mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KAKO DA MANJE BUDETE POD PRITISKOM KADA STE U TRCI SA VREMENOM?

Iznenađujući korisno rešenje – poklonite svoje vreme.
Evo jednog novog predloga za sve one koji osećaju da su u neprestanoj trci sa vremenom kako bi završili obaveze: imajte vremena i za druge.

Ako vam se možda čini apsurdnim da žrtvujete jednu od onih stvari za koju mislite da je nemate dovoljno, istraživanja pokazuju da su nalaženjem vremena za druge ljudi zapravo manje vremenski pritisnuti i sposobniji da štrikliraju stavke sa spiska obaveza.

Pošto su Amerikanci gladni vremena do te mere da su psiholozi proglasili „vremensku gladˮ, pošlo se u potragu za rešenjem pitanjem: Kada su ljudi pod pritiskom zbog vremena, kojih aktivnosti bi se najradije odrekli? I da li bi same aktivnosti koje ljudi najpre obave mogle biti lek za ovu glad?

Otkrilo se da kada se ljudi osećaju vremenski ograničeno, imaju običaj da se late posla i usredsrede na sebe po cenu toga da ne obraćaju pažnju na druge. Zapravo, usled pritiska zbog manjka vremena propuštate prilike i molbe da pomognete drugima, pošto bi to zahtevalo da usporite.

Jedan primer istraživanja pokazao je da čak i ljudi za koje biste očekivali da budu među najosećajnijim – studenti bogoslovije – bukvalno protrče pored čoveka koji kašlje i kome je očigledno potrebna pomoć, kada im je rečeno da kasne na sledeće predavanje i da treba da požure. Ima smisla da kada nam nedostaje vremena za sebe, uskratimo vreme za druge i usmerimo oskudan resurs onde gde nam je najviše potreban.

Zajedno sa Zoi Čens, docentom marketinga na svetskom prestižnom univerzitetu Jejl (Yale School of Management), u nekoliko proučavanja otkriveno je da pronalaženje vremena za druge zapravo može biti najbolji lek.

Jedne subote, predloženo je ljudima da tog dana provedu neko vreme radeći nešto za sebe ili za nekog drugog. Na kraju dana se nastavilo sa praćenjem kako provode vreme i kako to trošenje vremena utiče na njihovu „vremensku gladˮ.

Neki od onih kojima je naređeno da potroše vreme na sebe razmazili su se kupkom ili pedikirom, neki su otišli na trčanje ili su se sklupčali uz knjigu, dok su drugi precrtavali stavke sa spiska obaveza (zbog čega bi trebalo da se osećaju kao da imaju više vremena, jer im je ostalo manje obaveza).

Što se tiče onih kojima je rečeno da potroše vreme na druge, aktivnosti su se razlikovale, počevši od spremanja omiljenog obroka supruzi do pomaganja komšiji da očisti sneg sa trema ili sakupljanja smeća u obližnjem parku. Jedna devojka je napisala pismo baki, koja se osećala usamljeno zbog smrti supruga.
Rezultati su bili jasni. Bez obzira na to kako su ljudi tačno proveli vreme, posvećujući se sebi ili drugima – ili čak koliko su minuta potrošili – oni koji su potrošili vreme na druge saopštili su da osećaju kao da imaju više vremena od onih koji troše vreme na sebe.

Takođe, ispitane su prednosti poklanjanja vremena drugima još jednim standardom – iznenadnim dobijanjem slobodnog vremena. Na kraju laboratorijske sednice, nekim ljudima je zadato da odvoje 15 minuta svog vremena da pomognu potencijalnim studentima da urede svoje eseje za apliciranje, dok je drugima dozvoljeno da napuste sednicu ranije – dobijajući „petnaestominutni bonusˮ. Oni koji su proveli vreme pomažući drugima su zatim saopštili da imaju više „slobodnog vremenaˮ od onih koji koji su dobili iznenadni petnaestominutni bonus.

Zašto trošenje vremena na druge oslobađa od stresa nastalog zbog manjka vremena, kada intuicija nalaže da masaža ili iznenadni dobitak mogu biti delotvorniji?
Rezultati pokazuju da trošenje vremena na druge pojačava osećaj o bogatstvu vremena povećavajući samoefikasnost ili onaj (retki) osećaj kada smo u stanju da ostvarimo sve što smo naumili. Kako se ispostavlja, usredsređivanje na sebe ne utiče na povećanje samoefikasnosti: masaže su zasigurno prijatne, ali ne uspevaju da povećaju naš osećaj da smo u stanju da uradimo nešto. I dok precrtavanje jedne ili dve stavke sa spiska obaveza ima mogućnost da se čini dostignućem, takođe može jednostavno služiti i kao podsetnik na preostale stavke koje su još uvek na spisku.

U suprotnom, ljudi misle da pomaganjem drugima stvaraju poseban, opipljiv uticaj – komšijin trem je očišćen, vaša baka je oraspoložena – i taj osećaj smanjuje stres zbog nedostatka vremena. A davanje vremena ima i drugih prednosti – na primer, volontiranje se povezuje sa osećanjem blagostanja. Pritisak zbog vremena povećava stres i smanjuje raspoloženost. Istraživanja nalažu da usporavanje u korist pomoći drugima zapravo može usporiti sat. Mi, u stvari, možemo zadobiti vreme dajući ga.

ISTRAŽIVANJE VREME STRES ORGANIZACIJA VREMENA
Scroll to Top