mesto za vašu reklamu

vaša reklama

KADA JE DEPILACIJA POSTALA IMPERATIV?

Glatka, nežna i baršunasta koža danas je postala imperativ savremenog društva, koji više nije rezervisan samo za pripadnice lepšeg pola. Sve je veći broj ljudi koji i te kako vode računa o dlačicama na telu, a načini i metode uklanjanja dlaka su sve raznovrsniji. Međutim, nije oduvek bilo tako.

Godine 1920. u Lorensu, u Kanzasu, slučaj žene koja se posekla brijačem u pokušaju da obrije noge završio je u novinama kao udarna vest. Trideset godina kasnije, iste ove novine bile su prepune reklama za brijače i kreme za depilaciju, a pokazivanje nogu i pazuha u njihovom prirodnom izdanju smatralo se neprikladnim.

Šta se događalo između? Kako se prešlo iz jedne u drugu krajnost? Prema nekim istraživanjima, ova ekstremna revolucija u običajima dogodila se iz dva razloga: evolucija mode i moć reklama.

U prvim godinama 20.veka, žene jednostavno nisu imale potrebu da razmišljaju o glatkim nogama i pazuhu. Haljine sa visokim vratom , dugim rukavima i suknjama do gležnjeva, koje su bile popularne u to vreme, teško da su ostavljale bilo šta otkriveno i pre 1910. godine depilaciju su praktikovale samo glumice i balerine ili je rađena pri hirurškim zahtevima.

Po mišljenju Kristin Houp, istoričarke koja se bavila ovom temom proučavajući časopise i priručnike za lepotu iz tog vremena, neka vrsta averzije prema dlakama je već postojala, ali na meti su bile samo one na licu, vratu i podlakticama, jer su to bili jedini delovi koji nisu bili prekriveni odećom.

Stvari su se izmenile, u SAD-u, od 1915. godine, kada su u modnom časopisu „Harper's Bazaar” počele da se pojavljuju reklame sa slikama žena sa obrijanim pazuhom (uglavnom da bi se reklamirale kreme za depilaciju). Nova moda predviđala je haljine bez rukava inspirisane grčkim i rimskim statuama i tako su ženske ruke počele da se ističu. Ton u oglasima bio je prilično naređivački i pre je govorio ženama koji trend da prate umesto da samo sugeriše: „Moderna žena kaže da predeo ispod pazuha treba da bude gladak kao lice”

U međuvremenu tehnologija je napravila iskorak sa pronalaskom bezbednih brijača sa rezervnim sečivima (1901) i krema za depilaciju (1919). Reklame su sve češće isticale potrebu da noge budu glatke (66% ih je bilo u časopisu „Harper's Bazaar”, kako istražuje Houp) iako je retko to bio jedini cilj. U svakom slučaju radilo se o sezonskim oglasima, od aprila do septembra. U to vreme, depilacija je uglavnom bila ograničena na letnje mesece, jer se tada najviše otkrivalo.

Tokom 40-ih godina depilacija postaje norma. Oko 56% oglasa u „Harper's Bazar-u” bilo je fokusirano samo na proizvode za depilaciju nogu, a ton prema onima koje se nisu prolagodile „pravilima” bio je skoro prekoran. Jedna reklama iz 1939. glasila je: „Čarape do članaka su prihvatljive, dlakave noge nisu”.

Krajem 50-ih godina transformacija je bila potpuna. Godine 1964. skoro 98% žena u Americi između 15 i 44 godina izjavilo je da su obrijale bar neki deo tela.

Danas, u dvadeset i prvom veku i dalje nam se propisuje šta treba da radimo, kako da izgledamo i na koji način da se ponašamo. Časopisi i reklame su puni saveta i pravila poput „kako biti što lepša”, „kako se izboriti sa celulitom” i „kako do glatke i nežne kože”. Savršena koža bez bora, strija i dlaka je imperativ ženstvenosti, a svaka žena koja dozvoli da ima neočupane obrve, izrastak ili neizdepilirane noge, smatra se neprivlačnom i neprihvatljivom. Sa druge strane, feministkinje se iz sve snage bore da nam objasne da je uklanjanje dlaka zapravo potčinjavanje patrijarhatu i da je puštanje dlaka oružje protiv propisanih normi lepote i društvenog standarda. Fenomen „dlakavih žena” nas ubeđuje kako nam brijač uopšte nije potreban i da imamo slobodu i pravo da sa svojim telom radimo šta god želimo.

Ključ je u edukaciji. Ne treba biti radikalan i potpunosti eliminisati depilaciju iz svog života, ali ni osuđivati one koji su to učinili. Za početak je dovoljno biti prisutan, obavešten i slobodouman i prihvatati ljude oko sebe.

KULTURA MODA DEPILACIJA 20.VEK
Scroll to Top