mesto za vašu reklamu

vaša reklama

BEOGRAD, JEDNA PRIČA

Dragi Beograđani, uživajte u tekstu koji smo za vas pronašli u jednom francuskom listu, a koji prikazuje naš grad na poseban način. Svesni smo da je Beograd zanimljiv turistima zbog ludog noćnog života. Ipak, on nudi i mnogo više, a ako ste na to zaboravili, podsetite se gledajući ga iz ugla jednog Holanđanina koji je u Beogradu našao nepresušan izvor energije, tragove starih vremena i bogatu tradiciju koja se otkriva na svakom uglu. Mnogo puta uništen i isto toliko puta obnovljen, glavni grad Srbije ima šta da ponudi svojom čudnom i haotičnom lepotom na raskršću centralne Evrope i Balkana. U Beogradu nema potrebe za automobilom De Lorean DMC-12 kako bi se čovek vratio u prošlost. Crveni, razdrndani Jugo dovoljan je da nas vrati u vreme Jugoslavije. U Jugoslaviji su (skoro) svi stanovnici vozili ova kola, a mnogi ih i dalje voze. U svojim kolima, Ralf van der Zijden, Holanđanin zaljubljen u Beograd, krenuo je na „Jugoturu“. Prelazeći kilometre, on otkriva istoriju bivšeg glavnog grada Jugoslavije, koju nije nimalo lako razumeti. „Komunističko nasleđe je i dalje prisutno. Beograd je muzej na otvorenom, pun građevina koje svedoče o jednom prošlom vremenu“. „Ljudi sa Menhetna“ – socijalistička verzija Novi Beograd izgrađen je 1948. godine, na mestu gde su pre toga bile močvare. Bilo je neophodno brzo graditi kako bi građani imali gde da žive posle rata, budući da je grad bombardovan dva puta (jednom od strane Nemaca, drugi put od strane Saveznika). Ova nova šuma nebodera obećavala je moderan život i blistavu budućnost. Prva građevina koja je nikla bila je zgrada SIV-a (Saveznog izvršnog veća), koja danas nosi ime Palata Srbija. Menjala je ime podjednako često kao i Titova socijalistička federacija, koja se 1991. godine rasparčala na 5 delova. Igrađena u obliku slova H, ova građevina zauzima ogromnu površinu od otprilike 65.000 metara kvadratnih. „Nakon razlaza sa Staljinom, Tito je želeo da se razlikuje od ostalih sovjetskih satelita. Zgrada je izgrađena od najboljih materijala i ispunjena nameštajem, tepisima i umetničkim delima iz nekadašnje Jugoslavije”, prepričava Ralf. Zgrada broji 744 kancelarije, od kojih su mnoge i danas zauzete od strane ministara. Otvorena za javnost u retkim prilikama, tokom manifestacije „Noć Muzeja“, unutrašnjost socijalističkih „Mad Men“ prostorija zaista vredi posete. Palata Srbija vraća nas u vreme Jugoslavije zahvaljujući salonima koji su nekad nosili imena po bivšim jugoslovenskim republikama (Srbija, Hrvatska, Bosna, Crna Gora, Slovenija, Makedonija), a sada nose neutralnija imena, po bojama. Ove sale za prijem ostale su toliko očuvane da se čovek može zapitati da li su fotelje u njima uopšte korišćene. Međutim, jesu – u ovim prostorijama se, između ostalog, održao prvi samit Pokreta nesvrstanih, 1961. godine.

