mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO SE IZLEČITI OD HRONIČNOG KAŠNJENJA

Priznajte, vi ste od onih osoba u društvu koje uvek kasne. Bilo bi lepo da se makar potrudite da to promenite. Znajte da niste jedini. Svi poznajemo makar jednu takvu osobu. Na primer, bebisiterku koja uvek kasni ili kolegu koji ne ispoštuje rokove na vreme, iako je to samo nekoliko sati. Zatim, svi mi imamo prijatelja kojem moramo reći da ćemo se naći pola sata ranije nego što je bio dogovor, kako ne bi zakasnio na već zakazani ručak.
Jedna od stvari koja nas može veoma iznervirati je i ta da moramo nekoga da čekamo. Uprkos svemu što vam može prolaziti kroz glavu dok nekoga čekate po ko zna koji put, malo je verovatno da su vaši prijatelji i kolege sebični. Psihologija kašnjenja vam može dati objašnjenje zašto mozak pojedinih ljudi funkcioniše na taj način. Navešćemo vam neke od objašnjenja zbog čega se ovo dešava.

Ljudi koji kasne nisu nepristojni i lenji
Percepcija ljudi koji stalno kasne je skoro uvek negativna, čak i kada su vođeni pogrešnim motivima ili idealima. Herijet Melot, kognitivno-bihejvioralni terapeut i klinički psiholog na praksi u Londonu, kaže da je lako videti te ljude kao osobe koje ne poštuju osećanja drugih, koje su neorganizovane, haotične i nepristojne. Čak i njoj, nevezano za njenu kliničku praksu, kašnjenje drugih jako smeta. Ali mnogi ljudi koji kasne su ipak, bar do neke mere, organizovani i žele da usreće i prijatelje i porodicu i šefove. Oni koji imaju problem sa kašnjenjem uglavnom su svesni toga i jako im je neprijatno što njihovo kašnjenje može ugroziti njihove odnose sa drugima, kao i njihovu reputaciju, karijeru i finansijsko stanje.
„Postoje oni ljudi koji vole kada ih neko čeka, ali ukoliko spadate u uobičajenu grupu ljudi, vi ne volite da kasnite”, piše Dajana DeLoncor u svojoj knjizi „Never Be Late Again”.

Izgovori, izgovori, izgovori…
Neki izgovori, posebno oni za kašnjenje koje je neizbežno, generalno su prihvatljivi ─ kada je u pitanju nesrećni slučaj ili bolest. Međutim, druge izgovore teže je prihvatiti. Oni koji kasne, ponekad će opravdati svoje kašnjenje tako što će reći da imaju pametnija posla, kao što je razmišljanje o bitnijim i većim stvarima, nego da brinu da li će stići na vreme. Njima je to neodoljivi hir, i osećaju se kao da odrađuju posao pod pritiskom ili da mora da poseduju biološki sat „noćne sove” (osobe koja je aktivna noću), a ne „jutarnje ševe” (osobe koja je ranoranilac).
Džoana, učiteljica iz Londona koja nije htela da joj se otkrije prezime, kaže da, kada se desi da zakasni, ljudi to mogu da shvate pogrešno. „Kad me prijatelji pozovu i kažu da dođem bilo kada posle 7, a ja dođem oko 8 ili kasnije, naljute se”, kaže ona.
Možda ipak nije vaša krivica što uvek kasnite. Možda ste samo takav tip osobe. Ljudi koji kasne često imaju zajedničke osobine ličnosti, kao što su optimizam, nizak nivo samokontrole, anksioznost ili potreba za uzbuđenjem, tvrde stručnjaci. Razlike u crtama ličnosti takođe mogu uticati i na to kako shvatamo tok vremena. Džef Konte, profesor psihologije na Univerzitetu u San Dijegu, sproveo je 2001. godine istraživanje u kojem je podelio ispitanike u dve grupe: grupu ljudi A tipa ličnosti (ambiciozni, takmičarski nastrojeni) i grupu ljudi B tipa ličnosti (kreativni, pažljivi, istraživački nastrojeni). Zatim je od njih zatražio da bez gledanja na sat procene kada će tačno proći jedan minut. Osobe A tipa su procenile da je minut prošao nakon otprilike 58 sekundi, dok su osobe B tipa procenile da je minut prošao nakon 77 sekundi.

