Mesec borbe protiv raka

Foto: PIXABAY

FELJTON: GENERACIJA KOJA POBEĐUJE RAK?

Medicinsko-pravni aspekti malignih bolesti (drugi deo)

 

U znak skromnog doprinosa borbi protiv malignih oboljenja redakcija Red Info Portala pripremila je niz članaka sa zanimljivim i javnosti slabije pristupačnim informacijama o ovoj bolesti. Čitaoci Red Info Portala imali su prilike da u prvom u nizu tekstova posvećenim malignim oboljenjima saznaju koji su to organski aspekti ovih bolesti, tačnije kako izgleda tok dijagnostikovanja i lečenja i kakva ispitivanja očekuju obolelog. U današnjem nastavku feljtona moći ćete da saznate koji su to medicinsko-pravni aspekti malignih oboljenja – koja su prava pacijenta obolelog od ove opake bolesti i sa kojim se to etičkim dilemama stručnjaci suočavaju kada je reč o njihovom lečenju i uključivanju u ispitivanja efikasnosti novih lekova.

 

Važno je znati da prava pacijenata u suštini pripadaju korpusu opštih ljudskih prava. Zbog naglašenih etičkih specifičnosti, ova prava su danas u žiži interesovanja pacijenata, zdravstvenih radnika, pravnika i javnosti. U skladu sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata (osnovni dokument Rim, novembar 2002. godina) i Deklaracijom o pravima pacijenata u Evropi (usvojenoj u Amsterdamu 2002. godine), u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Srbije iz 2005. godine navedeno je prvi put da „svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti”. Zbog značaja prava pacijenata u celini, 2013. g. Vlada Republike Srbije donela je poseban Zakon o pravima pacijenata. U ovom Zakonu detaljno su navedena prava pacijenata na: informacije, obaveštenje, pravo pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled, samoodlučivanje i pristanak, slobodan izbor, preventivne mere, kvalitet pružanja zdravstvene usluge, privatnost i poverljivost informacija, dostupnost zdravstvene zaštite, bezbednost pacijenta, uvid u medicinsku dokumentaciju, pravo na olakšavanje patnji i bola, tajnost podataka, prigovor i naknadu štete.

 

Od svih navedenih prava, za bolesnike obolele od malignih bolesti posebno je značajno prvih pet pomenutih prava. U Zakonu je istaknuto da „svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne”, pri čemu „pacijent donosi odluku o pristanku na predloženu medicinsku meru po dobijanju obaveštenja od lekara o dijagnozi i prognozi bolesti, rizicima lečenja i alternativnim metodama lečenja”.

Lekar predlog medicinske mere zasniva i na pravima iz zdravstvenog osiguranja, odnosno vrstama lečenja koje država finansira, što pacijentu treba posebno objasniti. Problem nastaje kada lekar predloži po svom znanju i uverenju „najbolji lek ili način lečenja“, ali koji Republički fond za zdravstveno osiguranje ne finansira. U ovom momentu dolazi do razmimoilaženja između onoga što bi za pacijenta bilo najbolje i onoga što mu je u stvari u toku lečenja zaista dostupno, te je nedostatak finansijskih sredstava jedan od najozbiljnijih problema kada je lečenje pacijenata obolelih od ove opake bolesti u pitanju.

 

Pravima pacijenata obolelih od malignih bolesti nad kojim se vrši medicinski ogled se posvećuje posebna pažnja i treba imati u vidu brojne etičke implikacije koje taj ogled sa sobom nosi. Ova prava su striktno zaštićena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o pravima pacijenata i Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.

