mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO RAZMIŠLJAJU NASILNICI NA POSLU?

Najbolji način da se izborite sa nasilnicima na poslu je da se udružite sa vašim saradnicima i otkrijete ponašanje nasilnika, kako bi oni izgubili moć da uznemiravaju druge.

Maltretiranje može da pretvori idealan posao u nešto čega se bojite. Bilo da je u pitanju vaš kolega ili šef, ova situacija vas može dovesti do toga da se konstanto osećate napeto, uplašeno i bespomoćno.

Siledžije se genralno definišu kao ljudi koji nanose strah ili kontrolišu druge, kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Oni će možda sarađivati kada postignu svoje ciljeve, ali fali im poštenje i iskrenost. Siledžije na radnom mestu uglavnom maltretiraju one koji su manjeg ili istog ranga kao oni. Oni mogu i da prete svojim nadređenima time da će dati otkaz kada je kritično.

Ljudi uglavnom pogrešno pretpostavljaju da siledžije imaju nisko samopouzdanje, ali njihovo ponašanje je zapravo posledica unutrašnjeg osećaja srama. Iako neki ljudi koji žive sa osećajem srama imaju nisko samopouzdanje, oni koji se ponašaju poput siledžija deluju kao da imaju visoko samopouzdanje i da veoma su ponosni. Međutim, oni koji napadaju druge, to čine kako bi umanjili osećaj srama, što im dozvoljava da ostanu nesvesni svojih osećanja.

Još u detinjstvu ljudi oblikuju različite odbrambene mehanizme da se izbore sa sramom. U odraslom dobu, ti odbrambeni mezanizmi postaju karakterne osobine. Tipični odbrambeni mehanizmi se mogu podeliti u četri vrste: napadanje drugih, napadanje samog sebe, izbegavanje i povlačenje u sebe. Kada nasilnici osete da su u riziku da se osramote, kada na primer mogu ispasti nesposobni na poslu, oni napadaju druge.

U ekstremnim slučajevima, ljudi postaju narcistični i moraju se izboriti sa duboko ukorenjenim sramom tako što će neprestano napadati druge. Šta više, ljudi koji su meta nasilnika su obično osetljivi i obično napadaju sami sebe jer se srame zbog toga što dozovoljavaju da budu žrtve maltretiranja.

Drugi vid odbrambenog mehanizma od osećaja srama je povlačenje u sebe i sakrivanje osećanja, što može dovesti do depresije. Ovaj vid odbrane je karakterističan za ljude koji su duži vremenski period izloženi maltretiranju na poslu.

Psihološki gledano, nasilnici izazivaju osećaj srama kod drugih tako što prvo primete, a onda i ismevaju slabosti tih ljudi. Nasilnici napadaju ljude kod kojih primete iste slabosti koje i oni sami poseduju. Napadanjem drugih ljudi, rešavaju se osećaja srama koji imaju i istovremeno podstiču osećaj nadmoćnosti. Iako nasilnik umanjuje vrednost drugih ljudi kako bi uzdigao samog sebe, on nije ni svestan koliko zapravo ima nisko mišljenje o samom sebi. Svojim ponašanjem, oni prekrivaju sopstven osećaj neadekvatnosti. Umanjujući vrednost drugih ljudi oni postaju nesvesni sopstvenog osećaja srama.

Odrasli na poslu su podjednako ranjivi kao i deca na igralištu, ukoliko se saosećaju sa nasilnicima i smatraju da oni pate od niskog samopouzdanja. Nijedan pristup da se izborite sa nasilnicima neće uspeti, ukoliko se bazira na uverenju da je nasilnik svesan sopstvenog osećaja srama ili da je sposoban da se pokaje.

Jedini način da se izborite sa nasilnicima jeste da se ujedinite sa svojim saradnicima. Ako se ujedinite, žrtve nasilnika će imati podršku i razumevanje, što će im pomoće da se ne izoluju i povuku u sebe. Kada se saradnici ujedine i kada se otkrije ponašanje nasilnika, on gubi moć da maltretira druge i onda on postaje taj koji je izolovan.

U međuvremenu, nasilnici mogu jedino da prestanu da maltretiraju duge samo ako nauče da kontorlišu svoju uznemirenost, a ne da se ponašaju agresivno, i ukoliko prihvate svoj osećaj srama.

PSIHOLOGIJA POSAO MALTRETIRANJE
Scroll to Top