DEPRESIVAN ČOVEK

Foto: PIXABAY

KAKO EFIKASNO DA POBEDIMO DEPRESIJU?

Depresija je jedna od bolesti koja je najzastupljenija i najteža za savladavanje. Moguće je suočiti se sa depresijom uz pomoć višestrukog pristupa i timskog rada koji uključuje specijaliste i kućne lekare, pacijente i članove porodice. Ova pravila je osmislio Klaudio Menkači, predsednik Sip-a, italijanskog društva za psihijatriju, na jednom sastanku u Milanu posvećenom upravo depresiji. Red Info Portal vam u sledećim redovima prenosi ta pravila, a vi ih iskoristite da pomognete ili sebi ili nekom koga znate, jer je depresija jako teško savladiva bolest.

Treba prvo doći do dijagnoze. Prosečno vreme da se dođe do dijagnoze je oko 2 godine, od prvih do očiglednih simptoma, pa sve do početka terapije. Dve godine pre obraćanja lekaru, sa posledicama koje se ne mogu zamisliti. Žene pate od ove bolesti dvostruko više od muškaraca.

Poboljšati obrazovanje lekara. I to ne samo specijalista nego i lekara opšte prakse, pedijatara, ginekologa, gerijatara, dijabetologa, pulmologa i svih drugih specijalista koje mogu uzajamno da rade sa pacijentima koji pate od mentalnih poremećaja.

Dati informacije i informisati sebe. Treba uvesti kampanje za informisanje i osvešćivanje naroda. Bolje znanje dovodi do osvešćivanja i obraćanja lekaru i/ili specijalisti. Kada se problem podeli sa nekim, pretežno kod žena, doprinosi širenju poruke.

Preduhitriti i sprečiti obeležje (stigmu). Potrebno je prepoznati kontekste i situacije u kojima bi mogla da postoji poteškoća u pričanju o sopstvenom problemu. Nedavne studije su pokazale da, na primer, žene koje žive u malim mestima, ne samo da imaju manje depresivnih epizoda nego im je potrebno i manje vremena da se obrate doktoru i/ili specijalisti.

Lečiti se na adekvatan način. Nije bitan samo pristup lečenju, već i terapije prema postupku propisanom od strane lekara opšte prakse, a ukoliko je potrebno, i specijaliste, i posebno psihijatra, u zavisnosti od različitih potreba i ozbiljnosti bolesti.

Ne prekidati lečenje. Rad „na svoju ruku” nije dopušten ni u jednom terapeutskom pristupu, posebno kada su u pitanju mentalne bolesti i poremećaji, u kojima su ponovni pad, nove epizode, ponovno pogoršanje manifestacije i ponovno izlaganje faktorima rizika dosta česti.

Voditi zdrav život. Od pravilne ishrane (izbegavati namirnice sa razdražujućim komponentama) do korekcije određenih ponašanja (svesti na nulu konzumiranje alkohola i droga koje imaju značajan efekat na centralni nervni sistem i na mentalne funkcije), pa sve do regularnog praktikovanja fizičkih aktivnosti (makar od 40 do 60 minuta pokreta, 3-4 puta nedeljno) kako bismo bili na pragu života okupiranog na mnogim poljima, kao u slučaju jedne žene profesionalca, koja je majka, supruga, i ima još obaveza koje su podjednako zahtevne i za koje je potrebna emotivna i mentalna posvećenost.

Obratiti pažnju na znake za uzbunu. Ne samo na gubitak interesovanja i/ili zadovoljstva za svakodnevne stvari (profesionalan i društveni život, veze) već se odnosi i na kognitivne aspekte. Posebno treba obratiti pažnju na pad koncentracije, pažnje i memorije na poslu, i druge znake koji se često zamemaruju, kao što je težnja da se odlaže neka odluka i nemogućnost da se ostvare strategije u rešavanju problema u raznim kontekstima, bilo banalnim bilo kompleksnijim.

Ne zanemariti kvantitet i kvalitet sna. Kratak i isprekidan san može predstavljati značajan faktor rizika za pojavljivanje i trajanje problema s depresijom. Prilagođavanje na promenu časovne zone, često prouzrokovano brzinom promene u kratkim vremenskim intervalima (odlazak i povratak sa međukontinentalnog putovanja), ili izloženost kontekstima koji zahtevaju brzu mentalnu fleksibilnost, može da utiče na san, koji uzajamno utiče na pravilno razvijanje i sazrevanje mozga ne samo kod adolescenata već i kod odraslih. Razna naučna istraživanja pokazala su usku povezanost između depresije, nedostatka sna i zapaljenskih procesa koji su osnovni uzrok pojavljivanja različitih bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i sama depresija.

Poveriti se i pričati o problemu, obavestiti drage osobe. U procesu oporavka od depresivnog stanja, koje osim lekarskog lečenja obuhvata i psihoterapiju, neophodno je imati pored sebe ambijent koji je porodični, prijatan, razumljiv, neosuđujuć, koji ne izaziva osećanje stida. Posebnu pažnju treba da obrate žene koje su više izložene ne samo razvoju hroničnih bolesti nego i većim kognitivnim oštećenjima, koja predstavljaju ozbiljnu nuspojavu depresivnih poremećaja.

Prijatelj portala