koja prikazuje lice slikara. Međutim, ako je to zaista njegova fotografija iz 1887. godine, još uvek je predmet rasprave.

9. Kada je tridesetsedmogodišnji Van Gog pucao u sebe 27. jula 1890, lišivši sebe života, u džepu je imao nedovršeno pismo upućeno bratu Teu. Ovo je njegovo poslednje pismo, jedno od preko 600 pisama, od kojih je oko 50 upućeno bratu.

Zbirka pisama koju su uredili početkom 20. veka otkriva blizak odnos među dvojicom braće, kako u umetničkom smislu, tako i u psihološkom. Njegov brat je bio trgovac umetninama. U pismima je Van Gog često tražio platna, četkice i boje. Holandski slikar je prodao samo jednu sliku tokom života, a bolje je prolazio sa crtežima. Često su se poveravali jedan drugom, delili razočarenja, ali i razmišljanja o suštini života.

„Pa dobro, u ovom poslu rizikujem život, a razum je iskorišćen napola.” Ovaj red, poslednji u pismu, čini se kao indikator njegove namere za samoubistvom. List, nedovršen i nepotpisan, završava se rečima „Ma šta više hoćeš?!”

UMETNOST SAMOUBISTVO SLIKARSTVO VAN GOG
Scroll to Top