ANKSIOZNOST

Foto: PIXABAY

DA LI BRIGA O ZDRAVLJU MOŽE I DA GA UGROZI?

Većina ljudi je srećna ako su rezultati njihovih lekarskih pregleda dobri, ali najmanje 5% nas ne oseća olakšanje nakon takvih vesti. Ako imate zdravstvenu anksioznost, na svetu ne postoji test koji će vas razuveriti. Na internetu možete pažljivo razmatrati najozbiljnije dijagnoze za svoje simptome. Istraživanje sa više od 7 hiljada Norvežana je pokazalo da ljudi sa ovom vrstom anksioznosti imaju čak 73% veće šanse da razviju srčanu bolest tokom 10 godina, u poređenju sa onima koji nisu anksiozni.

Zdravstvena anksioznost je uporna zabrinutost o ozbiljnoj bolesti. Uključuje pažljivo kontrolisanje tela, pogrešno tumačenje simptoma i često zahtevanje lekarskih saveta. Piter Tajrer, profesor psihijatrije i stručnjak za zdravstvenu anksioznost, kaže da je nivo anksioznosti taj koji je odvaja od hipohondrije. Ako imate zdravstvenu anksioznost pre biste želeli da prestane da brinete o tome da li ćete se razboleti, nego da vam fizički simptomi oslabe. Međutim, svako novo istraživanje o simptomima će pojačati svaku postojeću anksioznost povezujući je sa srčanim oboljenjem. Anksioznost je već povezana sa povećanom debljinom zidova arterija i aktiviranjem sistema hormona koji se vezuju za stres, pri čemu oboje povećavaju rizik od srčanog oboljenja. Ovo novo istraživanje je uzelo u obzir način života koji može uzrokovati srčano oboljenje, ali bilo je nemoguće isključiti stvarno oboljenje kao uzrok neke zdravstvene anksioznosti.

LEKAR I PACIJENT

Foto: PIXABAY

 

Tajrer ljudima sa simptomima zdravstvene anksioznosti i onima za koje sumnja da je imaju postavlja tri pitanja:

- Da li previše brinete o ovome?

- Da li generalno imate običaj da brinete o svom zdravlju?

- Da li ste ikada osetili da je problem ozbiljniji od onoga što je doktor otkrio?

Ukoliko je na bilo koje od ovih pitanja odgovor da, on sugeriše da potražite pomoć. Jednostavno razuveravanje je beskorisno – Tajrerovo istraživanje pokazuje da je potrebna kognitivno-bihevioralna terapija kako bi ponovo protumačila njihove opsesivne misli o svom zdravlju. Ona pomaže vođenju dnevnika o povezivanju simptoma sa dnevnim aktivnostima.

„Sami simptomi su česti zbog anksioznosti, poput bola u grudima”, kaže Tajrer. „Mi teramo ljude da to sami povežu. Na primer, ako osete bol u grudima na poslu, a ne dok kopaju u bašti, onda to verovatno nije fizička, srčana bol.”. Tajrer kaže da zdravstvena anksioznost obično nastaje u mladosti: može je izazvati smrt babe ili dede. Oko 5 od ukupno 10 terapijskih seansi funkcioniše, a takođe i svesnost – i olakšice se čine dugotrajnijim. Stoga, ako previše kontrolišete svoje zdravlje i ako vas ne mogu dovoljno razuveriti (testiranjem, ukoliko je to potrebno), pretpostavite da je vaše realno stanje zdravstvena anksioznost i potražite pomoć.

 

Prijatelj portala