mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ZAŠTO DECA NA ISLANDU NE KONZUMIRAJU OPOJNA SREDSTVA?

Island je prevazišao fazu u kojoj je bio jedna od vodećih evropskih zemalja kada je u pitanju učestalo konzumiranje alkohola, cigareta i kanabisa među mladima. Sada je situacija potpuno drugačija! Za manje od 20 godina, ova skandinavska zemlja pretvorila se u primer koji svi treba da sledimo. Pitate se koji je ključ njihovog uspeha? Možemo li primeniti ovaj sistem i za rešavanje ostalih problema?

Zamislite jednu zemlju u kojoj je konzumiranje alkohola među adolescentima izašlo iz mode, a mlada osoba koja puši cigarete i kanabis postala je izuzetak. Ta zemlja je definitivno Island! Brojke svedoče o idealnoj slici u ovoj zemlji, gde je jedva 5% mladih između 14 i 16 godina prošlog meseca konzumiralo alkohol. Isto tako, svega 3% mladih je svakodnevno pušilo cigarete, a 7% njih je prethodnog meseca samo jednom konzumiralo hašiš. Sa druge strane, u Evropi su ovi poroci kod mladih ljudi dosta izraženiji.

Međutim, ova država nije uvek bila jedna od onih na koji se treba ugledati. Pre manje od 20 godina, krajem devedesetih, bila je jedna od evropskih zemalja sa najučestalijim konzumiranjem alkohola i cigareta među mladima. Kako je uspela da transformiše navike svojih adolescenata na teritoriji sa malo više od 300.000 stanovnika? Razloge treba tražiti upravo u programu „Mladi na Islandu”, koji je pokrenut 1998. godine, sa ciljem da se smanji konzumiranje supstanci koje stvaraju zavisnost.

Konstantno istraživanje navika i problema adolescenata stub je pomenutog projekta. „Da ste direktor jedne farmaceutske kompanije, ne biste pustili u proizvodnju lek, a da ga prethodno ne testirate”, izjavio je za Bi-Bi-Si Džon Sigfuson, direktor Islandskog centra za istraživanje i analizu društva, koji je takođe jedan od odgovornih za projekat. „Funkcionišemo kao i bilo koji drugi sektor, od agrikulture do infrastrukture; zašto ne bi isto bilo i kada je reč o deci?”, retorički pita Sigfuson.

Projekat „Mladi na Islandu” podrazumeva da se na svake dve godine izradi mapa na kojoj je prikazana adolescentska populacija. Mape se izrađuju na osnovu anketa u kojima učestvuju sve škole ove zemlje. Prikupljaju se, između ostalog, podaci o polu adolescenata, šta konzumiraju, karakteristike domaćinstva u kojem žive, izostajanje iz škole i emotivni problemi. Na osnovu ovih elemenata pišu se izveštaji karakteristični za svaki okrug i za svaku školu. „Radimo rekapitulaciju podataka, a škole imaju nove podatke posle dva meseca. Ovakav tip informacija je kao i povrće. Moraju da budu sveže kako bi se prilagodile projektu i kako bi se on nastavio.”

Sledeći korak je analiziranje tih podataka, zajedno sa školama, zajednicama i opštinama na lokalnom nivou, gde se ukazuje na osnovne faktore rizika i zaštite od konzumiranja alkohola i droga. Od tog trenutka se radi na tome da se što više unapredi mogućnost zaštite. „Ništa se ne dešava od danas do sutra. Međutim, mogli smo da reagujemo, jer su nam podaci ukazali na, recimo, veliku važnost roditelja”, objašnjava Sigfuson. „To nam je pokazalo da je neophodno da obavestimo roditelje i objasnimo im da su oni osnovni preventivni faktor za svoju decu; važno je vreme koje provode sa njima, podrška, kontrolisanje i držanje na oku.“

Prema rečima direktora projekta, pre nego što je ovaj pristup uopšte počeo da se primenjuje, jedna od osnovnih preventivnih mera koja se preduzimala jeste ukazivanje mladima na negativne efekte koje ima konzumiranje droga. Kao što je obično praksa, ovom akcijom se završava bilo kakav pristup adolescentskom problemu; međutim kako ona nije imala efekta, učesnici u projektu su odlučili da uvedu drastične promene. „Nisu deca odgovorna, već odrasli. Trebalo bi da stvorimo sredinu gde će se deca osećati dobro i gde će imati razne načine da upotpune svoje vreme korisnim aktivnostima. To će smanjiti mogućnosti da se okrenu konzumiranju pomenutih supstanci”, potvrđuje Sigfuson.

Studije su pokazale da učestvovanje u vanškolskim aktivnostima i vreme provedeno sa roditeljima smanjuju rizik od konzumiranja alkohola i ostalih supstanci koje izazivaju zavisnost. Kao odgovor na ove rezultate, Island je povećao fond za adolescentske aktivnosti na polju sporta, muzičkih sekcija, pozorišta i plesa. Isto tako, od 2002. godine je zabranjeno da deca mlađa od 12 godina i adolescenti između 13 i 16 godina šetaju sami ulicama posle osam, odnosno deset časova uveče.

Rezultati do kojih je došao Island uticali su na osnivanje programa pod nazivom „Mladi u Evropi” 2006. godine, čiji je cilj da prenesu metodologiju pomenute zemlje i na ostale širom kontinenta. Za manje od deset godina, trideset evropskih opština pridružilo se projektu. „Ne radimo nikad sa celom zemljom, jer, na prvom mestu, teško je imati podršku nacionalnih vlada, a pre svega zato što je ovo posao koji treba da se razvija na lokalnom nivou”, uverava Sigfuson, koji takođe vodi i evropski projekat.

Pod koordinacijom Rejkjavika, sva mesta koja učestvuju koriste iste ankete, što daje jasnu sliku adolescentskih navika, kao i faktora rizika i zaštite u svakom mestu. „Naravno, tu su i kulturološke razlike. Ne možemo da tvrdimo da će ono što funkcioniše na Islandu na isti način da se odrazi i u ostalim mestima”, priznaje Sigfuson. „Međutim, da smo, na primer, u Latinskoj Americi, prvi korak bi bio kreiranje jedne mape na nivou lokalnih zajednica, kako bismo bili upućeni u opštu situaciju. Od tog trenutka odlučujemo koji su preventivni faktori i nastavljamo sa koracima”, objašnjava Sigfuson. „Neki mi kažu da je ovo skoro naivan pristup, jer je veoma logičan. Ipak, tako stoje stvari”, jasno zaključuje Sigfuson.

Jedno ovakvo iskustvo ne može da ne pobudi razmišljanja u vezi sa situacijom u našoj zemlji kada je isti problem u pitanju. Da li bi ovakav projekat mogao da zaživi i u Srbiji, gde je broj konzumenata duvana, alkohola i opojnih droga u porastu među mladima?

ALKOHOL CIGARETE ISLAND ZDRAVLJE ZDRAV ŽIVOT ZDRAV NAČIN ŽIVOTA
Scroll to Top