mesto za vašu reklamu

vaša reklama

IRVASI U OPASNOSTI! KO ĆE SADA DA VUČE SANKE DEDA MRAZA?

Deda Mrazu će ubuduće raspodela poklona ići malo teže. Populacija irvasa postaje sve ugroženija vrsta. I ne samo to: Klimatske promene dovode do toga da se životinje fizički smanjuju.

Ekolog Stiv Abon i njegov tim sa Džejms Huton Instituta u Škotskoj, otkrili su da odrasli irvasi, koji su rođeni na vrhovima planina u toku 2010. godine imaju za 12% manju telesnu težinu od pripadnika svoje vrste koji su na svet došli tokom 1994. godine.
Kako se pretpostavlja, gubitak težine ne samo da šteti životinjama – već utiče i na njihovu reprodukciju: Majke irvasa često gube svoje nerođene mladunce, izjavio je Stiv Albon u intervjuu za DW (Dojče vele/Deutsche Welle). ,,Kada je organizam mali i preko zime izgubi težinu, brže dolazi u stanje u kome se trudnoća prekida da bi spasio sopstveni život.“
Čak i ako fetus ne umre, bebi irvasu koji dođe na svet je jako teško da preživi.
,,Na rođenju će biti manji, jer je njegova majka tokom zime bila u lošem stanju”.

Irvasima je hrana nedostižna čak i ako je ima na pretek. Zašto?
Čovek bi pomislio da irvasi u toplijoj klimi pronalaze više hrane – a ne manje. Od proleća do jeseni je to zaista tačno. Međutim, u zimu klimatske promene prilično otežavaju život ovim životinjama. Više temperature donose manje snega i usled toga više kiše – i u tome je problem! Jer sneg je praškast i može se lako skloniti u stranu. Sa druge strane, kiša se na zemlji zaledi i formira ledeni sloj debljine jednog do pet santimetara, kaže Albon. ,,Tu se irvasi ne snalaze – čak i ljudima je potrebna sekira da bi se tu probili.” I tako irvasi više ne mogu da dođu do svoje hrane: Na Svalbardu su to uglavnom trave i bilje. Dolazi do izgladnjivanja. Prema Albonu to nije slučaj samo u ovom norveškom arhipelagu, već i u svim arktičkim ostrvskim i priobalnim područjima.

Za to što se broj irvasa na Svalbardu smanjuje, Stiv Albon nije zabrinut. Jer u isto vreme broj irvasa u norveškom arhipelagu raste, najverovatnije zbog toplijeg leta. I poluostrvo Jamal u Sibiru ima problem sa prekomernom populacijom irvasa. Tamošnje vlasti čak razmatraju mogućnost da se uspava 100 000 životinja, da bi se uspostavila kontrola nad vegetacijom. U ostalim naseobinama irvasa, situacija nije baš tako bajna. Tamo se broj životinja smanjuje. Slabija ishrana tokom zime bi na njihova krda mogla da ima dramatičan efekat. Pretprošle godine – tačno na Badnje veče – Međunarodna zajednica za očuvanje prirode (IUCN) promenila je status ugroženosti irvasa: sa ,,neugroženi” na „ugroženi“. Kao razlog za to navodi se sledeće: „Populacija irvasa se u toku 25 godina smanjilia za oko 40 procenata“, kaže Adolf Kenke, ekspert za zaštitu vrsta pri Svetskoj fondaciji za prirodu. Prema rezultatima Svetske organizacije za zaštitu prirode, populacije su se smanjile sa 4.800.000 na 2.890.410 jedinki. Tu su uključeni irvasi iz Evrope i Azije, kao i karibui iz Severne Amerike, koji uprkos različitom imenu pripadaju istoj vrsti.

U Kanadi je početkom ovog meseca odbor za status ugroženih životinja (COSEWIC) svrstao karibue u kategoriju: „u opasnosti''. „Mnoga od velikih krda karibua na severu su spala na rekordno mali broj, i postoji razlog za zabrinutost da više neće uspeti da se oporave od toga“, izjavila je Džastina Rej iz odeljenja za kopnene sisare. Manjak hrane zimi je uz to samo jedna od mnogih pretnji sa kojima se ove harizmatične životinje suočavaju, kaže Kenke. „Oni su nomadska vrsta, i samim tim naročito često nailaze na teškoće.“ Auto-putevi presecaju puteve kojima se oni kreću, a novoosnovana industrijska postrojenja ne dozvoljavaju da majke irvasa na miru donesu svoje mlade na svet.
Visoko na istoku Arktika irvasi se kreću preko zaleđene površine kako bi na nekom drugom mestu uspeli da pronađu hranu. Kada se led zbog klimatskih promena bude otopio, njihove trase kretanja izgubiće se u vazduhu. Istraživači iz SAD-a potvrdili su da je ova godina bila rekordna: Nikad ranije na Arktiku nije bilo tako toplo i nikad ranije sloj leda koji pokriva površinu mora nije bio tako tanak.

Alesija Uboni sa švedskog Univerziteta za agrarne nauke u Upsali istraživala je populaciju irvasa u Evropi i Aziji. Iako broj nekih od krda i dalje konstantno raste, ipak su jako osetljivi i reaguju na svaku promenu životne sredine kao što su vremenski uslovi i gubitak životnog prostora. „Irvasima ne prete samo klimatske promene, nego globalne promene uopšte“, kaže Uboni. ,,Teško je reći unapred koja će krda u budućnosti biti posebno ugrožena – ali sva su u opasnosti.”

Klimatske promene takođe mogu da sa sobom donesu neočekivane događaje, kao što su izbijanje antraksa u Sibiru u avgustu pretprošle godine, podseća Uboni. Talas vrućine doprineo je da se odledi leš irvasa odavno smrznut u večitom ledu i time se oslobod izazivač antraksa. Bolest je odnela preko 2300 irvasa i jednog dvanaestogodišnjeg dečaka.

U vremenu koje je pred nama, u digitalnoj eri jedini kod koji još uvek ostaje tajna i za najače računare i programerske mozgove je kod prirode. Možete uzeti novi telefon i podesiti toplinu ekrana i prijatnost prikazane slike i boje, ali svi zajedeno ne možemo naterati prirodu da otopi sneg zbog hrane ili stegne led i mraz kako bi se izbegle poplave. Možda je naša moć ipak priviđenje.

 

OPASNOST KLIMA ISTREBLJENJE IRVASI
Scroll to Top