Beograd, kao u bioskopu

Gigantski bilbord Koka-kole na krovu jedne zgrade odmah asocira na scenu iz filma „Zbogom Lenjine!“. Da, kinematografske reference ređaju se po izlozima sve do Sava centra, gde se ovog puta ispod ogromne mape sveta nalazi stari Džejms Bond koji pokazuje različite vremenske zone. Malo dalje, na uglu naređanih oblakodera, Muzej savremene umetnosti našao je svoje mesto na ivicama reke Save. Njegova zanimljiva arhitektura iz 1965. godine jedino je što se može videti. „Muzej je zatvoren 2007. godine zbog renoviranja”, izlaže Ralf. „Neka mesta, nažalost, samo skupljaju prašinu… Šteta”. Ralf koristi priliku da sedne za volan Juga, koji je po njemu prava umetnost. „Ovaj model je iz 1989. godine. Jugo se skoro uopšte nije promenio od kada je izašao prvi model Zastave 1971. godine”. A sa druge strane Save – Hram Svetog Save, najveća pravoslavna crkva na svetu, koja povezuje „juče” i „danas”. Unutra se još uvek izvode radovi, što se ne viđa često. Hram je započet 1935. godine, a radovi bi trebalo da budu gotovi do 2022. godine, pa se njegova izgradnja poredi sa izgradnjom Sagrade Familije u Barseloni. Beograd je pun paradoksa, i ne prestaje da iznenađuje.

Pijace antikviteta i ručnog rada

Srce Beograda kuca u kafanama sa kariranim stolnjacima, gde nastaje novi, zadimljeni svet Marlbora – zakon protiv pušenja se teško probija unutra. Tu se igraju i karte, ali se najviše provode sati na osunčanim terasama. Kafane povezuju ljude kao što to rade pesme koje se pevaju sa uživanjem posle nekoliko čašica rakije, tradicionalnog pića. U kaldrmisanoj Skadarskoj ulici, sa primesama Monmartra odzvanjaju kristalni glasovi praćeni violinama i harmonikama. Beograd živi i preko svojih pijaca voća i povrća, gde paradajz ponekad (zavisno od doba) sreće jagode i maline (Srbija je jedna od najvećih svetskih izvoznika malina). Takođe, ovde se mogu naći ručno rađeni miljei ili ćilimi iz Pirota, ta umetnost koja polako bledi. Nalazimo je kod Duba – jedan ulični prodavac antikviteta počeo je da radi sa svojom majkom kada je imao samo sedam godina, i drži u malom prstu različite metode izrade tepiha. Malo dalje odavde nalazi se trgovački centar „Čumićevo sokače”, koji se, nakon što je dugo bio napušten, pretvorio u dizajn centar. „Devedesetih godina to je bio jedan od najmodernijih centara u gradu”, izlaže Jasna Stojanović, jedna od osnivača kozmetičke marke „All Nut”. Ona je deo košnice mladih talenata i stvaralaca koje nije lako naći, jer su sakriveni u ovom sokačetu.

Boemska Savamala

Uveče se pešačka zona Knez Mihailove ulice puni štiklama i sređenim frizurama koje šetaju sve do tvrđave Kalemegdan, do ušća Dunava i Save. Kalemegdan sada ima i teniske i košarkaške terene, kao i dosta romantičnih kutaka gde zaljubljeni dolaze da se ljube uz zalazak sunca. Ipak, prava zabava dešava se negde drugde, u Savamali. Kada padne noć, ovaj kvart dobija živahnost Berlina. Na Balkanu se zabavljate kao da sutra ne postoji. Bombardovanje iz 1999.godine i dalje je sveže u sećanju naroda, ali i na fasadama zgrada, jer su oštećenja još uvek vidljiva. Bacamo se na barove i klubove oko „KC Grada” i veoma popularnog „Mikser House”-a. Brzo ih iskoristite – Novi Dubai preti ovom boemskom kvartu. Uprkos negodovanju i protestima naroda, moderne kule bi jednog dana mogle da zamene poslednje kuće iz prošlog veka. Šteta. Ovaj grad baš ima šarma. Zaista je lepo kad nas hvale! Budite ponosni što ste deo „šarma” Beograda, i setite se reči Duška Radovića: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

BEOGRAD OČUVANJE TRADICIJE MUZEJ NA OTVORENOM
Scroll to Top