mesto za vašu reklamu

vaša reklama

BIODIVERZITET- SVE LAMPICE GORE CRVENO

Raznovrsnost živog sveta – sve lampice gore crveno
Ovog decembra, ujedinjenjem u Kankunu u Meksiku, 196 država je razmatralo preuzimanje neophodnih koraka ne bi li se u budućnosti živelo u harmoniji sa prirodom. Upravo je godišnja Konferencija Članova konvencije (COP – Conference of the Parties) o biodiverzitetu zaslužna za sve pokušaje da se zaustavi erozija života u divljini, u moru i na zemlji. (Biodiverzitet se određuje kao sveobuhvatna raznolikost i raznovrsnost živih organizama uključujući kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme čiji su deo.)
COP je svoju 21. sednicu zaključio u decembru 2015. godine Pariskim sporazumom, dok se 22. sednica upravo održala u Marakešu u Maroku. Konferencija ima izuzetnu važnost zato što brine o živom svetu i održavanju njegove raznosvrsnosti, u suprotnom, njegovo osiromašenje bi bilo podjednako alarmantno kao što nemir unose neprimerene klimatske promene.
Za divlju floru i faunu, svi podaci su već alarmantni. Poslednji izveštaji WWF-a (World Wildlife Fund – Svetska fondacija za prirodu) pokazuju da je više od polovine kičmenjaka nestalo za 40 godina, a ukoliko se ništa ne uradi po tom pitanju, više od 2/3 će prestati da postoji do 2020. godine. Pritisak koji se vrši na prirodna staništa je sve veći i situacija postaje sve ozbiljnija, primećuje Maite Delma, direktorka međunarodnih odnosa u Nacionalnom muzeju prirodnjačke istorije u Parizu. Trka sa vremenom je počela.
Šta se može očekivati na osnovu ovog tmurnog predviđanja od meksičkog COP-a?
To nije poziv za preduzimanje velikih odluka koje se mogu uporediti sa Pariskim sporazumom o klimi, već je ključ obratiti pažnju na napredovanje „Ciljeva iz Aišija” usvojenih na konferenciji održanoj u Japanu. Ovih 20 ciljeva, objedinjenih u „Strateškom planu za biološki diverzitet 2011–2020”, spadaju pod dugoročnu viziju po kojoj se biološki diverzitet vrednuje, čuva, restaurira i koristi sa mudrošću, osiguravajući održavanje servisa koje su obezbedili ekosistemi, održavajući planetu u dobrom zdravlju i obezbeđujući neophodne prednosti za sve narode. Ostvaren je bitan napredak u realizaciji određenih elemenata. Međutim, u velikom broju slučajeva, ovaj napredak neće biti dovoljan da bi se ostvarili ciljevi postavljeni za 2020. godinu, konstatuje sekretarijat Konvencije o biološkom diverzitetu. Od 20 ciljeva koji su bili postavljeni u Aišiju, samo je 4 ostvareno ili se ostvaruju u ovom trenutku. Ono što je takođe loše, za 5 ciljeva se situacija pogoršava umesto što se poboljšava. Ona je gora u smislu fragmentacije prirodnih staništa, zagađenje zemljišta, uništavanje koralnih grebena, zaštitu najugroženijih vrsta, ili zaštitu ekosistema koji su nezamenljivi za lokalne siromašne zajednice.
Evropa kasni
Globalno, manje razvijene zemlje isticale su se kao bolji sagovornici. Nasuprot njima, razvijenije zemlje kaskaju. Na primer, Evropska unija kao da mnogo kasni. Državama čije su ekonomija, poljoprivreda, transporti i urbanizam veoma razvijeni, mnogo je teže promeniti svest. Jedna država u razvoju može, ukoliko dobije pomoć, da efikasno pronađe najbolja uporišta za ono što predstavlja zaštita biodiverziteta. Ipak, Francuska može poslužiti kao dobar primer zahvaljujući stvaranju zaštićenih vodenih površina koje čine više od 20% nacionalnih vodenih površina.
Deklaracija iz Kankuna
Kao najavu za COP, predstavnici vlada su u subotu 3. decembra usvojili „Deklaraciju iz Kankuna” sa ciljem zaštite biodiverziteta u oblastima agrikulture, šumarstva, ribarstva i turizma. Nema mesta za čekanje plana 2020–2030. kako bi pitanje biodiverziteta bilo uzeto u obzir u svim javnim političkim sektorima, kako nacionalnim tako i regionalnim, sa neophodnim finansijskim sredstvima. Ovo pitanje zahteva hitno reagovanje.
Pozitivno delovanje plana iz Meksika moći ćemo da osetimo u stvaranju koalicije za zaštitu polinizatora a na inicijativu Holandije. Ona se za sada sastoji od 12 evropskih zemalja, gde je takođe i Francuska, ali se može povećati u narednim danima. Zatim, objava Brazila o velikom planu restauracije 22 hektara degradiranih površina i raskrčenih šuma. Istina je da je više od 8000 km2 šuma bilo uništeno u brazilskom delu Amazonije u periodu od avgusta 2015. do jula 2016. Odnosno, 29% više nego prethodne godine.
Što se budućnosti tiče, nadamo se da očuvanje divljeg života ipak neće biti izgubljena bitka. U vremenu kada su klimatske promene nekontrolisane, kad je seča šuma uzela veliki mah, i kada zagađujemo/previše eksploatišemo biljne i životinjske resurse, deklaracija iz Kankuna predstavlja temelj očuvanja biodiverziteta.

BILJKE PLANETA BIODIVERZITET KANKUN KLIMA ŽIVOTINJE OCUVANJE ZEMLJE COP
Scroll to Top