 

Stalna istraživanja i napredak na polju otkrivanja i usavršavanja novih lekova koji bi poboljšali kvalitet lečenja onkoloških pacijenata predstavljaju veliku nadu. Ipak, etičke dileme u kliničkim ispitivanjima lekova u onkologiji su prisutne u svim fazama kliničkih ispitivanja, a posebno po pitanju informisanog pristanka. Problem je u toj meri specifičan da pojedini autori smatraju da potpuni informisani pristanak u onkologiji uopšte nije moguć. Naime, cilj Faze 1 je određivanje najveće doze leka koju bolesnik može da podnese. Bolesnici u Fazi 1 nemaju šta da izgube, bez obzira što, bar u početku studije, primaju (dozu) leka od kojeg neće imati nikakve koristi (a ni štete). I pored toga što imaju očuvanu funkciju svih vitalnih organa (što je uslov za uključenje u studiju), oni svakako žele da probaju novu mogućnost (lek) lečenja, iako im se ukazuje da cilj ispitivanja nije testiranje efikasnosti, već samo određivanje doze od koje će budući ispitanici (u Fazi 2) imati eventualnu korist. Etički izazovi u Fazi 1 ispitivanja potiču od nedostatka iskustva sa ispitivanim lekom. Kako se optimalna doza i način primene još ne znaju, većina bolesnika uključenih u Fazi 1 nema nikakve koristi od lečenja, dobijajući verovatno subterapijske doze leka. Samo 4,4 % bolesnika uključenih u Fazu 1 je imalo parcijalnu regresiju tumora. Prema tome, od svih faza ispitivanja lekova u onkologiji, najviše se od bolesnika u Fazi 1 očekuje da učestvuju iz altruističkih razloga. To sve stavlja pod sumnju suštinu informisanog pristanka, i da li istraživači pružaju realnu ili nerealnu nadu bolesnicima.

 

U Fazi 2 primarni cilj je učestalost kompletnih i parcijalnih remisija, tj. arbitrarno procenjena učestalost smanjenja veličine tumora. Bolesniku takav cilj nije toliko značajan jer njega u suštini samo zanima da li će mu novi lek produžiti život, ali mu to istraživač ne može obećati. U Fazu 3 uglavnom se uključuju bolesnici sa odmaklim stadijumom bolesti koji se svrstavaju u najmanje dve grupe ispitanika: oni koji će primiti ispitivani lek i oni koji će primiti standardnu terapiju za tu vrstu tumora. Studije Faze 3 su skupe i dugo traju, pa učesnici retko i znaju rezultat ispitivanja, što takođe nije prihvatljivo sa etičke strane gledišta. Sve navedeno stavlja proces informisanog pristanka na ključno mesto u kliničkom ispitivanju bilo koje faze u onkologiji.

 

Ipak, ono što predstavlja jednu od najvećih etičkih dilema vezano je za pravo bolesnika da samostalno odlučuje o tome da li želi da nastavi sa borbom protiv raka ili želi da odustane. Pravo na samodlučivanje trebalo bi da podrazumeva i pravo na prekid života. To je najosetljivije pravo ne samo u onkologiji već i u drugim medicinskim oblastima gde pacijent boluje od neizlečive bolesti (posebno ako je ona u terminalnoj fazi). Ovo pravo je veoma osetljivo sa etičkog aspekta, a na njegovu primenu značajno utiču moralna, kulturna, religijska i filozofska ubeđenja obolelog i njegovog neposrednog okruženja (porodice, društva). Pri tome, ne postoje pravne prepreke za realizaciju ovog prava. Njegova primena je prvenstveno, ako ne i isključivo, u rukama zdravstvenih profesionalaca.

 

Ostanite uz Red Info Portal i seriju tekstova o različitim aspektima malignih bolesti. U sledećem članku imaćete priliku da saznate koji su to psihološki aspekti malignih bolesti, kakvi se psihološki problemi mogu javiti i kroz koje faze prolaze oboleli u toku suočavanja sa dijagnozom i lečenjem.

 

Kraj drugog dela, nastavak teksta čitajte 06.04.2019.godine

Tekst objavljen u formi feljtona uz odobrenje i autorizaciju prof. dr Dragomira Marisavljevića

Tekst adaptirala: Ana Savić

Izvod iz udžbenika za poslediplomsku nastavu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu: Klinička hematologija. Urednici: Dragomir Marisavljević i saradnici. Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd. Godina izdanja: 2012. ISBN 978-86-17-17742-1. str: 1008-1017.

 

 

 

Prijatelj portala