mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ISTORIJA TESTENINE – OD NASTANKA DO INDUSTRIJALIZACIJE

Jedna od neizostavnih namirnica koju skoro svi vole je testenina. Od špageta bolonjeze, makarona sa sirom, taljatela sa pesto sosom, pa do sočnih lazanja koje su čak omiljeno jelo slavnog nacrtanog mačka Garfilda, uvek možete pronaći najrazličitije recepte i zadovoljiti svoj apetit. Ali, testenina je prešla veoma dug put od svog nastanka do danas.

DREVNE EGIPATSKE PRIČE PREVEDENE NA ENGLESKI

Spisi iz Antičke Grčke ili Rima veoma su poštovani i smatraju se klasicima zapadne književnosti. Sa druge strane, egipatske hijeroglife ljudi uglavnom vide samo kao dekoraciju. Štaviše, ove simbole ljudi ponekad koriste kao pozadine na telefonima ili računarima samo zato što su priče pisane hijeroglifima dostupne nekolicini koja ume da ih pročita, dok je grčki ili latinski poznat većem broju populacije. Upravo iz tog razloga je izdavač „Penguin Classics” objavio prvi prevod hijeroglifa na egipatski jezik.

KAKO SU GUSARI KAŽNJAVANI ZA SVOJA DELA

Gusari su tokom 17. i 18. veka predstavljali ogroman problem za Britaniju. Oni su pljačkali brodove i pustošili kolonije u Centralnoj Americi, razorili istočnu obalu Serverne Amerike, te predstavljali i veliki problem za ugled kraljevstva. Zato je vlast prema njima bila izuzetno surova – za njih je određivana smrtna kazna.

ISTORIJSKE LIČNOSTI KOJE SU IMALE PIRSING

U XXI veku pirsing postaje uobičajeniji i prihvatljiviji nego ikada do sada. Danas je to modni detalj, a u različitim istorijskim epohama imao je drugačija značenja i funkcije. Srećemo ga u mnogim drevnim civilizacijama i srednjovekovnim državama, od starog Egipta do Engleske XIX veka.

Mnoge istorijske ličnosti imale su na sebi ono što danas zovemo „pirsing", uključujući i Julija Cezara.

KAKO SU DREVNI RIMLJANI KOMUNICIRALI SA NARODIMA KOJE SU OSVOJILI?

Ovo je veliko pitanje sa mnogo potencijalnih odgovora, nijedan od njih univerzalan ‒ koliko ljudi, toliko ćudi. Kao dva glavna odgovora mogu se izdvojiti: tako što su govorili grčki i tako što su nekim narodima indirektno nametali da uče latinski.

ŽENE KOJE SU PRKOSILE SUDBINI I PROMENILE TOK ISTORIJI

Koliko zapravo žena koje su promenile svet i zauvek ostavile trag u ustoriji znamo? Hrabre, genijalne i snažne duhom nisu se plašile da koračaju napred. AdMe.ru je napravio izbor nekoliko neverovatnih žena, čiji su um i lepota zaista spasili naš svet, a Red Info Portal vam ih predstavlja.
Koga biste vi dodali na spisak?

TRADICIJA I ISTORIJA HARARA

Kada otkrijete Harar, autentični dragulj Etiopije, osećaj je kao da hodate kroz Hiljadu i jednu noć, koji više podseća na arapski nego na afrički grad. Ovo je četvrti po redu među najsvetijim islamskim gradovima u celom svetu, posle Meke, rodnog mesta Muhameda, Medine, središta prve muslimanske zajednice u istoriji, i Jerusalima, mesta iz kog Muhamed započinje svoj uspon ka nebu. Poseduje 82 džamije, od kojih tri datiraju iz 10. veka, i 102 sveta mesta.

EGIPATSKI IZUMI KOJE I DANAS KORISTIMO

Egipatska civilizacija, koja se razvijala više od 3000 godina, ostavila je za sobom neizbrisive tragove. Njeni smo dužnici za mnoga oruđa koja i danas koristimo.

Papir
Biljka papirus, korišćena još od vremena Prve dinastije, koja raste u močvarama oko delte reke Nil, bila je savršena igračka Egipćanima. Kasnije, oko 3000. godine pre nove ere, počelo se sa korišćenjem vlaknastih stabljika papirusa radi pravljenja čvrstih i izdržljivih traka na kojima se pisalo, što predstavlja preteču današnjeg papira.

NEGA KOSE I FRIZURE KROZ VEKOVE

Pravilna nega kose, stilizovanje, pranje i češljanje danas nije ništa neobično. Međutim, čak i naši preci su kosi posvećivali posebnu pažnju. Ono što nam pokazuje da je kosa i pravljenje različitih frizura činilo važan deo svakodnevice naših predaka je podatak da je jedan od najstarijih pronađenih antikviteta iz prošlih kultura upravo češalj. Slede zanimljivosti o kosi kroz vekove.

KINESKI ZID ─ GRAĐEVINSKO ČUDO KOJE NESTAJE

Prosto rečeno, Kineski zid bi bio najveća građevina na celom svetu da su njegovi mnogobrojni odeljci postavljeni u okviru jedne građevine. Ako pričamo o brojkama, sveobuhvatna zapremina zida iznosi neverovatnih 34.423.725.600 kubnih stopa, prosečne je visine oko 33 stope i širine od 15 stopa. Poređenja radi, drevna Velika priramida je zapremine od oko 88 miliona kubnih stopa, dok je Burdz Kalifa zapremine oko 1.1 milijarde kubnih stopa. Suvišno je reći da Veliki zid zaslužuje divljenje svih nas.

Pages

Scroll to Top