Sami ste svoj najgori neprijatelj
Tim Urban, govornik TED-a, koji i sam tvrdi da uvek kasni, napisao je 2015. godine da osobe koje kasne često imaju „bizarni nagon da same sebe nadigraju”. Ovim ljudima je dao i posebno ime: „hronično zakasnele lude osobe” (engl. Chronically Late Insane People, CLIPs). Naravno, postoje i drugi razlozi za kašnjenje, ali mnogi i dalje zavise od nas samih. Za početak, neki već predvide da će kasniti ili pak previše pažnje posvećuju detaljima.
Džoani najteže pada pisanje školskih izveštaja o aktivnostima i uspehu đaka. Kaže da nikada ne ispoštuje rok određen za pisanje izveštaja što odaje utisak da je nije briga. „Razmišljam o izveštajima nedeljama i ulažem napor da valjano procenim svako dete. Međutim, taj moj trud pada u vodu jer izveštaje nikada ne završim na vreme”.
Melot kaže da je za neke ljude kašnjenje posledica veoma uznemirujućeg stanja mentalnog zdravlja koje je uobičajeno, ili nekog neurološkog poremećaja. Osobe sa dijagnostikovanom anksioznošću često izbegavaju određene situacije, a one niskog samopouzdanja sklone su tome da budu kritične prema svojim sposobnostima, zbog čega će provesti dosta vremena proveravajući da li su nešto dobro uradile. Sa druge strane, depresiju često prati nizak nivo energije zbog čega je još teže naći motivaciju za pokretanjem.

Šta možemo učiniti kako bismo češće stizali na vreme?
Dr Linda Sapadin, psiholog privatne prakse u Njujorku i autor knjige „How to Beat Procrastination in the Digital Age”, kaže da se neke vrste kašnjenja koje se uvek iznova ponavljaju, pojavljuju zbog „problema opsesivnog razmišljanja”. Ukratko, ljudi koji kasne fokusiraju se na strah zbog nekog događaja ili roka kojeg ne stižu da ispoštuju. Pa tako, umesto da otkriju kako da prevaziđu strah, njima taj strah postaje izgovor pa obično koriste reč „ali”. Na primer, možda ćete sami sebi reći da ste hteli da stignete na vreme na taj događaj, ali niste mogli da odlučite šta ćete obući. Ili ste počeli da pišete članak, ali ste se brinuli da će vaše kolege misliti da nije dovoljno dobar. Ona savetuje ljudima da ne koriste reč „ali”, već „i”. „Ali” označava suprotnost i blokadu, a „i” označava povezanost i odluku, objašnjava ona, pa tako „zadatak koji treba da završite na vreme postaje manje strašan, a strah manja prepreka”.
DeLoncor je odlučila da promeni naviku da stalno kasni tako što je otkrila uzrok svog kašnjenja, a potom i promenila upravo to zbog čega uvek kasni. Ona tvrdi da je tek nakon niza neuspelih pokušaja uspela da reši problem kašnjenja. Shvatila je da je kasnila jer je osećala potrebu da je požuruju. Tada je znala na čemu treba da poradi. „Što sam više radila na tome da prestanem da kasnim, sve više sam shvatala koliko je važno biti pouzdana osoba”, kaže DeLoncor, „i tako sam odlučila da mi prioritet bude da postanem pouzdana”. Zatim, tu su i njeni prijatelji i porodica koji naprosto više ne žele da tolerišu njeno kašnjenje.

Ima nade i za one koji večito nekoga čekaju. Možete da postavite pravila i da osobi koja kasni stavite do znanja šta tolerišete, a šta ne. Umesto da se naljutite ili rastužite, možete da zauzmete stav i postavite granice. Jasno im stavite do znanja šta ćete učiniti ako ta osoba ne dođe na vreme. Na primer, recite svom prijatelju koji kasni da ćete otići da gledate film bez njega ako bude kasnio više od deset minuta. Recite tom kolegi koji nikada ne završi svoj deo projekta na vreme da sledeći put prosto neće biti uključen u projekat i da će šef biti obavešten o tome.
Sledeći put kada se bude desilo da neko mora da vas čeka, pokušajte da promenite način na koji razmišljate ─ makar malo. Kako kaže izreka, neke navike je teško menjati. Ukoliko je vaša navika da kasnite, moguće da vam je zasmetao ovaj članak. Ali ukoliko želite da budete pouzdana osoba vašim najbližima, potrudite se da se rešite ove loše navike.
P.S.: Nemojte da koristite kao izgovor ovaj jako dug članak, ako već kasnite negde.

KAŠNJENJE RAZLOZI ZA KASNJENJE
Scroll to Top