mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KUL KULTURA

Mesec koji je za nama, i naročito njegova poslednja nedelja, bili su svakako zanimljivi na različite načine.

Kada sednemo da saberemo mnogobrojne utiske, ono što se u proteklom mesecu istaklo kako u domenu kulture, tako i kao izvesni sociološki fenomen definitivno je veliki koncert koji je Beogradska filharmonija održala na Ušću, u nedelju 25. juna.

U čemu je magija?

Kako je u pitanju muzički spektakl krenućemo od muzike. Muzika je, kako se i očekivalo, bila savršena. Lista sa dvanaest kompozicija koje su odabrali sami građani u višenedeljnom glasanju, izvedena je na oduševljenje preko dvadeset hiljada posetilaca. Najveće ovacije, što se i očekivalo s obzirom da je na online glasanju ova kompozicija dobila ubedljivo najveći broj glasova, izazvao je Danson br.2 meksičkog kompozitora Artura Markesa. Međutim, publika je podjednako burno reagovala na Hačaturjanovu „Igru sablji” ili prve taktove „Ohridske legende” Stevana Hristića. Naročito oduševljenje prisutnih pred sam kraj koncerta izazvalo je pojavljivanje maestra Zubina Mehte. Velike simpatije svakako je osvojio i novi dirigent Filharmonije, Gabrijel Felc, koji se publici obratio na šarmantnom srpskom, sa rečenicom „Mi smo Beogradska filharmonija i večeras sviramo za vas”. Kako je Beogradska filharmonija ovaj specifičan muzički spektakl na otvorenom promovisala pod nazivom „Piknik kod Filharmonije”, upravo tako je i bilo – pogled na publiku delovao je kao pogled na neko praznično druženje na otvorenom: ljudi su u potpuno opuštenoj atmosferi sedeli ili leškarili na svojim ćebadima, prostirkama i malim stolicama na rasklapanje, pijuckali svoje omiljeno piće i ponešto grickali, i ako je sudeći po izrazima lica – uživali.

Svaka priča naravno ima i drugu stranu. Šetajući kroz masu koja je ostala izvan ograđenog prostora, mogle su se čuti i rečenice poput: „Dobro, videli smo potrebnu dozu kulture, možemo li sada da krenemo?” Da li ovakve rečenice začuđuju – iskreno, i ne. Pokušaj da stignete do Ušća, tog 25. juna, iziskivao je velike napore. U autobuse iz pravca Novog Beograda bilo je skoro nemoguće ući, a onda i od vrućine preživeti tih nekoliko stanica koje će vas odvesti do mesta velikog muzičkog piknika. Ono što je takođe bilo jako zanimljivo jeste činjenica da je najmlađi posetilac ovog koncerta imao možda oko 4 meseca i da je veliki broj roditelja odlučio da sa jako malom decom krene na ovaj muzički spektakl. Velika vrućina, možda nešto slabije ozvučenje, ogroman broj ljudi, dece, razgovori koji svakako nikada ne mogu da utihnu u potpunosti, a pritom i pomalo parkovske dečije cike, doprineli su tome da ste morali prići jako blizu i pritom pomalo napregnuti svoje bubne opne kako biste sa uživanjem odslušali svoju omiljenu kompoziciju. No, gledajmo na stvari sa vedrije strane. Sama činjenica da je preko dvadeset hiljada ljudi odlučilo da nedelju veče provede na koncertu klasične muzike obećava, zar ne? Možda kultura u Srbiji nije samo imaginacija, možda smo zapravo gladni kulture?

Naravano da ćete među dvadeset hiljada ljudi čuti nekoga ko kaže „možemo li sada da krenemo?”, i naravno da nije svih  dvadeset i nešto hiljada došlo kako bi uživalo u čarobnim zvucima filharmonije. Međutim, velika većina ipak jeste došla upravo i jedino zbog toga, što ste svakako mogli videti po osmesima i izrazima oduševljenja na licima, a u šta se možete uveriti ako pogledate ove fotografije. A ako razmišljamo o ovom drugom, malobrojnom delu publike, činjenica da je neko došao po onakvoj temperaturi na koncert Filharmonije samo da bi bio viđen i da su jutro posle društvene mreže bile preplavljene fotografijama poznatih ličnosti upravo sa ovog performansa, ponovo treba da nas raduje. To bi značilo da je postalo kul biti viđen na kulturnom događaju i da u Srbiji postoji sociološki fenomen koji možemo nazvati „kul kultura”.

Prethodnih se dana „Piknik kod Filharmonije” najavljivao skoro kao hodanje po vodi ili neki drugi iluzionistički trik. Kada su prisutni novinari i reporteri prebrojali publiku iznenađenje je postalo još veće. Ostaje nam jedino da se nadamo da će ubuduće ovakvi fantastični kulturni događaji u Srba biti najavljivani sa manjom pompeznošću, prestati da se stavljaju u konotaciju sa izrazima „ne mogu da verujem” ili „pravo čudo” i postati što bi običan čovek rekao „normalna stvar”.

I kultura može biti KUL.

Tekst: Marija Stevanović

Foto: Beogradska filharmonija Promo

KONCERT NA OTVORENOM FILHARMONIJA
Scroll to Top