mesto za vašu reklamu

vaša reklama

ISTORIJA TESTENINE – OD NASTANKA DO INDUSTRIJALIZACIJE

Jedna od neizostavnih namirnica koju skoro svi vole je testenina. Od špageta bolonjeze, makarona sa sirom, taljatela sa pesto sosom, pa do sočnih lazanja koje su čak omiljeno jelo slavnog nacrtanog mačka Garfilda, uvek možete pronaći najrazličitije recepte i zadovoljiti svoj apetit. Ali, testenina je prešla veoma dug put od svog nastanka do danas.

Istorija testenine počinje dosta pre Isusovog rođenja, kada su ljudi počeli da obrađuju polja. Ovo putovanje je započeto u davnoj prošlosti i još uvek traje. Prvi zapisi o nečemu što bi moglo ličiti na testeninu javljaju se u prvom milenijumu pre nove ere. Grčki termin „laganonˮ označava jelo od testa u obliku traka sa belim lukom, i upravo nas on usmerava na pravi put. Kasnije se pominje u Ciceronovim spisima na latinskom i glasi „laganumˮ.


Da bismo više saznali o istoriji testenine, putujemo u 1154. godinu, u Italiju, godinu u kojoj geograf Al-Idrin opisuje trijah – „jelo od brašna u obliku nitiˮ. Ovaj predak testenine pripreman je u Palermu i potom izvožen na ostatak Apeninskog poluostrva. Drugi siguran datum je 1279. godina. Notar iz Đenove, Ugolino Skarpa, popisao je imovinu koja je ostala iza jednog pomorca, između ostalog tu se našla i „korpa puna makaronaˮ. Dakle, nije bio Marko Polo taj koji je posle svog putovanja u Kinu „poklonioˮ Italijanima testeninu.

Par vekova kasnije, 1474. godine, istoriograf Bartolomeo Saki u svom kuvaru govori o sušenju kao načinu čuvanja testenine, a italijanska klima je odlična za proizvodnju ovog specijaliteta koji je gotovo postao simbol zemlje. Od Ligurije do Sicilije, preko Kampanije, italijanska pasta se, jednostavno, suši na vazduhu. Kasnije je na severu Italije osmišljena vrteška, drvena sprava sa centralnom vertikalnom osom koja je imala ramove za kratku testeninu, ili trsku za dugačku testeninu.

U 17. veku pojavljuje se kombinacija na kojoj svet zavidi Italiji – testenina sa paradajzom. Najpre su nastala udruženja proizvođača testenine u Milanu, Rimu, Napulju, Palermu i drugim gradovima. Kažnjavan je svako ko je prodavao testeninu, a nije bio pekar. Donet je prvi zakon pape Urbana VIII koji je papskom bulom iz 1641. odredio da dve radionice moraju biti udaljene najmanje 24 metra.

U 18. veku, međutim, kralj Dve Sicilije, Ferdinand II, naredio je Čezareu Spadačiniju da napravi mašinu za mešenje, što je dotad vrlo loše rađeno. Godine 1870. pojavljuju se prve hidraulične prese i počinje proces mehanizacije. Šezdeset godina kasnije, 1933. godine, napravljena je i mašina koja može da obavi ceo proizvodni ciklus.

Tako testenina stiže do današnjih dana, a originalni recept se nimalo nije promenio. Oštro brašno i voda i dalje predstavljaju najjednostavniji recept, a ujedno su to i jedini sastojci koji se mogu koristiti za pravljenje sušene testenine, čak i prema italijanskom zakonu. Danas se taj recept prilagođava ukusima modernog doba, pa se koriste razna brašna, ali se dodaju i jaja, spanać, pa čak i sipino crnilo, koje joj pored izrazite crne boje daje i blagi ukus morskih plodova.

Kada sledeći put budete probali testeninu, možda se budete setili kroz šta je sve prošla kroz istoriju kako bi bila servirana na vašem tanjiru.

ITALIJA HRANA ISTORIJA ZANIMLJIVE ČINJENICE PASTA TESTENINA Latest news
Scroll to Top